Pirot i pirotski kraj

18mar2023 Razboiški i Bukurovski manastir, vodopad Kotlite (Bugarska)

Vratili smo se do skretanja za Dragoman i ponovo prošli starim delom varošice koja svoje ime ,,duguje'' dragomanima - ljudima koji su bili organizatori nekadašnjeg odlaska pečalbara, posrednici između pečalbara i poslodavaca, kao i nadzornici za vreme njihovog rada. Ponovo smo se našli na skretanju za močvaru Dragomansko blato. Sada, međutim, kod Centra za proučavanje vlažnih (močvarnih) zona produžavamo u suprotnom smeru, putem za Godeč. Od Dragomana do ove varoši u podnožju Stare planine ima 22 km i prolazi se kroz više naseljenih mesta. Tek u povratku sam postao svestan činjenice da je put veoma krivudav, nezgodan i naporan za vožnju.

Prolazimo selo Bukurovci i na 15. kilometru od Dragomana skrećemo levo, u mestu Bondin Han. Do centra sela Razboišta ima 4 km sasvim dobrog puta. Ovo mesto će biti naša polazna tačka za odlazak do Razboiškog manastira, do koga se obično ide peške. Inače, Razboište je bugarsko selo koje nimalo ne liči na sela u pirotskom kraju, a po najmanje na naša staroplaninska i visočka sela. Više je nalik na neko vikend naselje u koje ljudi, mahom iz Sofije, dolaze na odmor. Tome doprinosi i činjenica da je ovo mesto od centra Sofije udaljeno samo šezdesetak kilometara (isto tolika udaljenost je i od Pirota!). S druge strane, ništa ne odaje utisak da se nalazite tako blizu bugarske prestonice i milionskog grada:

Za razliku od 25. juna 2017, kada sam bio ovde, sada postoje putokazi do Razboiškog manastira i staza je mnogo bolje uređena:

U svom drugom delu, staza do Razboiškog manastira poprima karakter prave planinarske staze, sa lepim pogledom na planinu Vidlič u svom najistočnijem delu u Srbiji (sela Mazgoš i Mojinci) i na upečatljiv rudnik uglja na samoj granici u bugarskom mestu Staninci:

Slede: izlazak na prvi vidikovac, sa koga se pruža pogled na klisuru reke Nišave i prugu koja povezuje Godeč i Kalotinu:

...drugi vidikovac na suprotnoj strani sa prelepim pogledom na Razboiški manastir i njegovu crkvu isposnicu u steni:

...i silazak strmom stazom do same železničke pruge:

Narednih par stotina metara se ide po šinama i prelazi se železnički most. Ispod njega je Nišava, reka koja protiče kroz moj Pirot. Ona u okolini Razboiškog manastira meandrira:

Prolazimo kroz portu manastira. Ima dosta gostiju. Mnogi od njih su svojim automobilima došli do parkinga nedaleko od samog manastira, koji se nalazi sa druge strane pruge i do koga mi način dolaska nije baš poznat. Proučavanjem karte došao sam do nekog zaključka da to mora biti sa sasvim druge strane, iz pravca Kalotine. Ipak, dolazak pešice iz Razboišta, stazom dugom 1.6 km (nama je trebalo pola sata hoda) je, po mom mišljenju, mnogo lepši.

Prelazimo drveni mostić na Nišavi i krećemo pravo gore kroz šumu, krivudavom stazom, do crkve isposnice u steni. Dragana je oduševljena ovim mestom i ja ne mogu da je stignem jer bukvalno trči i stalno je u prednosti nada mnom od desetak metara:

Razboiški manastir je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Navodno je u njegovoj pećinskoj crkvici - isposnici, obnovljenoj 1950. godine, nekoliko godina pre svoje smrti boravio Sveti Sava na putu za Jerusalim. On je ovde proveo 40 dana u strogom postu i molitvi. Po njegovom odlasku počele su u okolini da se događaju brojne neverovatne stvari i čudotvorna iscelenja, a ispod stene na kojoj se nalazi pećinska crkva pojavio se izvor lekovite vode. Zbog toga Bugari ovde neobično cene velikog prosvetitelja i prvog srpskog arhiepiskopa, a ceo kompleks Razboiškog manastira smatraju svetim mestom. U znak zahvalnosti što je boravio ovde, Sveti Sava se i danas pominje u svakoj molitvi u ovom manastiru.

