Pirot i pirotski kraj

2may2023 Garvan kamen (Zaskovci)

Jedan od razloga, zašto su Zaskovci u senci mnogo poznatijeg Toplog Dola, jeste loš put koji u dužini od oko 3 km vodi do sela, dolinom Zaskovačke reke:

Posle 40 minuta hoda Dragana i ja stižemo do skretanja za mesto Sadinje, neposredno pre ulaska u Zaskovce. Tim putem sam pre samo nekoliko meseci, 14. januara ove godine, išao do Sašine farme. Ovog puta mi produžavamo do samog sela, a naš cilj, Garvan kamen je prvi put jasno u vidokrugu:

Kada sam zimus sa puta za Sadinje posmatrao Garvan kamen, u glavi sam već imao nacrt relacije kojom treba izaći na ovaj neobični markantni vrh. Želeo sam da to bude putanja kružnog oblika, da se pre ulaska u selo pređe na drugu obalu Zaskovačke reke i bilom popne do pojata u blizini Crnog vrha (968 m), da se zatim u vidu polukruga kroz šumu zaobiđe dol između Crnog vrha i Garvan kamena, i da se na kraju, nakon obilaska Garvan kamena (1090 m), spusti u selo drugim bilom, jugozapadno od ovog stenovitog vrha. Međutim, na licu mesta sam procenio da nam takva jedna avantura nije potrebna i da je bolje fokusirati se na obilazak sela u kome Dragana do tada nije imala prilke da boravi, kao i na uspon na Garvan kamen sa te suprotne strane.

 Uvek kad dođem u Zaskovce, ne mogu da pobegnem od osećaja da je vreme u ovom zabačenom staroplaninskom selu jednostavno stalo:

,,Dolina u kojoj je smešteno selo Zaskovci, u dalekoj prošlosti je bila pusta i nenaseljena. Jedino su Crnovršani (stanovnici knjaževačkog sela Crni Vrh, u podnožju Babinog zuba, prim. aut) uskom, krivudavom kozjom stazom tu zalazili sa stokom. Iznad i ispod kozje staze bilo je isturenih ravnih stena, obraslih slatkom i bujnom travom. Kad bi koja koza skočila sa visine na takvu izbočinu sa zelenilom, nazad nije mogla da se vrati niti bi kozar mogao da joj pomogne u toj nevolji. Pokušavala bi da doskoči na stazu, ali najčešće bez uspeha. Na steni bi ostala pasući i poslednju vlat trave, a potom bi skapala od žeđi i gladi. Takvo mesto na steni ljudi su nazvali ,zaskačaljća'.

U selu Crni Vrh nekada je živelo mnogočlano zadružno domaćinstvo. Vremenom je došlo do deobe i dvojica braće su sišla u dolinu sa one strane brda, u nameri da otpočnu novi život. Godina za godinom je prolazila a njima su pridolazili doseljenici sa raznih strana. Kolibe su nicale, čeljad se množila, a dolina postajala sve pitomija. Kada se mesto ispunilo kolibama, prozvali su ga Zaskačaljća, po onim isturenim mestima i kozjoj stazi koja je vodila u dolinu. Vremenom je naselje dobilo sadašnji naziv Zaskovci.''

Snežana Branković: ,,Prošlost mog zavičaja (predanja, priče, događaji), Pirot 2012)

Pošto smo upoznali deda Zorana i njegovo magarence, prelazimo jedan potok i obilazimo zgradu seoske škole i Crkvu Svetog Đorđa. Imamo lep pogled na Garvan kamen sa zapadne strane i pravimo okvirno plan svog kretanja do njega:

Krećemo uzbrdo, putem iznad crkve. Obilazimo jedno interesantno obročno mesto sa nekoliko starih krstova. Ima ih na više mesta u zaskovačkom kraju i uglavnom potiču iz XIX veka, Natpisi na njima su na staroslovenskom jeziku:

Zatim pratimo deda Zorana koji se sa magarcom uputio do svoje pojate. Ne odvajamo pogled sa Garvan kamena. Gagi ova neobična stena liči na gavrana pa je logičnije da nosi naziv ,,Gavran kamen''. Međutim, topografske karte kažu drugačije. Čak i deda Zoran, Zaskovčanin sa svojih 75 godina života, nije siguran da li je u pitanju Garvan ili Gavran kamen:

