16feb2023
Šetnja Ljuberađom
Do planinskih vrhova idem sa namerom da proverim svoje trenutne fizičke sposobnosti i uživam u pogledu na okolinu. Izvori i vrela me asociraju na nastanak života i u meni bude optimizam i pozitivnu energiju. Skrovite vodopade tražim da bih osetio kapljice vode koje se odbijaju od stena i da bi se divio jednom od najlepših prirodnih fenomena. Mnoga crkvišta i sveta mesta sam obišao kako bih bar na trenutak bio povezan sa istorijom svog kraja. Za odlazak u Ljuberađu mi ne treba nikakav poseban razlog jer je posećujem iz čiste ljubavi. U ovom mestu je pre 72 godine rođena moja majka.
Obilazak Ljuberađe Dragana i ja počinjemo od zadružnog doma, ušuškanog u centru sela, u zaleđu čaršije. Odavno je izgubio svoj sjaj i prestao da se koristi za ono zbog čega je i podignut:
Pogled kroz slomljeno staklo jedne od seoskih prodavnica sve govori. Tu je i zgrada mesne kancelarije:
Rano je za obilazak čaršije, nekada najlepšeg i najznačajnijeg dela Ljuberađe. Najpre idemo preko mosta na Lužnici, u deo sela koji se smestio pored puta za Radinjince i Berduj:
Prelazimo most na Murgovici. Dragani objašnjavam kako je ranije ova reka bila pogodna leti za kupanje, za razliku od Lužnice u koju se uliva, a koja prima ledeno hladnu vodu sa Komaričkih vrela:
Tu je i Crkva Svetog Ilije sa crkvenim domom i platoom na kome se svakog 2. avgusta održava Svetoilijski vašar:
Blizu jedna drugoj su zgrada stare seoske škole, u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata bila bugarska kasarna, i nova škola, koju pohađa jedva nekoliko učenika. Ovo mesto pruža savršeni mir, ,,prošaran'' pesmom ptica:
Odlučujemo da upravo tu ispričam priču o selu koje volim:
Vraćamo se u glavnu ulicu. Najbolje se stari duh Ljuberađe može osetiti baš tu, u čaršiji, svedoku davno prohujalih srećnih vremena za ovo selo:
Ponadali smo se da ćemo moći da uđemo u zaštićeni vodovodni kompleks, u kome se nalaze Komarička vrela, i da izbliza slikamo čuveni Komarički vodopad. Nažalost, nismo imali sreće:
Komarički vir po legendi nema dno. Mnogi su se u njemu udavili u pokušaju da zarone i dođu do dna:
Na ulazu u selo iz pravca Babušnice i Gorčinca obilazimo vrelo i česmu na kojoj uvek ima ljudi koji toče vodu. Još u klisuri između Gorčinca i Ljuberađe reka Lužnica dobija veliku količinu vode tokom cele godine i ,,pretvara'' se u pravu reku:
Vraćamo se u centar sela. Sa puta za Linovo pokušavamo da uslikamo najlepšu panoramu Ljuberađe. Čini mi se da je lepša sa suprotne strane i puta za Berduj. Tamo ćemo nekom drugom prilikom...
Trajanje relacije: oko 3h
Zahtevnost relacije: umerena (2/5)
Karakteristike: opuštena šetnja kroz nekadašnju varošicu, tokom koje imate osećaj da se nalazite u tridesetim godinama prošlog veka, kada je ovo bilo živo i napredno mesto
Rizici: -