Pirot i pirotski kraj

29apr2023 Pred kanjonom Temštice - Branišći dol i vidikovac Tumba

U takvom bunovnom neraspoloženju, ustao sam veoma rano, spremio se i uputio u predvorje Stare planine i kanjona Temštice:

Na manje od 20 km od moje kuće u Pirotu, i blizu Manastira Svetog Đorđa kod Temske, nalazi se izletište Bukovački do. Ovde se, pored reke Temštice, nalazi čitav niz mobilijara i sadržaja za izletnike. Verujem da će tokom naredna dva praznična dana sve biti prepuno.

Ostavio sam auto na tom mestu, samo prošao pored istoimenog vodopada, koga sam u nekom od prethodnih članaka na blogu nazvao ,,vodopadom svog detinjstva'' i produžio dalje putem prema hidrocentrali ,,Temac'':

Na samo 300-400 m od Bukovačkog dola put prelazi preko još jednog potoka, leve pritoke Temštice. To je Branišći dol. ,,Hiljadu puta'' sam prolazio pored ovog mesta i moj kontakt sa njim se uvek završavao samo bacanjem pogleda na početak dola. Rešio sam da ga ovog puta malo bolje istražim.

Odmah nakon što sam zakoračio u Branišći dol, a to je evidentno na osnovu poslednje fotografije, on mi je pokazao sav svoj divlji karakter i negostoljubivost. Bio sam svestan da prolaz uzvodno neće biti nimalo lak:

Stalno sam preskakao sa jedne obale na drugu, provlačio se pored i ispod palih stabala. Najveću prepreku mi je predstavljao strm i težak teren - kamene ploče preko kojih je sloj mokre zemlje. Morao sam da obratim pažnju na svaki korak jer se čvrsto tlo vrlo lako u takvim uslovima gubi pod nogama.

Tako sam, posle manje od 15 minuta od ulaska u Branišći dol, došao do jednog većeg vodopada. Od asfaltnog puta je udaljen samo nekoliko stotina metara:

Nisam želeo dalje. Teren je ovde toliko strm da je veoma teško produžiti naviše uz potok. Verujem da uzvodno ima još sličnih lepih mesta, ali, prijatno iznenađen onim što sam video, vratio sam se do glavnog puta Temska - Topli Do. Nastavio sam dalje.

Samo stotinak metara kasnije, skrećem levo. Na ovom mestu se nalazi drveni, poluviseći most, koji će me prebaciti na desnu obalu Temštice. Nema nikakve oznake, ali orijentir, za mesto gde se nalazi most, treba da bude jedna stara, dotrajala i nagnuta, drvena bandera:

Tu sam trebao da savladam prvi od nekoliko strahova tog jutra. Imao sam osećaj da sam pomogao jednom svom prijatelju i našao rešenje za njegov problem, samim tim što sam prešao na drugu stranu reke preko klimavog mosta:

Pratio sam stazu koja najpre vodi niz reku, a zatim se udaljava od nje i prolazi kroz šumu. Ubrzo sam se našao na starom putu koji je nekada povezivao Temsku i Topli Do, a pružao se desnom obalom Temštice:

Trasom ovog puta sam prolazio 19. jula 2020, sa Milanom Jovanovićem. Kao i ovog puta, i tada je naš cilj bila Tumba. Put prelazi preko nekoliko plićih dolova sa potočićima:

Na sledećoj slici je ključno mesto za one koji iz ovog pravca idu do vidikovca na Tumbi. Nažalost, nije obeleženo. Prepoznaje se po velikim kamenim pločama. Tu treba skrenuti desno, na neuglednu stazu koja malo dalje vodi preko livade i čak se i gubi u travi:

Usledio je prelep pogled na cilj moje relacije - Tumbu:

Tu sam nastavio stazom kroz šumu. Do podnožja Tumbe putanja je polukružnog oblika i vodi obodom proširenja u dolini Temštice, neposredno pre početka uskog kanjona, poznatog kao ,,Srpski Kolorado''. Baš tu negde, na prelazu između proširenja i kanjona, nalazi se stara hidrocentrala ,,Temac'', podignuta neposredno pred početak Drugog svetskog rata.

