1apr2023 Iz Krupca u ,,srce'' Vidliča (Baševica, Pistarac, Đergovac, Golemi Botušan, Pućos)

Prema Vikipediji, Vidlič je planina u Srbiji i Bugarskoj, istočno od Pirota, između tokova Nišave i Visočice, pritoke Temštice. Njen najviši vrh je Guvnište (1413 m). Jugoistočni deo planinskog grebena presečen je državnom granicom prema Bugarskoj. Vidlič je delom obešumljen, bez površinskog oticanja na prostoru od 141 km², neplodan i, osim jugostočnog dela, nenastanjen. Minulog vikenda sam sa Milanom obišao jedan od najnegostoljubivijih delova ove planine.

Za ovaj planinarski poduhvat imao sam sjajno društvo. Pored Milana, tu je i njegov pas haski, Luna. Krećemo sa platoa ispred krupačke škole, udaljenog oko 10 km od Pirota, sa nadmorske visine od oko 430 m:

Krupac je veliko ravničarsko selo pored reke Nišave, ali dobar deo njegovog ogromnog atara nalazi se baš na planini Vidlič. Naša tročlana ekipa sledi glavni put kojim se upravo ide u taj planinski deo atara Krupca. Uspon je prilično zahevan. Krupac i Pirotska kotlina ostaju iza naših leđa:

Na južnim padinama vrha Vučje (1180 m) teren postaje nešto ravniji:

Prolazimo pored ostataka starih krupačkih pojata i bunara:

Nakon 50 minuta hoda dolazimo do mesta Baševica, na oko 840 m nadmorske visine. Ispred nas je vrh Pistarac (1063 m), a južno od njega dolina po kome je čitav potes dobio svoje ime. Ovde pravimo prvu dužu pauzu:

Do Baševice sam već bio nekoliko puta, a sada prvi put produžavam dalje. Milan bolje poznaje ovaj kraj jer se peo i na sam šumoviti vrh Pistarca. U daljem toku relacije upravo on će nam predstavljati važan orijentir:

Obilazimo Pistarac sa njegove severne strane. Teren postaje lakši i mnogo lepši za pešačenje. Pred nama se otvara prostranstvo sa velikim brojem planinskih vrhova. Teško ih je prepoznati i razlikovati jedan od drugog: Tošmikova čuka, Rogoz, Lipa... Svi su visine između 1050 i 1150 m:

Sledimo sasvim dobar put i pravimo plan daljeg kretanja. Naš sledeći cilj je Đergovac:

Zaobilazimo brojne duboke vrtače:

Posle 1h 15 min hoda od Baševice, stižemo do još jednog mesta na Vidliču gde su se nekada nalazile pojate i pašnjaci za napasanje stoke. Zove se Đergovac. Nažalost, tragova boravka ljudi ovde ima dosta manje:

Odavde započinjemo uspon na brdo koje se nalazi severno od Đergovca. Više nema puta niti bilo kakve staze i pravac kretanja biramo po svom nahođenju:

Nakon izlaska na prvi blagi vrh, prolazimo mesto Tursko livađe i započinjemo uspon na Golemi Botušan, njegovom južnom padinom:

Ovo je bio ubedljivo najzahtevniji deo naše relacije jer smo morali da se provlačimo kroz šumu i trnje. Ovde sam dobio i ,,uspomenu'' na svoje planinarenje u vidu masnice i posekotine ispod desnog oka, od trna koji se snažno zabio u kožu, pukom srećom promašivši oko.

Posle dužeg planinarenja u ritmu gore-dole, Milan, Luna i ja stižemo na vrh Golemi Botušan (1155 m). Istočno od njega je 19 m niži Mali Botušan. Od škole u Krupcu nam je trebalo 2h 45 min, a od Đergovca pola sata:

Ispred nas je Odorovski prelaz, jedno od retkih mesta na planini Vidlič koje se u prošlosti mnogo češće nego danas koristilo za prelazak s jedne na drugu stranu grebena. Levo od njega je Velika Paramunica (1283 m), a desno je mesto gde se nalazi pećina Golubarska dupka. Prateći dalje venac Vidliča, severoistočno i istočno, pogled dopire i do najvišeg dela ove planine, sa vrhovima Bandera (1370 m) i Guvnište (1413 m):

Na jugu, pogled seže do Grebena, Vlaške planine, Ruja i Dragovskog kamika u Bugarskoj:

