Pirot i pirotski kraj

1apr2023 Iz Krupca u ,,srce'' Vidliča (Baševica, Pistarac, Đergovac, Golemi Botušan, Pućos)

Za ovaj planinarski poduhvat imao sam sjajno društvo. Pored Milana, tu je i njegov pas haski, Luna. Krećemo sa platoa ispred krupačke škole, udaljenog oko 10 km od Pirota, sa nadmorske visine od oko 430 m:

Krupac je veliko ravničarsko selo pored reke Nišave, ali dobar deo njegovog ogromnog atara nalazi se baš na planini Vidlič. Naša tročlana ekipa sledi glavni put kojim se upravo ide u taj planinski deo atara Krupca. Uspon je prilično zahevan. Krupac i Pirotska kotlina ostaju iza naših leđa:

Na južnim padinama vrha Vučje (1180 m) teren postaje nešto ravniji:

Prolazimo pored ostataka starih krupačkih pojata i bunara:

Nakon 50 minuta hoda dolazimo do mesta Baševica, na oko 840 m nadmorske visine. Ispred nas je vrh Pistarac (1063 m), a južno od njega dolina po kome je čitav potes dobio svoje ime. Ovde pravimo prvu dužu pauzu:

Do Baševice sam već bio nekoliko puta, a sada prvi put produžavam dalje. Milan bolje poznaje ovaj kraj jer se peo i na sam šumoviti vrh Pistarca. U daljem toku relacije upravo on će nam predstavljati važan orijentir:

Obilazimo Pistarac sa njegove severne strane. Teren postaje lakši i mnogo lepši za pešačenje. Pred nama se otvara prostranstvo sa velikim brojem planinskih vrhova. Teško ih je prepoznati i razlikovati jedan od drugog: Tošmikova čuka, Rogoz, Lipa... Svi su visine između 1050 i 1150 m:

Sledimo sasvim dobar put i pravimo plan daljeg kretanja. Naš sledeći cilj je Đergovac:

Zaobilazimo brojne duboke vrtače:

Posle 1h 15 min hoda od Baševice, stižemo do još jednog mesta na Vidliču gde su se nekada nalazile pojate i pašnjaci za napasanje stoke. Zove se Đergovac. Nažalost, tragova boravka ljudi ovde ima dosta manje:

Odavde započinjemo uspon na brdo koje se nalazi severno od Đergovca. Više nema puta niti bilo kakve staze i pravac kretanja biramo po svom nahođenju:

Nakon izlaska na prvi blagi vrh, prolazimo mesto Tursko livađe i započinjemo uspon na Golemi Botušan, njegovom južnom padinom:

Ovo je bio ubedljivo najzahtevniji deo naše relacije jer smo morali da se provlačimo kroz šumu i trnje. Ovde sam dobio i ,,uspomenu'' na svoje planinarenje u vidu masnice i posekotine ispod desnog oka, od trna koji se snažno zabio u kožu, pukom srećom promašivši oko.

Posle dužeg planinarenja u ritmu gore-dole, Milan, Luna i ja stižemo na vrh Golemi Botušan (1155 m). Istočno od njega je 19 m niži Mali Botušan. Od škole u Krupcu nam je trebalo 2h 45 min, a od Đergovca pola sata:

Ispred nas je Odorovski prelaz, jedno od retkih mesta na planini Vidlič koje se u prošlosti mnogo češće nego danas koristilo za prelazak s jedne na drugu stranu grebena. Levo od njega je Velika Paramunica (1283 m), a desno je mesto gde se nalazi pećina Golubarska dupka. Prateći dalje venac Vidliča, severoistočno i istočno, pogled dopire i do najvišeg dela ove planine, sa vrhovima Bandera (1370 m) i Guvnište (1413 m):

Na jugu, pogled seže do Grebena, Vlaške planine, Ruja i Dragovskog kamika u Bugarskoj:

Između Golemog i Malog Botušana je dugačak kameni bedem. Ovaj kraj je poznat po njima (posebno visoravan Tepoš), a građeni su za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata pod komandom, tada još uvek neafirmisanog, vojvode Stepe Stepanovića:

