Pirot i pirotski kraj

18mar2023 Dragomansko i Aldomirovsko blato, Tri uši (Bugarska)

Mesta pored kojih prolazim godinama na putu za Sofiju, a koja do sada nisam uspevao da obiđem, jesu močvare Dragomansko i Aldomirovsko blato. Nalaze se nedaleko od novog auto-puta, na međusobnom rastojanju od 5-6 km. Između njih se nalazi niska planina, sastavljena od nekoliko međusobno odvojenih delova - Tri uši:

Prema Vikipediji, Dragomansko blato je kraška močvara u zapadnom delu Sofijske kotline, 1.5 km istočno od grada Dragomana (u pravcu sela Golemo Malovo) i 38 km od Sofije. Nalazi se na 704 metara nadmorske visine. Mesto u severnom delu močvare, na jugoistočnim padinama planine Čepan, gde se nalaze improvizovani parking za automobile i centralni ulaz, sa koga Dragana i ja krećemo u obilazak, udaljeno je od Pirota 47, a od graničnog prelaza Gradina 16 km. Na ulazu u Dragoman treba skrenuti levo i proći kroz stari deo ove bugarske varošice. Posle otprilike 1 km vožnje kroz naselje, skrenuti desno ka močvari. Sve je lepo obeleženo putokazima. Na poslednjem skretanju, na periferiji Dragomana, nalazi se Centar za proučavanje vlažnih (močvarnih) zona ,,Dragomansko blato''. U trenutku našeg prolaska nije radio:

Pomenuti parking je od skretanja sa puta Dragoman - Godeč udaljen oko 2 km:

Naš prvi utisak nije najbolji i samo mesto ne obećava puno. Mnogo više smo očekivali od njega, posle čitanja članaka na internetu, a u sklopu pripreme relacije. Sve izgleda nekako pusto i zapostavljeno. Da li je to zbog toga što nije sezona (Dragomansko blato posetioci najčešće obilaze u leto zbog 180 vrsta ptica i činjenice da se močvara nalazi na migracionom putu ptica selica ,,Via Aristotelis'') ili još uvek nisu sanirane posledice požara od 22. januara 2020, kada je stradalo 80% njegove vegetacije - nismo uspeli da utvrdimo.

Kako-god, pred nama je najveća kraška močvara u Bugarskoj, površine oko 350 hektara, koja je u prošlosti bila i veća (400-450 ha), ali je danas smanjena kao rezultat neprofitnog odvodnjavanja. Dragana i ja krećemo u istraživanje njene unutrašnjosti:

To istraživanje neće trajati dugo zbog visokog nivoa vode i činjenice da je većina pešačkih staza pod vodom. Zbog toga je najveći deo močvare praktično nedostupan za posetioce u ovo doba godine:

Osmatračnica koja treba da služi za posmatranje ptica koje žive u močvari nije u reprezentativnom izdanju. Mi smo je ipak iskoristili da koliko-toliko steknemo bolji uvid u veličinu same močvare:

Pored velikog broja ptičjih vrsta, močvara Dragomansko blato je stanište i 140 vrsta biljaka (od kojih su neke veoma retke), samo jedne vrste ribe, 7 vrsta vodozemaca, 10 vrsta gmizavaca i 16 vrsta sisara. Proglašena je za rezervat prirode.

Nakon obilaska močvare, pažnju usmeravamo na drugu stranu puta i padine planine Čepan. Tu u blizini, nedaleko od puta, nalazi se Garvanova pećina. Meni je dolazak do nje posebno bio interesantan jer se nalazi praktično ispod najvišeg vrha Čepana. On se naziva Petrovski krst, visok je 1206 m i na njemu sam bio 7. februara 2016. O kakvom se mestu radi, kako sam stigao do njega i kakav se pogled pruža odatle, čitajte u mojoj reportaži od 8. novembra 2019, koja se nalazi na adresi http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/203, uz napomenu da se sada na samom vrhu, za razliku od mog dolaska pre više od sedam godina, nalazi i jedna crkvica, vidljiva izdaleka.

Uspon do pećine je trajao 15 minuta:

Možda je najlepši pogled na Dragomansko blato upravo sa ovog mesta:

Ovde se naš obilazak ovog mesta ne završava. Najpre produžavamo putem prema selu Golemo Malovo. Tu, istočno od Dragomanskog blata, nekada se nalazila prava pravcata aerodromska pista. Koristili su je mali poljoprivredni avioni za zaprašivanje njiva u ovom delu Sofijske kotline. Nažalost, napuštena je i odavno ne služi svojoj svrsi.

A onda, u povratku ka Dragomanu, sa desne strane puta, u podnožju planine Čepan, pronalazimo jedno jedinstveno i veoma interesantno mesto - Centar za razmnožavanje suvozemnih kornjača:

I ovo mesto je zaključano i napušteno, iako je predstavljalo pobednički projekat na nekom konkursu 2010. godine, kada je i izgrađeno. Trebalo je da bude od značaja za očuvanje prirodnog i kulturnog nasledstva u Bugarskoj:

Vraćamo se na magistralni put prema Sofiji, koji po izlasku iz Dragomana prelazi u auto-put. Na nekih 5 km pre Slivnice je odvajanje sa auto-puta za mesta koja u nastavku relacije posećujemo - Aldomirovsko blato i Tri uši. Karakteristična su po upečatljivim natpisima od belog kamena koji su od važnosti za bugarsku istoriju. Levo je slika ordena za hrabrost, a desno podsećanje na godišnjicu ujedinjenja Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije i stvaranje moderne bugarske države 1885. godine - sve u senci Srpsko-bugarskog rata i pobede Bugarske u Slivničkoj bici novembra iste godine:

Sve ostaje isto godinama, samo se menjaju cifre na desnoj strani oznake jubileja (sada stoji 2022. godina). Ovo mesto sam posmatrao iz automobila još kao dete i praktično čitav svoj život maštam da ga posetim. Konačno je došlo vreme da to i učinim.

