Pirot i pirotski kraj

22mar2023 Stara crkvišta u okolini babušničkog sela Stola

Evo me u centru sela. Od Pirota sam prešao 32, a od Babušnice 7 km, putem preko Aleksandrovca.

Prvo idem da obiđem stolske sekvoje. Udaljene su par stotina metara od centra sela, putem koji se vidi na poslednjoj fotografiji i koji vodi u pravcu severa. Cilj mi je da se vidim sa čovekom čiji otac ih je posadio 1978. godine. Mile Jocić je autor monografije o selu Stol i ujedno želim da od njega, ,,iz prve ruke'', dobijem dodatne informacije o položaju starih stolskih crkvišta. Prelepa stabla se vide izdaleka:

Međutim, Mile nije u svojoj rodnoj kući (živi u Nišu). Kapija je zaključana i u prizoru uživam sa distance. Vraćam se u centar sela, uveren da ću mesta koja tražim pronaći i bez Miletove pomoći, ali na osnovu navode iz njegove knjige:

Prolazim pored seoske ambulante i prelazim most na Stolskoj reci. Bogata je vodom. Levo se ide za Golemi Stol i selo Kijevac (put do ovog sela se uveliko radi!), a desno za Dučevac:

Otvaram knjigu i čitam: ,,Sve tri crkve su smeštene sa leve strane reke...'' Odlučujem da krenem niz rečicu i potražim Crkvu Svete Todorice, koja bi trebalo da je najbliža:

Utisak kvari gomila smeća u reci. Zar smo toliko neodgovorni prema svojim vodenim tokovima?

Posle nekih 12-13 minuta probijanja kroz trnje i između drveća na levoj obali Stolske reke, pronalazim traženo mesto:

Ostaci Crkve Svete Todorice nalaze se oko 400 m nizvodno od centra sela. Veliki broj starijih Stolčana tvrdi da je ova crkva podignuta 1924. godine, što nije tačno. Ona se spominje još 1883. godine, u jednom pismu upućenom ministru prosvete i crkvenih poslova. Nema preciznog podatka kada je napravljena, ali je prema usmenom kazivanju to bilo oko 1845. godine. Već 1852. bila je sagrađena od dasaka. Stolčani ovo mesto zovu ,,Vur Pop'', po jednom mladom stolskom popu koga su Turci ubili u blizini nakon što su zapalili crkvu. Crkva je sazidana od čvrstog materijala pomenute 1924. godine, na opšte pozitivno raspoloženje ne samo Stolčana već i stanovnika susednih sela (Aleksandrovca, Kambelevca, Dučevca, Vave, Kijevca, Sinje Glave). Zajednički cilj je bio da se u njoj mladi venčavaju i da se sačuva srpska vera. Nažalost, crkva je pala negde oko 2000. godine. Danas je ostala samo zvonara. (Mile Jocić: ,,Selo Stol'', Babušnica, 2015)

Posle obilaska ovog mesta odlučujem da se vratim u centar sela i odatle krenem niz desnu obalu Stolske reke u potrazi za drugim crkvištem. Ispostavilo se da to nisam morao da učinim. Dovoljno je bilo da preskočim nabujalu rečicu i nastavim ,,potragu'' drugom obalom reke. Ali, to u tom trenutku nisam znao i shvatio sam tek kasnije.

Izašao sam pravo uzbrdo od stare crkve, prošao pred nekoliko napuštenih plevnji i kuća i našao se na putu za Dučevac:

Ovim putem je najlakše stići do Crkve Svete Todorice. Na poslednjoj fotografiji, na putu prema Dučevcu treba skrenuti desno u sokak i pratiti prethodne fotografije obrnutim redom. Crkva se nalazi tačno ispod velike plevnje na prvoj fotografiji iz poslednjeg seta.

U samom centru Stola je putokaz za mesto gde se nekada nalazio Manastir Svete Petke. Ponadao sam se da će me on brzo i lako odvesti do drugog mesta koje tražim. Nije bilo baš tako...:

Prvi put idem putem koji prolazi ispod škole. Zapravo tek sada primećujem da škola funkcioniše na spratu zgrade, a da ona u stvari služi kao objekat za potrebe mesne kancelarije. Ispod nje je spomenik palim borcima sela. Stol je u Drugom svetskom ratu podneo strahovite gubitke.

Pratim put i očekujem nove putokaze, ali njih nema. Malo pre borove šumice kod seoskog groblja skrećem levo i silazim do reke. Sada sam na njenoj desnoj obali i čak mogu da vidim krov zvonare Crkve Svete Todorice. Pratim stazu koja vodi niz reku jer znam, na osnovu knjige, da se ostaci Manastira Svete Petke nalaze na nešto većem rastojanju od centra sela:

Staza je nejasna i lako se gubi. Pronalazim ostatke nekoliko starih vodenica:

Reka mi je stalno sa leve strane. Pažljivo posmatram, plašeći se da ne prođem traženo mesto. Nažalost, nigde žive duše, da bar nekoga pitam:

A onda, u šumarku udaljenom vazdušnom linijom oko 900 m od centra sela, uočavam ostatke starog Manastira Svete Petke zaštićene najlonom:

Prvi utisak je da je mesto veoma zanimljivo i nekako mistično. Od mog polaska iz centra Stola prošlo je skoro pola sata. Bio sam presrećan što sam ostvario svoj cilj:

Manastir Sveta Petka se pominje u zapisima 1808. godine kao ruševina daščara u Stolu. Nema tačnih podataka kada je napravljen, ali ne bi bilo iznenađenje kada bi se došlo do nekih podataka da je izgrađen u XVIII veku. Više puta je pravljen i rušen i uglavnom je bio od dasaka. Danas na tom mestu postoji samo temelj sazidan od kamena. Do pre 30-40 godina na ovim kamenima su bile ikone i nekoliko crkvenih knjiga. Prema saznanjima autora monografije, ikone i slike su sklonjene u crkvu u obližnjem selu Dragincu. Iz kazivanja starijih zna se da je manastir aktivno radio u XIX veku. Danas ostatke starog manastira posećuje nekoliko žena koje ga ujedno i održavaju. Nažalost, nema interesovanja od strane države niti crkve da se ovo mesto obnovi i sačuva od zaborava. (Mile Jocić: ,,Selo Stol'', Babušnica, 2015)

Napuštam ovo sveto mesto i vraćam se nazad u selo. Ponovo to ne činim na isti način kao u dolasku, u želji da prođem nekim novim stazama i putevima i sredim utiske.

Nekada je Stol imao još dve crkve - u mahali Oljinci (mesto Crkvište) i Crkvu Svete Bogorodice iz 1938. godine prema mahali Mošinci. Odustao sam od potrage za njima jer spomen na njih živi samo kod starosedelaca Stola, a i na mestima gde su se nekada nalazile danas su samo tragovi ruševina. Umesto toga uživam u pogledu na Golemi i Mali Stol, Korbes i Strvnu i dolinu Stolske reke. Vreme se popravlja:

Na ulazu u selo iz pravca Aleksandrovca primećujem putokaz za manastir koji ranije nisam video:

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: sveta mesta nedaleko od centra zanimljivog sela Stol, koje je nekada predstavljalo središte čitavog kraja u administrativnom, prosvetnom i duhovnom pogledu

Rizici: štura obeležja, stara crkvišta nisu lako prilazna; pitati meštane za pomoć ili pratiti moje instrukcije