Biti u ovom kraju, koji sada verovatno posećuju jedino retki lovci, a ne posetiti jedno fantastično mesto, prava je šteta. Sledi spust sa Golemog Botušana u Pućosko ravnište:

Najpre silazimo u jednu duboku vrtaču. Tamo su ostaci nekadašnjeg prebivališta vidličkih stočara:

Presecamo put koji prolazi kroz sredinu polja i produžavamo ka mestu gde počinje da se uzdiže visoki greben Vidliča. Severno odnosno iza njega su dolina Visočice i sela Rsovci i Visočka Ržana:

Mesto koje predstavlja krajnji cilj naše relacije nalazi se u jednoj plitkoj vrtači. Sve je uraslo i kretanje je izuzetno teško:

Ubrzo nalazimo tragove boravka ljudi i njihovih aktivnosti. Ovo mesto se zove Pućos. Poznato je po svojim bunarima, koje su u prošlosti stočari koristili za napajanje stoke, a možda i za svoje potrebe. Vidlič je bezvodna planina i život ovde sasvim sigurno nije bio nimalo lak:

Mesto neodoljivo podseća na Čerbes, ogromnu krašku uvalu iznad dimitrovgradskog sela Gulenovci. Razlika je u tome što je Pućos mnogo manja i plića vrtača, ali su bunari ovde daleko slikovitiji i lepši. Moje uzbuđenje boravkom na ovom zanimljivom mestu je bilo ogromno jer sam Čerbes obišao 3. januara ove godine sa Draganom iz Vlasotinca. Sve sam rekao u narednom prilogu:

Pažljivo sam proučavao kartu. Imam jednu na kojoj su granice atara pirotskih sela. Ne mogu pouzdano da tvrdim, ali moja procena je da se Pućos nalazi u ataru pirotskog Krupca, od koga smo Milan, Luna i ja prešli 12.5 km za oko 3h 20 min (ne najkraćim putem, već obilaznim - preko Golemog Botušana). Ako grešim, neka me neko od boljih poznavaoca ovog kraja ispravi. U ovom delu Vidliča se ,,sreću'' pirotska i dimitrovgradska opština i atari više sela - Krupca, Rsovaca, Visočke Ržane, Visočkih Odorovaca, Gulenovaca. Oko 2 km jugoistočno vazdušnom linijom od Pućosa, u podnožju vrha Bandera, nalazi se još jedno zanimljivo mesto. To je Vija voda, česma od kamena, koja je služila za snabdevanje vodom u ovom suvom kraju. Nažalost, iako je bilo volje da i nju posetimo, ostavili smo to za neku drugu priliku. Bila je najavljena kiša i ona nam se sasvim sigurno približavala sa zapada.

Od Pućosa izlazimo na put i idemo u pravcu Lešja, Čarapane, Umništa i sela Basare. Desno od nas su pomenuta Velika Paramunica, Drađijak (1279 m) i Mečja gora (1261 m):

Prolazimo jednu lepu dolinu i tu put povija levo:

Posle 40 minuta hoda od Pućosa, spuštamo se na raskrsnicu puteva nedaleko od Đergovca:

Najavljena kiša nas ne mimoilazi. Najvažnije je da smo ostvarili plan i da se nalazimo na putu za Krupac. Kiša na kratko prestaje pa nas opet primorava da se ogrćemo kabanicama na samom spustu do Krupca:

Trajanje relacije: oko 6.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: malo poznati deo Vidliča, koji čak i planinari i lovci slabo posećuju zbog njegove udaljenosti i izolovanosti od naselja; kraj karakterističan po velikom broju zaobljenih vrhova, dolina i vrtača, gde su ljudi ranije boravili tokom letnjeg dela godine i napasali stoku; izuzetno zanimljivo mesto Pućos sa starim bunarima, ozidanim od kamena

Rizici: nema nikavih markacija, niti izvora sa vodom za piće (bunari na Pućosu nisu upotrebljivi!); teren je veoma jednoličan i težak za snalaženje tako da u ovaj kraj nikako ne kretati sam, za vreme magle ili grmljavinskih nepogoda, kao i bez prethodne dobre pripreme; kao dobar orijentir može da posluži prepoznatljiv vrh Pistarac (iznad Baševice); divlje životinje!