Posle samo par minuta, sa desne strane se priključuje staza koja vodi upravo od HE ,,Temac'' i koja se najčešće i koristi za odlazak na Tumbu. Odavde počinju odlične markacije i kretanje je mnogo lakše i sigurnije:

Staza nailazi na Jablanov dol. Niz njega se spušta ogromni kaskadni vodopad. Periodičnog je karaktera i aktivan samo u proleće i eventualno u jesen i zimu, nakon obilnih padavina. Za njega me vežu ne baš lepe uspomene od pre 32 godine. Već sam pisao jednom prilikom - imao sam 17, bio srednjoškolac i spustio se celom njegovom dužinom... Imao sam ludu sreću da ostanem živ. Bio je početak leta, potok nije imao vode, ali je kamenje bilo klizavo, a nagib na pojedinim mestima gotovo vertikalan...

Sada sam iskoristio priliku da uslikam jedan vodopad koga sam video još sa staze. Predstavlja deo velike kaskade i nije mu bilo lako prići:

Staza koja vodi do Tumbe je prelepa, a pogled na okolinu fascinantan:

Putanja polako zatvara polukrug i dolazi do podnožja stena nestvarnih oblika:

Sledi najatraktivniji deo staze, usečen u samu crvenu stenu:

Najpre posećujem donji, niži vidikovac na Tumbi. Do njega vodi kratka i uska stazica:

Strah od visine i vrtoglavica mi ne dozvoljavaju da se više nagnem nad stene i napravim još bolje fotografije:

Kao i uvek, oduševljen pogledom sa ovog mesta, vraćam se na stazu. Imam nameru da se popnem na gornji vidikovac. Produžavam stazom koja obavija Tumbu sa desne strane:

Prošao sam mesto gde se može skrenuti gore levo i prečicom izaći na vrh (prva naredna slika). Produžio sam do narednog skretanja koje bolje poznajem i koje na gornji vidikovac vodi blažim nagibom (slike koje slede posle prve):

Posle svega pet minuta kretanja naviše kroz retku šumu, izbija se na zaravan i vidikovac sa tablom je pred očima. Ipak, nije baš lako stići do njega i treba se pomučiti. Slede se markacije i staza vodi sa leve strane, ispod najviših stena. Na najproblematičnijem mestu, neposredno pred cilj, koriste se merdevine. Veliko hvala onom ko ih je napravio i ovde postavio:

Od prelaska drvenog mosta na Temštici iznad Braniškog dola prošlo je 1h 20 min. Ja sam se našao na gornjem nivou Tumbe, pošto sam savladao sve prepreke i strahove uzput:

Taj pogled je teško opisati rečima - Sokolovica, kanjon Temštice prema Mrtvačkom mostu, venac Stare planine na granici sa vrhovima pod snegom, stari grad Temsko - na uzvišenju iznad rečnog meandra i neposredno iznad brane i zgrada HE ,,Temac'':

Povratak do auta i izletišta Bukovački do je potrajao 55 minuta. Nakon silaska sa Tumbe krenuo sam istom onom stazom kao u dolasku. Po prelasku potoka u Jablanovom dolu, skrenuo sam na obeleženu stazu koja vodi do kompleksa hidrocentrale:

Prešao sam preko betonskog mosta na Temštici i krenuo nazad uskim asfaltnim putem. Od ovog mosta se do gornjeg vidikovca na Tumbi može za 45-50 minuta:

Posmatrao sam uski mlaz kaskadnog vodopada u Jablanovom dolu:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna relacija, namenjena ljubiteljima vidikovaca i fantastičnih pejzaža; divlji Branišći dol u blizini vodopada i izletišta Bukovački do; Tumba - jedan od najatraktivnijih uspona i vidikovaca u pirotskom kraju; odlična markacija (možda i najbolje odrađena staza u pirotskom kraju)

Rizici: ne toliko naporna, koliko tehnički zahtevna i raznovrsna relacija, sa nekoliko baš kritičnih mesta za prolaz; vidikovci na Tumbi su neobezbeđeni i oblika terase bez ograde pa treba biti maksimalno pažljiv, pogotovo ako se ide sa decom; u letnjem periodu obratiti pažnju na zmije!