25mar2023 Uspon na Golemo Stražište iz Malog Krčimira

U subotu mi je trebala jača, prava planinarska relacija. Između želje da neke stvari ostavim iza sebe, a otvorim neku novu stranicu u budućnosti, isprečio se drugi vrh po visini na Suvoj planini - Golemo Stražište (1714 m). U njegovo osvajanje krenuo sam potpuno sâm. Odmah da kažem - uživao sam u svakom učinjenom koraku.

Plan je bio da se uspon započne iz Malog Krčimira, sela u Zaplanju i opštini Gadžin Han, udaljenog od Pirota puna 62 km ili 1h 10 min vožnje. Jutro je bilo lepo i ja nisam odoleo prilici da visove Suve planine slikam iz Zavidinca i Gornjeg Prisjana...:

...sa vidikovca kod Ravne Dubrave...:

...kao i sa puta ispred sela Semče i Malog Krčimira:

Poslednje pripreme za naporan uspon koji me očekuje obavljam u centru Malog Krčimira. Ovde je nadmorska visina 630 m i do svog cilja, Golemog Stražišta, savladaću skoro 1100 m visinske razlike:

Posle zadnjih seoskih kuća asfalt prestaje i kreće konstantan i, na pojedinim deonicama, jak uspon:

Ovo je put za Tri lokve, Rakoš i belopalanačko selo Bežište. Praktično je jedini takav put na Suvoj planini koji je ,,premošćuje'' od juga ka severu. Očekivao sam markacije, ali njih nema. Inače ovaj put je prosečen relativno skoro i iz priča svojih prijatelja sam saznao da je neposredno nakon njegovog probijanja ovde moglo da se pronađe obilje kvalitetnih fosila.

Nakon 45 minuta hoda od Malog Krčimira prolazim pored zanimljivih uspravnih stena:

Kako povećavam svoju visinu, pogled je sve lepši. Iza sebe ostavljam planine Kruševicu, Ostrozub i Babičku goru, ispod mene su brojna zaplanjska sela i varošica Gadžin Han. U daljini mogu da vidim ,,more'' plastenika u okolini Vlasotinca i Leskovca:

Teren se menja. Više nema šuma pa dominiraju kamen i žbunasto rastinje:

Ispred mene je Litica (1683 m), vrh koji sam osvojio 26. septembra 2021. sa svojim zetom Darkom. Slično usponu koji sada obavljam, i tada smo savladali 1100 m visinske razlike, ali sa polaskom iz Velikog Krčimira. Uspon po toplom vremenu je trajao 3h 20 min. Sada primećujem da bi se uspon na ovaj vrh mogao obaviti i sa njegove zapadne strane, dugačkom planinskom kosom koja se spušta severno od Velikog Krčimira:

Ovde je teren ravniji i nailazim na prelep prizor:

Kasnije sam ustanovio da je ovo jedno od dva krda, slobodno ću reći - poludivljih konja, koji ,,krstare'' ovim delom Suve planine. U blizini je i jedno zanimljivo mesto - izvor vode, koji im koristi da utole žeđ:

Približavam se mestu gde će put poviti u levo i proći vrhom doline koja razdvaja šumovite padine Litice od dela Suve planine na kome ću potražiti neke od njenih najviših vrhova:

Posle 1h 50 min hoda dolazim do mesta gde se putevi razdvajaju. Pravo se produžava za Tri lokve, fantastično mesto i izletište u središtu Suve planine do koga ima još oko 2 km. Ja skrećem levo u nameri da obiđem obližnji Šangajski vrh. Ovde je nadmorska visina 1450 m:

Šangajski vrh je visok 1508 m i do njega mi je trebalo samo pet minuta od skretanja. Obeležen je planinarskom markacijom, a nije mi poznato kakva je njegova veza sa gradom u Kini:

Sa ovog vrha se mogu videti Trešten vrh, Šljivovički vis, venac Stare planine sa Midžorom i naravno Litica, koja je ,,preko puta''. U podnožju Šangajskog vrha primećujem par koliba i ograđeni prostor. Ovo mesto, na samom putu za Tri lokve, sam posetio u povratku i izgledalo je ovako:

Prvi vrh koji sam posetio je ,,pravi'' Šangajski vrh, ucrtan u topografske karte. Međutim, neki planinari su ,,formirali'' jedan drugi Šangajski vrh na rastojanju od 700 m vazdušnom linijom od prvog, u pravcu zapada. Zašto je to urađeno? Pa, verovatno zato što se sa Šangajskog vrha br. 2 pruža bolji pogled na Zaplanje. Za prelazak prilično nezgodnog kamenitog terena između dva Šangajska vrha, bilo mi je potrebno 15 minuta:

