12mar2023 Sarlah - Šančevi - Greben Belave

Kada sam pisao svoju knjigu ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', ovu relaciju sam stavio na prvo mesto. Logično, jer sam praktično jedino na nju, od svih 106 opisanih u knjizi, išao pešice od svoje kuće u Pirotu. Obično sam to činio sâm pa ispada da sam je ,,ljubomorno'' čuvao samo za sebe. Međutim, minulog vikenda sam je ,,podelio'' sa nekim ko voli potpuno iste stvari kao i ja, i čije planinarske sposobnosti, kao i rad na promociji prirodnih lepota jugoistočne Srbije, smatram vrhunskim i nenadmašnim.

Poveo sam Draganu na našu novu zajedničku planinarsku akciju praktično iz centra grada - iz parka na Kaleu:

Tu, u podnožju Sarlaha sam proveo svoje detinjstvo. Ne sećam se da sam nekada video da je neko put Sarlaha krenuo sa planinarskim štapovima u rukama. Ali, Dragana je ozbiljno shvatila moje upozorenje da naše planinarenje u narednih nekoliko sati, ma koliko to čudno izgledalo, uopšte neće biti naivno.

Uspon na Sarlah započinjemo njegovom južnom stranom, odmah iznad tunela na magistralnom putu. Već na tom mestu svojoj gošći pričam priču o antičkoj Quimedavi i jevrejskom groblju, koji su se upravo ovde nalazili:

Idemo stazom kojom sam prošao ,,hiljadu'' puta, a kojom sada sve ređe prolazim. Proširili su mi se vidici pa svoje omiljene staze i puteljke u poslednje dve decenije pronalazim na nekim drugim planinama i brdima.

Nalazimo se tačno iznad tunela i auto-puta:

Nakon 15 minuta iz podnožja Sarlaha, dolazimo do tzv. ,,Kristalne pećine'', iz koje smo kao deca vadili ,,kristale''. U njenoj unutrašnjosti je mnogo toplije nego napolju:

Od ovog mesta idemo pravo naviše i izlazimo na greben Sarlaha. Sada se otvara pogled na severozapadni deo Pirotske kotline, na planinu Vidlič i Staru planinu:

Pratimo greben i idemo u pravcu našeg sledećeg cilja. To je šumovito brdašce Momčilovac, poznatije pod nazivom ,,Šančevi'':

Prolazimo pored krsta iz 1899. godine i raskrsnice sa koje putevi vode na dve različite strane - u Gnjilan i do naselja Sarlah, na severnoj strani brda. Produžavamo putem pored vikendica, vinograda i voćnjaka:

Ovo je vinogradarski kraj i mesto okupljanja vinogradara svakog 14. februara. Ima nekoliko obročnih krstova posvećenih Svetom Trifunu. Ovo je jedan od njih:

Ubrzo dolazimo do vidikovca na Šančevima, meni dragog mesta do koga sam često stizao ranije. Od polaska iz parka na Kaleu prošlo je tačno sat vremena:

Posećujemo čuvene ,,kazamate'' na Šančevima, po kojima je i samo mesto dobilo svoje ime. Napušteno i neuređeno... Dok Dragana iznosi svoje predloge kako bi mesto moglo da se uredi i bolje iskoristi, ja pesimistično vrtim glavom:

Vraćamo se na put koji povezuje Sarlah sa Belavom:

Desetak minuta izdvajamo za posetu Crkvi Svete Trojice, koja se nalazi iznad sela Gnjilan:

Nakon toga nastavljamo putem koji nas sve više približava planini Belavi:

Sve je više blata jer je u pitanju severna, osojna strana planine. Pratimo put koji vodi kroz šumu, preko livada i kroz žbunje:

Išli smo prečicom iznad česme u mestu ,,Korita''. Sada izbijamo na put koji vodi pravo od te česme ka grebenu Belave. Na drugoj narednoj fotografiji je mesto gde treba skrenuti desno. Ovo je posebno važno jer, nisam spomenuo ranije, do grebena Belave nema nikakvih putokaza niti planinarskih markacija:

Deonicu koja sledi, neobično volim. Prilično je prava i konstantnim, blagim usponom kroz borovu šumu vodi do krajnjeg odredišta:

Dragana i ja nakon dva i po sata hoda iz grada, ili nakon nešto više od sat vremena od crkve, stižemo do mesta gde put izlazi na greben Belave:

Put produžava dalje na zapad, a mi nalazimo proplanak sa koga možemo lepo da posmatramo jugozapadni deo Pirotske kotline i planine i vrhove južno od nje: Stranje, Suvu planinu, Golemi stol, Sinjeglavsku čuku, Rnjos, Vlašku planinu, Greben, Božurato, Padež... Ispod nas je selo Veliki Suvodol, a dalje: Ponor, Blato, Kostur, Barje Čiflik, Rasnica. Desno, na zapadu su Kardašnica (sa TV-repetitorom) i Crni vrh iznad Ponora. Samo nekoliko dana ranije sam ove vrhove posmatrao sa suprotne, južne strane i vrha Vodna buka na planini Stranje (ili Šljivovičkoj planini):

Zaslužili smo odmor. Najveća prepreka tokom dvoipočasovnog uspona do ovog mesta nam je bio hladan vetar:

Tokom povratka je otoplilo. Uglavnom smo se vraćali istim putem, ali ponegde sam ciljano Draganu vodio do nekih mesta koje smo zaobišli u odlasku. Najpre, do česme u mestu ,,Korita'', koja se nalazi na severnim padinama Belave, tačno ispod arheološkog lokaliteta na Markovoj štrapki (804 m):

Unapred sam tokom povratka bio srećan što ću Dragani pokazati grad u kome živim iz sasvim drugačijeg ugla:

Na mestu na kome smo stazom od ,,Kristalne pećine'' izašli na greben Sarlaha, sada produžavamo pravo, preko kamenjara, do bazne stanice mobilnih operatera na najvišoj koti ovog brda, koje možemo da smatramo za istureni, najistočniji deo planine Belave, koji duboko zadire u Pirotsku kotlinu:

I Dragani se sviđa to što nas svaki naredni učinjeni korak približava gradu i što sve više imamo osećaj da ćemo zakoračiti u njegov centar:

Na kraju, nalazimo se na strmom odseku koji se nadvija nad levom obalom reke Bistrice i kojim Sarlah zalazi u samo gradsko jezgro Pirota. Sa ovog mesta je fenomenalan pogled na tvrđavu Momčilov grad:

Nekada su Piroćanci mnogo više cenili brdo iznad svog grada i češće se penjali na njega da bi uživali u panorami. Ta vremena su odavno prošla - otprilike sa mojom generacijom nekoliko decenija unazad. Usledio je deo na koji nisam ponosan, a koji treba da natera i mene i sve ostale koji vole Pirot i njegovu okolinu, da nešto učinimo da se ova slika promeni - spust neuređenom stazom severnom stranom Sarlaha, uz obilazak napuštenog platoa na kome su se nekada održavale igranke:

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna planinarska staza, dužine oko 7 km, koja bi mogla da se koristi u zimskoj polovini godine u cilju pripreme za zahtevnije i atraktivnije ture u pirotskom kraju, a koju bi trebalo urediti, obezbediti, obeležiti i učiniti prijatnijom za šetnju

Rizici: na južnim padinama Sarlaha treba biti oprezan jer je teren kamenit i vrlo težak za kretanje; najveći problem je snalaženje na severnoj strani Belave, prilikom uspona na njen greben, jer nema nikakvih putokaza i markacija; blato