19feb2023 Iz naselja Barje strmom, severnom stranom na vrh Božurata

Do vidikovca na Božuratu, markantnom uzvišenju južno od Pirota, nije teško doći sa puta za selo Prisjan. Štaviše, treba najviše 15 minuta lagane šetnje od mesta gde se ostavlja automobil. Ja sam odlučio da uspon na Božurato učinim malo težim - najpre sam do podnožja brda stigao peške od svoje kuće u naselju Barje, a zatim sam se na vrh visok 677 m popeo njegovom najstrmijom, severnom stranom.

Retko imam priliku da na planinarenje krećem peške od svoje kuće. Pirot ima takav položaj u kotlini da je to prilično teško ostvariti, ako ne računamo brdo Sarlah i planinu Belavu, kao i činjenicu da je iz prigradskih naselja na severnoj periferiji grada to mnogo lakše.

Put Božurata ja sam se uputio kroz široku Kozaračku ulicu, pored Starog Pazarskog groblja, Romske mahale i Novog Pazarskog groblja. Sa nadvožnjaka na magistralnom putu Niš - Sofija posmatrao sam naselje Prisjanski put, novo vašarište, zloglasno mesto Vrbe i radove na izgradnji novog saobraćajnog poligona:

Usledio je prelaz preko nadvožnjaka na auto-putu:

Odmah posle auto-puta nailazim na velike cevi i pripremne radove na postavljanju gasovoda, koji će se od bugarske granice pružati u pravcu Niša i koji će omogućiti da i grad Pirot dobije toliko željeni gas:

Moj cilj je bio sve bliži svakim učinjenim korakom. Mogao sam da ga posmatram do mile volje i da se uverim još jednom u ono što sam odavno znao - uspon severnom stranom neće biti nimalo lak, prvenstveno zbog guste vegetacije:

Prošao sam skretanje za Strelište i posle 1h 10 min hoda od moje kuće stigao sam do mesta udaljenog oko 5.5 km. Tu se nalazi prva u nizu oštrih krivina kojim Prisjanski put savladava uspon na Božurato. Mesto se nalazi na 455 m nadmorske visine i meni je od njega preostalo da se popnem još ,,samo'' 220 m do vrha. Ovde skrećem na blatnjav sporedni put koji vodi do obližnjih vikendica:

Ulazim u šumu i krećem najkraćim putem naviše. Nema nikakve staze, sam biram putanju svog kretanja:

Odmah da kažem da nije bilo tako ,,strašno'' kao što je izgledalo odozdo, iz podnožja. Bez većih problema sam prolazio kroz šumu. Uspon mi je bio najteži u srednjem delu staze:

Zatim je naišao teren sa nešto ređom vegetacijom:

Lakše nego što sam se nadao, nakon 25 minuta uspona od podnožja, našao sam se na platou na vrhu Božurata:

Odmah sam počeo sa obilaskom zaravnjenog vrha na kome su smešteni vojni objekti (tzv. ,,kazamati''), slični onima koji postoje na mestu Šančevi (između Sarlaha i Belave, severozapadno od Pirota) ili na Jeremijinom brdu nedaleko od Babušnice (za koje moram da priznam da su iako najstariji, nekako i najlepši i najočuvaniji):

Nekada se ovde često dolazilo na vojne vežbe. Ja nisam imao tu ,,sreću'', ali mi je sve naplaćeno 1999. godine kada sam puna tri meseca bio mobilisan.

Sa Božurata je sjajan pogled na okolinu i to na sve četiri strane sveta:

Ovo je jedno od onih mesta gde se u istom kadru mogu videti grad Pirot u Pirotskom polju, planina Vidlič i venac Stare planine na granici sa Bugarskom. Centar Pirota je od vrha Božurata vazdušnom linijom udaljen oko 7.5 km:

Vreme je bilo više nego prijatno, bez vetra koji je na ovom isturenom mestu tako čest. Krenuo sam naniže zapadnom stranom, istom onom stazom kojom sam ranije nebrojeno puta dolazio na Božurato sa Prisjanskog puta:

Posle nepunih 10 minuta bio sam na asfaltnom putu:

Preostalo mi je da se spustim do podnožja krivudavim putem, koristeći sve moguće prečice...:

...a da se zatim, istim putem kao u dolasku, vratim kući. Od vrha Božurata do moje kuće u Pirotu ima oko 8 km. Ukupno sam prepešačio oko 14 km.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5); mnogo lakša ukoliko se do vrha ide sa zapadne strane, sa puta za Prisjan

Karakteristike: odlična pešačka relacija, koja može da posluži kao priprema za mnogo ozbiljnije i zahtevnije staroplaninske ture; sjajan pogled na Pirot, Pirotsku kotlinu i planine koje je okružuju

Rizici: strm uspon uz severnu stranu Božurata kroz šumu