Pirot i pirotski kraj

23apr2023 Do izvorišta Toponičke reke preko palanačkih sela Toponice i Kosmovca

Toponica je selo udaljeno 45 km od Pirota i 18 km od Bele Palanke. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 420 m. Veoma mi je drago mesto u koje često dolazim. Toponicu uvek biram za polaznu tačku svojih avantura u kraju koji veoma volim. Tako je bilo i ovog puta:

Prolazimo pored jednog zanimljivog mesta u selu:

Put do 5 km udaljenog Kosmovca se, nakon prelaska mosta u Toponici, postepeno udaljava od Toponičke reke. Reka dolazi iz samog centra ,,potkovice'', koju formira Suva planina, najkraćom putanjom, prolazeći ispod Divne gorice, Preslapa i Rženca. Asfaltni put vodi obilazno, postepeno savladava visinsku razliku od preko 300 m između dva sela i na pojedinim mestima jako krivuda. Deonica je veoma lepa, mogu je koristiti i biciklisti, a omogućava sjajan pogled na pomenute vrhove Suve planine u pravcu istoka, kao i na Trem i Đordinu ili Đorđinu čuku na jugu:

Iz nekog razloga, dobar i kvalitetan asfaltni put nije završen do samog Kosmovca. Od mesta gde prestaje asfalt do ulaska u selo ima oko 15 minuta hoda:

Kosmovac je, sasvim sigurno, jedno od najslikovitijih sela, ne samo u palanačkoj opštini, već i u delu jugoistočne Srbije koji obilazim svake nedelje. To je takođe i selo čiji se položaj i izgled naprosto nikad ne zaboravljaju i koji ostaju urezani u pamćenju svakom ko prvi put dođe u njega:

Sa platoa, na izlazu iz sela, pogled ,,puca'' na sve strane. Tu se nalaze: napuštena seoska škola (svi se nadamo - budući planinarski dom), temelji nezavršene crkve, stari krst iz 1843. godine i spomen-ploča, jedinstvena u ovom delu Srbije jer je posvećena ,,četnicima postradalim od partizanske ruke u julu 1942. godine'':

Ani i meni je trebalo nešto više od sat vremena da dođemo do ovog mesta iz Toponice. Nakon zasluženog odmora, nastavljamo dalje, seoskim putem koji vodi u pravcu Toponičke reke. Ovaj put zna da bude veoma blatnjav. Poslednji put sam njime išao 12. juna 2021. sa svojim zetom Darkom:

Krajolici kroz koje se prolazi su fantastično lepi:

Za dolazak do mesta gde se prelazi Toponička reka, sa platoa u Kosmovcu je potrebno oko 25 minuta. To je baš ona reka pored koje smo u Toponici započeli svoju avanturu i reka čije ćemo izvorište potražiti u jednom skrivenom kutku Suve planine.

Po prelasku na njenu desnu obalu postoje dve mogućnosti. Levo se ide za Vlašku poljanu i prevoj Preslap, koji razdvaja masive Divne gorice i Rženca. Do Vlaške poljane sam upravo išao pre dve godine sa Darkom. Sada Ana i ja imamo drugi cilj i skrećemo desno. Staza koja vodi uz Toponičku reku je nešto novo za mene i njome nisam išao ranije:

Prvi utisak na mene ostavlja obilje vode i mnoštvo manjih potočića koji se slivaju sa svih strana. Drugi čine zelene livade i krdo krava koje mirno pasu u podnožju Suve planine. Ana ih je viđala, prilikom svojih ranijih uspona, na Preslapu i Divnoj gorici:

Nastavljamo putem uz reku. Prelazimo na njenu levu stranu. Sve više imamo utisak da se nalazimo u nekom staroplaninskom dolu, bogatom vodom, a ne na severnim padinama Suve planine:

Šumski put nas ponovo vraća na desnu obalu Toponičke reke. Ulazimo u ,,carstvo'' sremuša. Voda se sa pojedinih mesta sliva u korito rečice i postepeno obogaćuje njen tok:

A onda, zaneti razgovorom, i ne primećujemo da više ne čujemo žubor i da se preko kamenja obraslog mahovinom više ne preliva voda. Korito Toponičke reke je najednom suvo!

Od nailaska na Toponičku reku iz pravca Kosmovca prošlo je pola sata i mi smo prešli oko 1.5 km rastojanja. Istražujemo okolinu. Desetak metara naniže voda se javlja na nekoliko mesta i reka započinje svoj tok. Voda je toliko bistra pa se lepota ovog mesta teško može dočarati našim mobilnim telefonima:

Očigledno, izvorište Toponičke reke nije fiksno, na šta smo navikli. Počev od vremena naglog topljenja snega, najčešće u martu, tokom proleća se izvorište pomera nizvodno i svoj najniži položaj dostiže u leto i jesen. Mesto na kome smo mi zatekli izbijanje vode bilo je na oko 780 m nadmorske visine, svega 50-ak metara više u odnosu na Kosmovac.

Krenuli smo malo naviše. Sremuš nam je bio bukvalno do kolena. Mogli smo da ga beremo u džakove. Primetili smo da se voda postepeno javlja i u tom delu, ali da se brzo gubi u kamenju i trajno javlja na već opisanom, nešto nižem mestu:

U povratku dolazimo do jedinog potoka koji se, na deonici koju smo prešli, uliva u Toponičku reku. Pratimo njegov tok i ubrzo dolazimo do mesta gde se nalazi tzv. Kosmovački vodopad. Visok je oko 3 m. Hvala Dejanu Čupiću, mom prijatelju iz niške Jelašnice, koji nam je dao usmerenja i posebno opisao kako da dođemo do ovog vodopada. Ana i ja bez tih informacija ne bi ni znali da on postoji:

Zanimljivo je da baš ovde, uz tzv. Stušku padinu, može da se započne uspon do prelepih mesta na grebenu Suve planine - Smrdana (1487 m) i Pasarela (1522 m). Mislim da niški planinari vole da koriste tu stazu za najbrže osvajanje ovih vrhova.

U povratku, nakon napuštanja Toponičke reke, uživamo u fantastičnim prizorima ovog fenomenalnog kraja:

Od izvorišta Toponičke reke nam je trebalo sat i po vremena do Kosmovca i 2h 40 min do Toponice. Hvala Ani na sjajnom društvu i nezaboravnoj akciji!

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: prelep kraj u podnožju mesta gde se bočni krak Suve planine odvaja od njenog glavnog venca; izvorište reke, sastavnice Crvene reke, čija dolina svojom lepotom ne zaostaje za čuvenim staroplaninskim dolovima; vanredno lepi prolećni pejzaži sa nekim od najatraktivnijih vrhova Suve planine u pozadini

Rizici: markacije ne postoje, ali snalaženje nije teško; uz malo truda nadležnih čitav kraj bi mogao da postane znatno posećeniji