O mojoj prvoj poseti ovom fenomenalnom mestu u leto 2017, čitajte detaljnije u članku na adresi http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/357. Saznaćete zašto sam za to odabrao upravo 25. jun, kao i nešto više o Godeču, bugarskoj varošici udaljenoj od manastira oko 11 km. Ovako izgleda unutrašnjost pećinske crkvice:

Nakon obilaska Razboiškog manastira i zasluženog odmora u njegovoj porti, pored Nišave, usledio je povratak nazad na isti način kao u dolasku.

Sa proširenja u centru Razboišta, koje verovatno služi kao okretnica za autobuse, krećemo nazad. Zastajemo nakon svega 600 m, jer se na ulazu u selo nalazi skretanje za Bukurovski manastir, nazvan po susednom selu:

Do manastira ima oko 1.5 km. Iako smo uzput sretali automobile, naše mišljenje je da je lepše ovom deonicom prošetati, uz lep pogled na severnu stranu planine Čepan. Iza nje se nalaze Dragoman i Slivnica, Dragomansko i Aldomirovsko blato, Tri uši, put za Sofiju:

Do Bukurovskog manastira stižemo posle dvadesetak minuta. Posvećen je Svetom Georgiju (Đorđu) i potpuno je drugačiji u odnosu na Razboiški manastir:

Par slika iz njegove unutrašnjosti:

Kao i većini posetilaca, Bukurovski manastir je prolazno mesto do jedne od najvećih prirodnih atrakcija u ovom delu Bugarske. To je vodopad Kotlite (u prevodu ,,Kotlovi''). Nalazi se na Drakulskom potoku, pritoci Nišave, i udaljen je od manastira svega 800 m. Krećemo ka njemu, osećajući unapred da će nas i to mesto fascinirati svojom lepotom. Sve je obeleženo putokazima:

Sledi spust strmom stazom u ždrelo Drakulskog potoka. Treba biti krajnje obazriv. Najpre se dolazi do ,,kotla'' po kome je vodopad dobio svoje ime:

Da bi se došlo do podnožja samog vodopada, koji se nalazi neposredno ispod kotla na slici i čuje se nadaleko, treba se malo vratiti nazad i krenuti drugom stazom, niz potok:

Bez obzira na umor i uzbuđenje koje je prisutno zbog približavanja vodopadu, oprez ne manjka. Sa vidikovca na jednoj steni prvi put vidimo vodopad Kotlite u njegovoj punoj veličini:

A kada smo se posle 20 minuta hoda od Bukurovskog manastira našli pred samim vodopadom, koji se sastoji iz nekoliko kaskada i visok je 30 m, ostali smo bez reči, uz osećaj da se nalazimo na vratima raja:

Podsetio nas je na staroplaninske vodopade na našoj strani. Zanimljivo je da u leto i jesen presuši jer potok na kome se nalazi ima veoma kratak tok:

Na adresi https://youtube.com/shorts/jFlJ5zc8FxM?feature=share, pogledajte i video-klip.

Biti na ovom skučenom prostoru, zasipan kapljicama jednog od najlepših vodopada koje smo videli u životu, i slušati huk vode koja se obrušava sa stene u tamnozeleni vir u smiraj ranoprolećnog dana, predstavlja privilegiju:

I to je sve od Gage i mene za jedan prelepi subotnji dan. Pozdrav do neke nove avanture!

Trajanje relacije: oko 8h, računato sa polaskom iz Pirota i povratkom natrag

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: izuzetno zanimljiv i lep pogranični kraj u Bugarskoj, gde se tokom jednodnevnog izleta mogu obići neka fenomenalna mesta - dva manastira i jedan sjajni vodopad

Rizici: staza do Razboiškog manastira je sada bolje obeležena; strm spust do vodopada Kotlite zahteva maksimalnu pažnju