Pirot i pirotski kraj

27may2023 Čiprovci (Bugarska)

Iako se Čiprovci nalaze s druge strane Stare planine u odnosu na Pirot, iako je međusobna udaljenost svega 35 km vazdušnom linijom, put od Pirota do Čiprovaca je dug preko 160 km i prilično naporan. Vodi preko graničnog prelaza Gradina, Dragomana, Godeča, Petrohana i Berkovice. Nama je trebalo tačno tri i po sata za prelaženje ove deonice.

Jedinu uzputnu pauzu napravili smo u varošici Godeč. To je bila prilika da se ja podsetim svog poslednjeg boravka u ovom mestu (25. juna 2017), ali i da svoje prijatelje, Draganu i Dejana, uverim da rečica koja protiče kroz Godeč nosi naziv Nišava. Zašto se nakon ulaska na teritoriju Srbije ona zove Ginska reka i zašto smo u školi učili da Nišava nastaje tek kod pirotskog sela Gradišta, spajanjem Ginske reke i Jerme, druga je priča.

Čak se i u obližnjem selu Ginci, po kome navodno Ginska reka nosi svoje ime, ona zove Nišava:

Po dolasku u Čiprovce, nalazimo se sa našim prijateljima planinarima - Valerijem, Nevenom i Valentinom. U mestu, u kome trenutno živi najviše 2000 ljudi, vrlo je živo. Za 11 sati je zakazan start biciklističke trke, uz učešće nekoliko stotina biciklista iz cele Bugarske. Vreme do tada koristimo za prvo upoznavanje sa centrom ove simpatične i na prvi pogled interesantne bugarske varošice:

Moram da priznam da nisam imao prilike ranije da posmatram start jedne biciklističke trke:

Ovog puta neću detaljno pisati o Čiprovcima, mestu koje me oduševilo tokom mog prvog susreta sa njim. Nadam se da ću imati prilke da to učinim mnogo kvalitetnije na neki drugi način. Samo ću spomenuti neke činjenice, u želji da zainteresujem svoje sugrađane iz Pirota, kao i turiste iz drugih delova Srbije, da nekad posete ovo neobično i zanimljivo mesto. Poput Trna, koji je takođe u prošlosti gravitirao prema Pirotu, i za Čiprovce je uočljivo da je varošica nekada imala mnogo veći značaj nego danas. Tako je sedamdesetih godina prošlog veka u Čiprovcima živelo preko 5000 stanovnika. Međutim, područje Čiprovaca je bilo naseljeno još u prvom milenijumu pre nove ere, od strane Tračana, koji su eksploatisali brojna nalazišta ruda metala. Veliku ulogu u razvoju trgovačke važnosti ovog mesta imali su dubrovački trgovci, a zahvaljujući Franjevcima i nemačkim rudarima Sasima Čiprovci su u XVII veku bili centar širenja katoličanstva po teritoriji tadašnje Bugarske. Navodno su 1689. godine Turci sravnali Čiprovce (tadašnji Ćiprovac) sa zemljom. Preživelo stanovništvo se masovno raselilo po Vlaškoj, Ugarskoj, Austriji, Hrvatskoj, srpskom Banatu...

Čiprovci se inače nalaze na oko 500 m nadmorske visine, na Čiprovačkoj reci, pritoci Ogoste (,,Sveštene reke''), koja jugozapadno od grada Montane formira istoimeno veštačko jezero, drugo po veličini u Bugarskoj i jedno od najvećih jezera te vrste u Evropi.

Centralni gradski trg u Čiprovcima, oko koga su smeštene sve veće znamenitosti, izgleda ovako:

Sigurno se najviše o istoriji nekog mesta može najviše saznati ako posetite njegov muzej. Čiprovci, sa svojih par hiljada stanovnika, ih ima dva. Mi smo najpre posetili Istorijski muzej. Nalazi se na uzvišenju nedaleko od centra. Ispred njega su pravoslavna crkva i temelji nekadašnje katoličke crkve:

Muzejska postavka počinje od najdavnijih vremena, najstarijih eksponata pronađenih na teritoriji Čiprovaca, sa Tribalima, pričom o eksploataciji metala i ,,samokovu'':

Nastavlja se neizostavnom pričom o čiprovskom ćilimarstvu. Ono što prvo upada posetiocu Čiprovaca u oči, kada krene da obilazi varošicu, jeste da su motivi ćilima prisutni bukvalno na svakom koraku i da se meštani svojski trude da tradiciju izrade svojih ćilima sačuvaju i promovišu na najbolji mogući način. Veza sa ćilimarstvom u Pirotu je očigledna i dokazana, pa se tako i čiprovski ćilim, toliko blizak pirotskom, nalazi na listi stavki nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a. Za razliku od pirotskog, čiprovski ćilim karakterišu jače i zagasitije boje, a smatra se da je zbog svoje niže cene u odnosu na pirotski, često bio i veoma tražen.

I na kraju, deo muzeja posvećen čuvenoj čiprovskoj ,,zlatarskoj školi'', dubrovačkim trgovcima, katoličanstvu i uglednim čiprovskim porodicama čija prezimena mnogo više podsećaju na srpska i hrvatska nego na bugarska:

U tako malom mestu, kao što su Čiprovci, ništa nije daleko, pa se i Etnografski muzej nalazi u neposrednoj blizini Istorijskog. Interesantan i dobar primer našim muzejima je činjenica da su oba muzeja bila otvorena u subotnje popodne. Etnografski muzej je manji, tematika je slična sa prvim, a i u njemu smo dočekani na najlepši mogući način:

Nakon obilaska glavnih znamenitosti u mestu, ne provesti prijatne trenutke u nekoj od etno-kafana i ne uživati u blagodetima tradicionalne bugarske kuhinje i ukusu lokalnog čiprovskog piva, jednostavno ne postoji kao mogućnost:

U međuvremenu se magla podigla i učinila vidljivim staroplaninske vrhove koje smo navikli da gledamo sa suprotne, južne, srpske strane - pre svega Tri čuke, Kopren i Vražju glavu:

Trajanje relacije: oko 14h

Zahtevnost relacije: teška (4/5) - sam obilazak varošice predstavlja zadovoljstvo, ali je put veoma naporan i za isto vreme se iz Pirota može doći, recimo, do Novog Sada

Karakteristike: izuzetno zanimljivo mesto, koje je u prošlosti imalo mnogo veći značaj nego danas iz više razloga, i koje ima ogromni potencijal za razvoj planinskog i etno-turizma

Rizici: deonica puta od Dragomana do Godeča je uska i krivudava; obilaženje Stare planine je samo po sebi prilično naporno