Močvara Aldomirovsko blato je dostupnija sa glavnog puta u odnosu na Dragomansko blato (svojim južnim obodom praktično dodiruje auto-put) i manja je u odnosu na njega po površini (oko 130 hektara). Takođe je na nešto manjoj nadmorskoj visini (oko 650 m) i bliže je Sofiji (oko 36 km od centra bugarske prestonice). Imaju i nešto zajedničko - veći deo površine je pokriven barskom vegetacijom i teško je proceniti jasne granice njihovog prostiranja. Toga u početku nismo bili svesni, čak nam se učinilo suprotno. Tek kasnije smo shvatili da je delić vodene površine pored koga smo stali praktično i jedini na površini cele močvare Aldomirovsko blato:

Mesto je dobilo ime po obližnjem selu Aldomirovci, koje se nalazi sa druge strane auto-puta i na neki način predstavlja predgrađe Slivnice, gradića od oko 8000 stanovnika. Godine 1989. Aldomirovsko blato je proglašeno za zaštićeno mesto.

Lep je pogled sa osmatračnica na istočnoj obali močvare. Ima ih dve na malom međusobnom rastojanju:

Zanimljive podatke sam pronašao na Vikipediji. Močvara Aldomirovsko blato se gotovo isuši i nestane u leto i jesen. U maju 2012, odmah nakon zemljotresa u obližnjem bugarskom gradu Perniku, Aldomirovsko blato je počelo naglo da se suši, dok nije potpuno nestalo u julu sledeće godine. Uzrok tome je bilo pomeranje krečnjačkih stena i sleganje zemljišta. Naučnici su otkrili da se voda izgubila kroz ponor. Kada je on zapečaćen glinom i betonom, Aldomirovsko blato se povratilo i nivo vode u njemu je porastao.

Nedaleko od druge osmatračnice se nalazi napušteni vojni objekat. Dragana i ja odavde idemo pešice putem koji povija ulevo i koji će nas odvesti do podnožja najvišeg dela Tri uši:

Najpre dolazimo do još jednog zanimljivog mesta. To je Poligon za obuku ronilaca. Ne moram da naglašavam - bivši, napušten. Nalazi se u samom podnožju Tri uši, ispod velikog natpisa o godišnjici ujedinjenja Bugarske:

Iz podnožja mesta na kome je obeležje ordena za hrabrost, započinjemo uspon na Tri uši:

Ovo je već pravo planinarenje. Vreme nije više tako lepo, ali je najvažnije da nema kiše i jakog vetra. Teren se menja, postaje sve teži i u gornjem delu uspona idemo oprezno sa kamena na kamen:

Nailazimo i na veće travnate površine sa gorocvetom:

Izlazimo na greben planine Tri uši i idemo ka istoimenom vrhu (892 m) u njenom istočnom delu. Grebenom vodi put kojim se može i u zapadni deo planine, a koji je nešto viši (oko 900 m). Negde ovde je u svom nadiranju, unapred osuđenom na neuspeh, u jesen 1885. godine, stigla srpska vojska:

Na zaravnjenom vrhu, koji je naš krajnji cilj, nalazi se spomenik kapetanu bugarske vojske Marinu Marinovu. Uspon iz podnožja je trajao tačno 30 minuta:

Pogled sa ovog mesta je prelep. Na severu su planina Čepan i Stara planina. U podnožju je selo Gornje Malovo, nadomak koga smo bili nešto ranije. Na istoku i jugoistoku se otvara pogled na Sofijsku kotlinu, sa Sofijom u podnožju Vitoše. U daljini je planina Rila, najviša na Balkanu. Ispod nas i južnih padina Tri uši je Aldomirovsko blato. Iza njega su Slivnica i auto-put ka Sofiji, a daleko iza brojni znani i neznani vrhovi (Dragovski kamik, Ljubaš, Veliki Strešer, Ruj...):

Hladno je na vrhu. Čini nam se da provejavaju i pahulje. Nema dužeg zadržavanja. Spust obavljamo upravo južnom stranom. Imamo najbolji mogući pogled na močvaru Aldomirovsko blato:

Nailazimo na veliki natpis od belog kamenja, negde kod cifre ,,1'' u godini ,,1885''. Ispunjavam dečačku želju i zaključujem da je veličina cifara i slova 25-30 m. Voleo bih da tako nešto vidim i u našoj zemlji.

Silazimo na put, prolazimo sa gornje strane veštački prokopan bazen za podvodnu obuku i idemo do auta:

Vreme je ponovo lepo i toplo. Neka nova mesta nas prosto zovu da ih obiđemo u nastavku dana...

Trajanje relacije: oko 7h, računato sa polaskom iz Pirota i povratkom natrag

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: nekoliko lepih i veoma zanimljivih mesta u Bugarskoj, blizu naše granice, uglavnom lako dostupna i pored glavnih puteva; za posetu Dragomanskom i Aldomirovskom blatu birati proleće, leto ili možda jesen - u zavisnosti od toga da li želite da vidite vodenu površinu, ptice i druge životinje u močvari, bujnu barsku vegetaciju i sl; prelep pogled sa vrha Tri uši (posebno u pravcu Sofije)

Rizici: treba se pripremiti za obilazak ovih mesta čitanjem tekstova na internetu i unapred napraviti plan kretanja; zona močvara je slabo obeležena i neobezbeđena pa treba biti obazriv