Uveravam se u mnogo lepši pogled sa ovog vrha. On mi istovremeno služi i da na najbolji mogući način procenim pravac svog daljeg kretanja, ka 1.3 km udaljenom Malom Stražištu:

Od drugog Šangajskog vrha produžavam u pravcu severozapada. Pratim stazu, za koju je interesantno da je ,,održavaju'' i čine vidljivom upravo konji koje sam sreo na putu. U protivnom, staza kojom ljudi prolaze veoma retko, brzo bi se izgubila na kamenitom terenu. Teren je valovit, sastavljen iz velikog broja kupastih uzvišenja i plitkih vrtača, ali i dovoljno pregledan. Na mnogim blagim uzvišenjima planinari su kamenjem označili znane i neznane vrhove. Pored njih prolazim na putu do Malog Stražišta. U uvalama ima i zaostalog snega. Pronalazim i prelepe šafrane, vesnike proleća:

Penjem se na Malo Stražište (1677 m):

Sa Malog Stražišta se spuštam do jednog prelepog mesta, koje je učinilo da mi boravak u ovom delu Suve planine zaliči na Alpe. Uostalom, nije slučajno naš čuveni geograf Jovan Cvijić nazvao ovu planinu ,,Alpima na jugu Srbije''. To je ,,Bara'' ili ,,Lokva'', koja se nalazi samo 300 m severno od Malog Stražišta, i u kojoj se sakuplja voda kojom se napaja stoka na Suvoj planini:

Slično mesto postoji i u okolini vrha Litice. Ja sam ga pronašao u septembru 2021, ali je bilo suvo i bez vode. U ovoj ,,bari'' vode ima u proleće, nakon otapanja snega, a slika je posebno lepa u delu godine koji predstoji, kada okolna trava ozeleni. Neretko se ovde mogu videti krda krava i konja. Fenomenalno! Nadmorska visina 1640 m:

Preostaje još da učinim i poslednji uspon, i to na onaj najviši vrh u širem okruženju. Kupa Golemog Stražišta je jasno vidljiva:

Uspon na vrh obavljam sa njegove južne strane:

Na 1714 m izlazim nakon pređenih 10 km iz Malog Krčimira ili 3h 20 min planinarenja:

Pogled sa Golemog Stražišta je fantastičan. Ono što me oduševljava i čini ovo mesto jedinstvenim u jugoistočnoj Srbiji, jeste činjenica da se odavde na različitim stranama mogu istovremeno videti četiri grada - Vlasotince, Leskovac, Niš i Pirot. Na severozapadu, u pravcu Đordine čuke i Trema, nalazi se Valožje, predeona celina Suve planine, na kojoj su zastupljene vrtače u površinskom kraškom reljefu. To je zaravan na 1400-1500 m nadmorske visine koja svoje ime duguje našem velikom naučniku Jovanu Cvijiću.

Pasarelo je odavde vazdušnom linijom udaljeno 2.8 km, duplo manje od Trema (5.6 km). Ja sam na ovom mestu ispunio jednu svoju veliku želju:

Povratak do puta Mali Krčimir - Tri lokve je potrajao 40 minuta, a spust u selo još dodatnih sat i po vremena. Iako poslednja deonica, dužine skoro 3 km, po veoma teškom i kamenitom terenu od podnožja Šangajskog vrha do Golemog Stražišta, neodoljivo podseća na uspon na nešto niži vrh Liticu, moram da priznam da sam stekao utisak da je uspon na Golemo Stražište za nijansu lakši. Razlog za to je verovatno solidan put koji vodi od Malog Krčimira, a koji prilikom uspona na Liticu od Velikog Krčimira ne postoji već se uspon obavlja zahtevnom i markiranom planinarskom stazom.

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5), ali lakša od uspona na Liticu iz Velikog Krčimira (iako oba uspona traju otprilike isto)

Karakteristike: deo Suve planine gde se najbolje može sagledati njena puna lepota i teška pristupačnost središnjem delu i Valožju; veliki broj vrhova od kojih većina predstavlja sjajne vidikovce sa fenomenalnim pogledom na Zaplanje i širu okolinu; fantastično mesto ,,Bara'' kod Golemog Stražišta gde čovek na trenutak zaboravi gde se nalazi; prilično pregledan teren i lako uočljive staze koje ,,održavaju'' konji svojim kretanjem

Rizici: na Golemo Stražište nikako ne ići sam (ne slediti moj primer!), niti zimi, za vreme magle ili ako postoji mogućnost za pljuskove i grmljavine; nema nikakvih putokaza i markacija, osim na samim vrhovima koji su redom označeni; divlje životinje; poneti dovoljnu količinu vode, adekvatnu odeću i obuću jer na pomenutim vrhovima zna da duva jak i hladan vetar, a teren je krševit i težak za hodanje