Interesantna priča o ovom mestu postoji u već spomenutoj knjizi Snežane Branković. Ona ga ovde navodi pod imenom ,,Gavran kamik'', mada nije baš na osnovu čitanja jasna povezanost njega, Hajdučkog kamena i Jovinog kamenja. Prosudite sami:

,,Iznad sela Zaskovci stoji jedna gromada koja se vremenom sama od sebe roni i obrušava. Nazvana je Jovino kamenje. U steni se nalaze udubljenja, tzv. podkapine u kojima su boravili i noćivali hajduci u daleka vremena. Na nekoliko metara ispod ulaza je usamljeni ogromni kamen od nekih tridesetak tona. Nadneo se nad Zaskovačkom rekom kao da će se svakog trenutka survati i odvojiti od stene.

U ta daleka hajdučka vremena na Zaskovačkoj reci je postojala Josina vodenica. U njoj su uglavnom seljani mleli noću, kada je pridolazila veća količina vode, jer je danju voda korišćena za navodnjavanje baštica pored reke. Vodeničko kolo je odzvanjalo u noćnoj tišini, stvaralo buku i remetilo miran san hajducima. Dok su bili budni bojali su se kako zbog buke neće čuti eventualnu poteru. Zbog toga, četa hajduka, njih tridesetak, pokušala je jedne noći da ovaj kamen odgurne i skotrlja ga na vodenicu, da je sruši, kako bi zavladala tišina. Kamen su malo pomakli, skoro do same ivice stene, ali dalje nisu mogli. Kao da se ukopao. Tu je ostao do današnjih dana. Po snažnim hajducima koji su ga pomerili, dobije naziv ,,Hajdučki kamen''.

Napuštamo Zorana i put koji vodi do njegove pojate i Crnog vrha pa se strmom stazicom prebacujemo na drugi put koji se pruža samim podnožjem Garvan kamena, i to njegovom zapadnom stranom:

Kada smo Garvan kamen uveliko zaobišli, napuštamo glavni šumski put koji produžava u pravcu Velike Turle, Ogoreljinog trapa i Ženskog vrha, i strmom stazom kroz bukovu šumu idemo naviše:

Izlazimo na proplanak i vidikovac na steni, nešto iznad Garvan kamena:

Spust do Garvan kamena vodi kroz šumu, uskom stazom po prilično strmom terenu. Posle svega nekoliko minuta bili smo u podnožju našeg krajnjeg cilja:

Uskoro se uveravamo da Garvan kamen predstavlja zaista jedno fantastično mesto i sjajan vidikovac. Dragana čak izvodi i svojevrstan ,,Gavranov ples'', pod utiskom izgleda ove stene iz njenog podnožja:

Za uspon na ovo mesto od zaskovačke crkve trebalo nam je 1h 10 min, a od skretanja za Zaskovce sa puta za Topli Do - tačno 2h 30 min. Biti na ovom lepom mestu, okupanom suncem, i posmatrati okolinu (sliv Zaskovačke reke, dolina Toplodolske reke prema Mrtvaćkom mostu, Ženska strana koja vodi ka Babinom zubu...), predstavlja veliko zadovoljstvo:

Vraćajući se u selo, u podnožju Garvan kamena ne idemo stazom kojom smo i došli do njega. Primećujemo stene najneobičnijih oblika i tragove aktivnosti zlatara. Jednostavno, sam Garvan kamen je takvo mesto, interesantno ljudima različitih interesovanja i ne samo planinarima:

Nakon strmog spusta na šumski put ispod Garvan kamena, vraćamo se u selo i idemo nazad prateći Zaskovačku reku. Od Garvan kamena do asfaltnog puta, gde su nas čekala kola, trebalo nam je oko 1h 20 min.

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: bolje upoznavanje okoline jednog izuzetno zanimljivog, ali i nepravedno zapostavljenog staroplaninskog sela; stenski vidikovac na Garvan kamenu sa sjajnim pogledom na okolinu

Rizici: nema markacija, ali je cilj uglavnom svo vreme vidljiv pa ne bi trebalo da bude problema; u letnjem periodu opasnost mogu da predstavljaju zmije, a u zimskom - klizav teren i jak vetar