Pirot i pirotski kraj

22apr2023 Sastav Reka - Gradska - Kalna (opština Crna Trava)

Ne pamtim da sam na neku od svojih akcija krenuo ranije iz Pirota. Maltene sam to učinio po mraku.

U mesto Sastav Reka, udaljenom 61 km od Pirota i 14 km od raskrsnice u Svođu, stigao sam posle sat i po lagane vožnje, najpre niz Lužnicu, a zatim uz reku Vlasinu. Ovde je nadmorska visina oko 560 m, Vlasina je jaka, brza i penušava, a mesto je poznato kao glavna raskrsnica puteva. Pravo se ide za Crnu Travu i Vlasinsko jezero, a levo se skreće za Gradsku, Kalnu, Preslap i Strezimirovce. Moji sugrađani treba da obrate pažnju da, kad putuju leti u Grčku, mogu da iskoriste ovaj putni pravac da bi stigli do graničnog prelaza kod Strezimirovaca i tako pronađu alternativu preopterećenoj ,,Gradini'' kod Dimitrovgrada. Rastojanja do svih navedenih mesta najbolje je pročitati sa putne table na jednoj od sledećih fotografija:

Sastav Reka se nalazi na ušću dve prilično velike reke. Meni se učinilo da je Gradska reka veća od Vlasine u koju se uliva. Mesto je vrlo interesantno i slikovito i treba svakako izdvojiti koji minut za njegovo razgledanje. Tu su ambulanta, zemljoradnička zadruga, neobična škola sa mostom preko Vlasine, pošta, kafana. Kako se selo nalazi na skučenom prostoru, neke kuće se nalaze nad samim rekama:

Sastav Reka je najmlađe selo crnotravske opštine, nastalo početkom 50-ih godina XX veka, nakon izgradnje mosta preko Gradske reke. Zbog toga ne treba da čude podaci o broju stanovnika. Selo je 1953. godine imalo 11 stanovnika, 1981. godine - 55, a već 2011. ih je bilo znatno manje - 30. Nekada se ovo mesto zvalo Stanac. Put za Gradsku je izgrađen 1962. godine.

Krećem u pravcu sela Gradska, prateći desnu obalu Gradske reke:

Nisam prvi put ovde, ali sam ranije prolazio automobilom i sada prvi put idem peške. Prvi utisci su izuzetno pozitivni. Dolina Gradske reke je prelepa i živopisna, reka moćna i bistra, a stranice doline strme i šumovite. Putem retko prolaze automobili pa je uživanje u prirodi zagarantovano. Kolovoz je odličnog kvaliteta. Pokušao sam da napravim paralelu sa nekim sličnim putem u svom kraju. Najviše mi liči na put za Babin zub, kada se od Balta Berilovca krene naviše uz Crnovršku reku:

Utisak donekle kvari, bar meni, tužna činjenica da ovaj kraj nije uspeo da se izbori sa pošasti koja je zadnjih godina veoma aktuelna u Srbiji. U pitanju su mini-hidroelektrane. U dolini Gradske reke, samo na potezu od Sastava Reka do Kalne, ima ih nekoliko. Nije ni čudo - kraj je bogat vodom i u pojedinim trenucima sam imao utisak da se nalazim na Staroj planini. Video sam bezbroj potoka, manjih i većih, koji se slivaju ka Gradskoj reci sa obe strane njene doline. Investitori su očigledno vrlo promišljeno iskoristili ovu pogodnost. Prva MHE na koju sam naišao zove se ,,Livađe'' i nalazi se na mestu gde se Darkovački potok uliva u Gradsku reku:

Nije mi promaklo da je Gradska reka uzvodno od ovog objekta dosta siromašnija vodom. Jednostavno, njen huk više nisam mogao tako jako da čujem kao u početku. S druge strane, cevi, koje vodu iz reke sa vodozahvata sprovode do prikazane mašinske zgrade, na pojedinim mestima su jasno vidljive. Prosto je neverovatno sa koliko želje naši investitori pristupaju postavljanju ogromnih metalnih cevi u korito reke na vrlo nepristupačnom terenu, a nema nimalo volje da se zakrpi neka rupa na putu koji je neposredno iznad, ili da se adaptira neka stara, napuštena kuća.

Nakon 40 minuta hoda od Sastava Reka prolazim pored jedne zanimljive kućice, ubrzo prelazim most i na oko 2 km ispred Gradske prolazim pored pomenutog vodozahvata. Iznad njega je količina vode u Gradskoj reci ponovo onakva kakva treba da bude:

Prolazim skretanje za prvi zaseok Gradske, velikog sela po prostranstvu, rasutog po okolnim brdima i dolinama:

Gradska je udaljena tačno 7 km od raskrsnice u mestu Sastav Reka. Ja sam nakon 1h 5 min bio ispred table koja označava ulazak u selo. Prve kuće koje vidim nalaze se na suprotnoj, desnoj obali Gradske reke:

Prolazim kroz selo. Nailazim na zgradu amabulante. Tu sam 17. jula 2016. parkirao svoj stari auto, kada sam išao na Tumbu, mesto održavanja čuvenog vašara.