Između Golemog i Malog Botušana je dugačak kameni bedem. Ovaj kraj je poznat po njima (posebno visoravan Tepoš), a građeni su za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata pod komandom, tada još uvek neafirmisanog, vojvode Stepe Stepanovića:

Biti u ovom kraju, koji sada verovatno posećuju jedino retki lovci, a ne posetiti jedno fantastično mesto, prava je šteta. Sledi spust sa Golemog Botušana u Pućosko ravnište:

Najpre silazimo u jednu duboku vrtaču. Tamo su ostaci nekadašnjeg prebivališta vidličkih stočara:

Presecamo put koji prolazi kroz sredinu polja i produžavamo ka mestu gde počinje da se uzdiže visoki greben Vidliča. Severno odnosno iza njega su dolina Visočice i sela Rsovci i Visočka Ržana:

Mesto koje predstavlja krajnji cilj naše relacije nalazi se u jednoj plitkoj vrtači. Sve je uraslo i kretanje je izuzetno teško:

Ubrzo nalazimo tragove boravka ljudi i njihovih aktivnosti. Ovo mesto se zove Pućos. Poznato je po svojim bunarima, koje su u prošlosti stočari koristili za napajanje stoke, a možda i za svoje potrebe. Vidlič je bezvodna planina i život ovde sasvim sigurno nije bio nimalo lak:

Mesto neodoljivo podseća na Čerbes, ogromnu krašku uvalu iznad dimitrovgradskog sela Gulenovci. Razlika je u tome što je Pućos mnogo manja i plića vrtača, ali su bunari ovde daleko slikovitiji i lepši. Moje uzbuđenje boravkom na ovom zanimljivom mestu je bilo ogromno jer sam Čerbes obišao 3. januara ove godine sa Draganom iz Vlasotinca. Sve sam rekao u narednom prilogu:

Pažljivo sam proučavao kartu. Imam jednu na kojoj su granice atara pirotskih sela. Ne mogu pouzdano da tvrdim, ali moja procena je da se Pućos nalazi u ataru pirotskog Krupca, od koga smo Milan, Luna i ja prešli 12.5 km za oko 3h 20 min (ne najkraćim putem, već obilaznim - preko Golemog Botušana). Ako grešim, neka me neko od boljih poznavaoca ovog kraja ispravi. U ovom delu Vidliča se ,,sreću'' pirotska i dimitrovgradska opština i atari više sela - Krupca, Rsovaca, Visočke Ržane, Visočkih Odorovaca, Gulenovaca. Oko 2 km jugoistočno vazdušnom linijom od Pućosa, u podnožju vrha Bandera, nalazi se još jedno zanimljivo mesto. To je Vija voda, česma od kamena, koja je služila za snabdevanje vodom u ovom suvom kraju. Nažalost, iako je bilo volje da i nju posetimo, ostavili smo to za neku drugu priliku. Bila je najavljena kiša i ona nam se sasvim sigurno približavala sa zapada.

Od Pućosa izlazimo na put i idemo u pravcu Lešja, Čarapane, Umništa i sela Basare. Desno od nas su pomenuta Velika Paramunica, Drađijak (1279 m) i Mečja gora (1261 m):

Prolazimo jednu lepu dolinu i tu put povija levo:

Posle 40 minuta hoda od Pućosa, spuštamo se na raskrsnicu puteva nedaleko od Đergovca:

Najavljena kiša nas ne mimoilazi. Najvažnije je da smo ostvarili plan i da se nalazimo na putu za Krupac. Kiša na kratko prestaje pa nas opet primorava da se ogrćemo kabanicama na samom spustu do Krupca:

Trajanje relacije: oko 6.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: malo poznati deo Vidliča, koji čak i planinari i lovci slabo posećuju zbog njegove udaljenosti i izolovanosti od naselja; kraj karakterističan po velikom broju zaobljenih vrhova, dolina i vrtača, gde su ljudi ranije boravili tokom letnjeg dela godine i napasali stoku; izuzetno zanimljivo mesto Pućos sa starim bunarima, ozidanim od kamena

Rizici: nema nikavih markacija, niti izvora sa vodom za piće (bunari na Pućosu nisu upotrebljivi!); teren je veoma jednoličan i težak za snalaženje tako da u ovaj kraj nikako ne kretati sam, za vreme magle ili grmljavinskih nepogoda, kao i bez prethodne dobre pripreme; kao dobar orijentir može da posluži prepoznatljiv vrh Pistarac (iznad Baševice); divlje životinje!