9jun2023
Vrelo Sušice iznad Krupca
Čekao sam mesecima da proradi. Nervoza je dostigla vrhunac u periodu od februara do aprila. Na ruku mi nije išla činjenica da pravi sneg nismo ni imali minule zime. Onda sam izgubio svaku nadu i shvatio da ću prvu narednu priliku imati tek u proleće sledeće godine. Zatim se u maju i junu okišilo. Već sam bio i zaboravio na nju, kada sam u objavi jednog svog FB prijatelja video radosnu vest: ,,Sušica proradila!''
Iskoristio sam neradni petak i prelepo jutro i kolima se uputio do Krupca. Znajući da je rečica povremenog karaktera (geografski pojam ,,suhodolica''), kao što je Sušica, aktivna kratak vremenski period, sa zebnjom sam se približavao centru ovog nekada najvećeg pirotskog sela. Ubrzo, na moje oduševljenje, došao sam do zaključka da je Sušica i dalje aktivna i da ću sa zadovoljstvom posetiti njeno vrelo nedaleko od sela:
Krenuo sam ulicom uz desnu obalu reke. Uzput sam se prisećao članka o Sušici koji sam pročitao u monografiji sela (Dr Jovan V. Ćirić, Vitomir Živković: ,,Krupac - Geografija, istorija, društveni život, narodnooslobodilački rat'', Pirot 1974):
,,Dolina Sušičkog potoka bočno preseca Krupac u središnjem delu naselja. Kraškog je porekla. Njena dužina, do njenog izlaska iz tesnaca, ispod kojeg se otvara i spaja sa Nišavinom aluvijalnom ravnicom, iznosi 670 m. Iako kratkog toka, stvorila je 15-30 m duboku dolinu.''
Krenuo sam stazom uz tu dolinu. Ono što me prijatno iznenadilo, jeste činjenica da Sušica uopšte nije mala rečica i da zapravo liči na prilično jaku staroplaninsku reku, sa brzacima, kaskadama i manjim vodopadima:
,,Današnja dolina Sušice je morfološka tvorevina kraške reke, a sama Sušica periodični tok sa dosta jakim proticajem, ali aktivnim samo u hidrološki vlažnijem delu godine (posle otapanja snega i s proleća) i izuzetno u ostalom delu godine posle jačih kiša u zaleđu. Bez obzira na alternativnu genezu izvorišta i doline u njenom gornjem delu, sušički morfološki i hidrološki fenomen je specifičan i razlikuje se od od ostalih kraških i hidroloških tvorevina u Pirotskoj kotlini. Sušičko vrelo je starije od današnje serije vrela u Krupcu i atarima susednih sela (Brćina vrela, Prdljivac, Gornji i Donji klok, Vir, Bela voda, Izvorska vrela). Da hidrološka veza između njih ne postoji, vidi se iz činjenice što se zamućivanje, koje je redovni pratilac Sušičkog vrela, nikad ne pojavljuje i ne koindicira ni sa jednim vrelom u okolini.''
Dolina Sušice nije dugačka. To je u stavri, klisurasta jaruga, dubine 15-20 m. Brzo sam došao do mesta gde se ona završava (gledano uzvodno). Po huku vode, bilo je očigledno da vrelo Sušice nije na samom kraju doline, kao što sam očekivao, već malo bliže selu. Odlučio sam da se spustim strminom u samo rečno korito i potražim vrelo. Prvo što sam uočio je da, očigledno, nisu proradili svi izvori. Jedan krak korita, koje dolazi iz najdaljeg dela doline, bio je suv. Rečica je počinjala svoj tok malo niže:
Od svih prirodnih fenomena i hidrografskih objekata, najviše volim vrela. Oduševio me prizor Sušičkog vrela - toliko je jako da odmah iz njega nastaje snažna rečica. Od centra Krupca bilo mi je potrebno tačno 12 minuta da stignem do njega:
Prelep prizor, iako sam imao dosta muka da dođem do samog vrela, zbog bujne vegetacije, trnja, šiblja, klizavog kamenja:
Aktivna su bila dva izvora, na rastojanju od nekoliko metara. Vrlo brzo, njihovi tokovi se spajaju u jedan, koji ,,juri'' ka Krupcu i reci Nišavi, u koju se Sušica uliva nekoliko stotina metara ispod centra sela.
,,Današnje izvorište Sušice je u dnu jednog obluka, siparom i drobinom zatrpano. Voda, u vreme kada je vrelo aktivno, izbija na više mesta. U srazmeri sa količinom vode, nivo vode u izvorištu penje se i izbija u pukotinama i do 4m iznad donje ivice izvora.''
,,Zanimljivo je zapažanje meštana Krupca, da snažno Sušičko vrelo izbije uvek posle visokog vodostaja u Visočici (10 km u pravoj liniji), odnosno posle jakih kiša ,,iza Vidliča''. To ukazuje da se podzemni kanal Sušice, periodično aktivan, napaja iz visokog vodostaja Visočkog sliva, a možda i preko pojedinih ponora Vidličke kraške površi za vreme topljenja snega ili jačih padavina. Redovno javljanje vode u vrelu je inače krajem zime i s proleća i traje četrdesetak dana, s tim što je nalet vode u početku jači, a zatim postepeno slabi, dok Sušica, obično u maju, sasvim ne presahne. Karakteristično je da je prvi, snažni, nalet vode uvek zamućen (crvenkast i koincidentan sa bojom Visočice). Tokom sledećih dana i nedelja voda se postepeno izbistri. Vreme od visokih vodostaja Visočice i naglih kiša u predelu ,,iza Vidliča'' do pojave mutne vode u vrelu Sušice traje oko 12 časova.''
Na sreću, Sušičko vrelo ove godine nije presahlo u maju. Malo je reći da sam bio oduševljen lepotom ovog skrivenog mesta. Nije u redu da pričam o sebi, ali ljudi me smatraju poznavaocem pirotskog kraja. Kada se ja, kao takav, oduševim lepotom nekog mesta na kome do sada nisam bio, možete da zamislite koliko je to lepo mesto i koliko je naš kraj bogat mestima koja tek treba otkriti i promovisati. Zar staza uz rečicu Sušicu, uzvodno od mosta u centru sela, ne može biti obeležena, a samo vrelo očišćeno i uređeno? Zar u centru sela ne može postojati informativna tabla sa podacima koje sam već naveo?
Vratio sam se na rub doline i krenuo naviše, u želji da slikam dolinu Sušice celom njenom dužinom u pravcu sela:
U selo sam se vratio stazom koja vodi obodom desne strane doline Sušice. Za dolazak do Sušićkog vrela preporučujem ovu stazu:
Trajanje relacije: oko 1h
Zahtevnost relacije: umerena (2/5)
Karakteristike: izvor rečice periodičnog karaktera, aktivan praktično samo u proleće, nakon topljenja snega i jačih padavina, kada se ispune ,,sifoni'' (,,rezervoari'') u dubini zemlje i krene prelivanje vode; udaljenost od centra sela je svega 800 m
Rizici: markacija nema, ali nema ni problema sa snalaženjem jer se prati kratki tok rečice Sušice, počev od centra sela; pristup samom vrelu nije nimalo lak zbog bujne vegetacije, trnja, šiblja, mokrog kamenja