Već sam spomenuo da utisak o bogatstvu vodom ovog lepog kraja nosim u moj Pirot. To je nekako najvidljivije baš u Gradskoj gde se jaki potok Vidnjište pridodaje Gradskoj reci. Huk vode oba vodotoka prosto para uši u ovo doba godine. Nažalost, i na potoku Vidnjište u samom selu radi MHE. Ovaj potok dolazi iz ,,srca'' planine Gramade (ili Plane, kako je zove lokalno stanovništvo) i jednog od njenih najvećih vrhova (Orlovac, 1707 m).

Skrećem desno i obilazim deo sela koji se nalazi iznad puta. Nailazim na spomen-česmu, zgradu osnovne škole, zadružni dom i veliki krst, podignut u čast seoske slave, Petrovdana:

Vraćam se na glavni put i prolazim pored mesta koja su mi poznata od pre sedam godina - nekadašnja prodavnica, siva stambena zgrada i fudbalski teren sa druge strane reke:

Gradska (ili ,,Gracka'') je najveće crnotravsko selo. Smestilo se sa obe strane jednog od ogranaka starog Carigradskog druma, koji je u prošlosti Leskovac i Vlasotince povezivao sa Bugarskom i Turskom. Selo je početkom 60-ih godina prošlog veka imalo skoro 900 stanovnika, ali je njihov broj početkom 80-ih počeo naglo da se smanjuje. Sada ih ima oko 200. Prava slika o veličini ovog mesta se ne može steći sa druma jer po udaljenim zaseocima živi više ljudi nego u delu sela koji se smestio uz glavni put. 

Interesantno je da su nakon oslobođenja od Turaka u Gradskoj bile 34 kuće sa 160 ,,duša''. Selo je pripadalo Vlasotinačkom srezu. Postoji nekoliko teorija o poreklu pomalo neobičnog imena ovog sela. Po jednoj, na uzvišenju iznad sela postoje zidine i ostaci nekadašnjeg rimskog grada. U njemu su živeli Latini i Gradska je po njemu dobila svoje ime. Po drugoj teoriji, središnji deo sela je oduvek gusto naseljen, a kuće zbijene na malom prostoru. To je naselju davalo izgled malog grada pa otuda i današnji naziv Gradska.

Centar Gradske je na oko 730 m nadmorske visine, ali treba uzeti u obzir da se pojedine kuće, u nekoj od brojnih mahala ovog raštrkanog sela, nalaze na blizu 1000 m visine. Gradska je od Pirota udaljena 68 km, od Vlasotinca 36, a od centra svoje opštine u Crnoj Travi 22 km. To je brdsko-planinsko selo sa oštrom klimom, koju odlikuju duge snežne zime. Kao i čitav crnotravski kraj, Gradska je nekada bila poznata po svojim pečalbarima i majstorima zidarskog (dunđerskog) zanata.

Napustio sam Gradsku i krenuo put Kalne, sledećeg sela koje sam nameravao da obiđem u toku prepodneva. Na samom izlasku iz sela je dobro poznata raskrsnica - skretanje za mesto na kome se održava vašar na Tumbi, svakog 21. jula (na dan Svetog Prokopija). U julu 2016. odavde mi je trebalo oko 1h 15 min da se nađem na proplanku na kome se nalazi veliki spomenik, posvećen srskim vojnicima koji su na Tumbi vodili velike borbe sa Bugarima u Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu. O tome sam pisao i u svojoj knjizi tako da mi je povratak na ovu raskrsnicu posle dužeg vremena probudio neka lepa sećanja. Obradovalo me ono što sam video - put za Tumbu je bar u svom početnom delu sada asfaltni:

Ovog puta moj cilj nije Tumba, već selo Kalna. Produžavam i dalje dobrim putem. Sada pratim tok Kalanske reke, koja se praktično od sela Gradske zove Gradska reka:

Prolazim skretanje za prvu kalansku mahalu i etno-kuću, a potom još jednu MHE u nizu. Ova se zove ,,Mahala'' i nalazi se blizu mesta gde se put za Kalnu odvaja od glavnog puta za Preslap i Strezimirovce:

Ovde se spajaju reka Pepeljštica (dolazi sa istoka) i Preslapska reka (sa juga) i grade Kalansku, kasnije Gradsku reku. Mesto je udaljeno 4.5 km od centra Gradske i nalazi se na nadmorskoj visini od 795 m:

Za Kalnu se ovde skreće levo, a ubrzo ponovo levo - na put koji sa jakim usponom i krivudavom trasom vodi do samog sela:

Centar sela je udaljen više od 2 km od skretanja sa glavnog puta koji vodi do graničnog prelaza ,,Strezimirovci''. Inače granica sa Bugarskom je odavde oko 4 km daleko vazdušnom linijom, a do samog graničnog prelaza ima 12 km. Prolazim pored lepih vikendica:

...i pored Crkve Svete Trojice sa lepim, obnovljenim zvonikom:

Unutrašnjost crkve je na sledećim fotografijama:

Odmah do crkve je zgrada seoske škole. Školstvo u ovom selu je imalo tradiciju dugu preko 130 godina, sve do zatvaranja škole 2017. godine, zbog nedostatka đaka. Tu je i seoska ambulanta koja takođe više ne radi:

Primećujem da je Kalna veoma živopisno selo:

Prolazim pored spomen-parka, jednog od većih koje sam video u selima. Posvećen je žrtvama svih ratova u XX veku. Očigledno je da je Kalna, poput obližnjih babušničkih sela Crvene Jabuke i Rakov Dola, oduvek važila za ,,slobodarsko selo''. Samo u Drugom svetkom ratu stradao je 41 stanovnik Kalne. Spomen-park je podignut 1979. godine i sadrži veliki obelisk kao i postamente sa pločama:

Konačno dolazim i do platoa sa velikim zadružnim domom. Od Sastava Reka sam prešao 14 km za 3h 10 min i 7 km od centra Gradske. Nadmorska visina 985 m:

Već sam slušao priče o kafani u Kalni. Nalazi se u sastavu zadružnog doma. Oprezno ulazim unutra i razgledam unutrašnjost. Upoznajem baku koja održava ovu i susedne prostorije u domu. Malo je sumnjičava prema meni u početku. Ne dolaze svaki dan ovde Piroćanci. Kaže da kafana praktično radi za vreme sezone lova i tokom leta kada dolaze turisti. Najviše je ljudi u julu, i to za vreme seoske slave Svete Trojice, te 19. jula, neposredno pre vašara na Tumbi. Tada se u selu održava turnir u fudbalu.

Bakica se polako oslobađa. Vodi me sa druge strane doma da mi pokaže zbirku sačuvanih etno-predmeta. Ona prikazuje svakodnevni život meštana:

Na sledećoj fotografiji se može naći obilje informacija o Kalni:

Obilazimo i veliku salu zadružnog doma, sa podijumom i stolicama. Baka me moli da je ne fotografišem jer nije u dobrom stanju. Nekada su ovde održavani susreti susednih sela - Kalne, Gradske, Jabukovika, Crvene Jabuke, Preslapa...

Kalna je pogranično crnotravsko selo. Interesantno je da je njen položaj iznad glavnog puta i ogranka nekadašnjeg drevnog Carigradskog druma. Početkom šezdesetih godina prošlog veka u selu je živelo blizu 1000 ljudi, u tridesetak mahala. I dan-danas su pojedine mahale udaljene po nekoliko kilometara od centra sela. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do masovnog iseljavanja Kalanaca, najviše u Vojvodinu.

Na obližnjem fudbalskom igralištu pravim dužu pauzu. Prikupljam snagu za povratak:

U silasku do glavnog puta koristim prečice i upoznajem još ponešto od ovog zanimljivog sela:

Po silasku na raskrsnicu skrećem levo i pratim put koji vodi desnom obalom rečice Pepeljštice. Ona započinje svoj tok kod meni jednog veoma dragog mesta, a to je Daščani kladenac na granici sa Bugarskom. Prolazim jedno osunčano mesto sa lepim kućama i vikendicama:

... kao i kroz nekoliko isturenih mahala sela Kalne:

Posle petnaestak minuta od skretanja sa asfaltnog puta za Kalnu, dolazim do poslednjeg mesta koje želim da posetim tokom ove svoje prilično naporne relacije. To je karaula bivše JNA, koja se nalazi na levoj obali Pepeljštice:

Na ovakvim mestima slika je tužna, a ja se uvek podsetim svojih vojničkih dana od pre tačno 30 godina.

Povratak sa ovog 14 km udaljenog mesta potrajao je oko 2h 15 min do Sastava Reka. Ukupno sam prepešačio blizu 30 km. Ovako je izgledao prolazak kroz Gradsku:

...a ovako ulazak u mesto Sastav Reka, iz pravca Gradske:

Trajanje relacije: oko 9.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5), samo zbog toga što se tokom cele relacije ide dobrim putevima

Karakteristike: lep kraj na severu opštine Crna Trava, pored nekada važnog puta, a koji potencijalno može postati veoma značajan u budućnosti; živopisna dolina Gradske reke; slikovita i zanimljiva crnotravska sela - Sastav Reka, Gradska i Kalna; bogatstvo vodom

Rizici: prelazak velikog rastojanja, ukoliko se relacija obavi na način koji sam to ja učinio; u Kalni sam čuo priču da je tog jutra u okolini Gradske viđen medved pa i o tome treba povesti računa i ne ići sam