Okolina Vrgudinca: Crkva Presvete Bogorodice i Šuplji kamen

8jul2023 Okolina Vrgudinca: Crkva Presvete Bogorodice i Šuplji kamen

Koliko svi mi imamo još da učimo o kraju u kome živimo, i pored ličnog mišljenja da se možemo smatrati ekspertima po tom pitanju, neka kao dokaz posluže naredne dve priče. Dogodile su se jedna za drugom, tokom mog povratka u Vrgudinac sa uspona na Divnu goricu i neposredno nakon toga. Oduševile su me i učinile moj izlet do ovog belopalanačkog sela nezaboravnim.

Priča br. 1:

Još u početku uspona na Divnu goricu, na mestu u neposrednoj blizini sela, do koga se dolazi nakon desetak minuta hoda iz centra, primetio sam odvajanje jednog puta koji vodi u pravcu zapada. Na nekih 500 m udaljenosti put se završavao mestom koje je bilo obeleženo u navigaciji mog mobilnog telefona kao ,,Niketa Remezijanski''. Pomislio sam da je u pitanju neko staro crkvište, posvećeno prvom ranohrišćanskom prosvetitelju na ovim prostorima i episkopu remezijanskom koji je živeo u Remezijani (nekadašnjoj Beloj Palanci) krajem IV i početkom V veka naše ere. Posetu tom mestu sam odložio za povratak u Vrgudinac, nakon uspona. U ubeđenju da idem do mesta posvećenom Svetom Niketi krenuo sam preko livada u deo sela u kome do tada nisam nikada bio:

Na svoje veliko iznenađenje izašao sam na sasvim kvalitetan put koji je do mesta na vrhu doline vodio iz centra sela. A onda sam tamo primetio konture neke veoma lepe crkve, za koju nisam ni znao da postoji:

Ubrzo sam se našao na proširenju ispred zidom ograđene crkvene porte. Tu se nalazi jedan jak izvor vode sa velikim koritom izrađenim od kamena i betona. I sam taj izvor, u podnožju Divne gorice, bio je nepoznanica za mene:

Bilo je očigledno da se nalazim pred prelepom crkvom čija je obnova bila u punom jeku. U samoj crkvi su bili majstori koje nisam želeo da prekidam u radu. Kasnije sam saznao da je u pitanju stara vrgudinačka crkva, podignuta 1907. godine, da je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i da je njena obnova započela pre otprilike četiri godine. Očigledno je oznaka ,,Niketa Remezijanski'' na mojoj aplikaciji predstavljala grešku.

U prethodnom periodu crkva je bila napuštena i u vrlo lošem stanju, ali će zahvaljujući trudu i nesebičnosti dobrih ljudi poreklom iz ovog kraja uskoro zasijati na pravi način. Radovi se polako privode kraju i čini se sve da budu gotovi do praznika Velike Gospojine, 28. avgusta, kada bi u prisustvu velikog broja zvanica trebalo da se obavi osvećenje ovog hrama. Malo je reći da sam bio oduševljen onim što sam video:

Nedaleko od crkve je i stara vrgudinačka škola. Saznao sam da postoji plan da se i ona obnovi i da bude osposobljena u svrhu službe budućoj crkvi:

Prijatno iznenađen svim onim što sam video, vratio sam se do centra Vrgudinca. Za to mi je bilo potrebno svega deset minuta:

Priča br. 2:

Naravno, nisam prvi put u ovom belopalanačkom selu. Poslednji put sam ovde bio 31. decembra 2018, uveren da sam jugoistočno od sela pronašao čuveni Šuplji kamen (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/51).

Međutim, kada sam polazio na uspon na Divnu goricu, u centru sela je jedan stariji čovek, na moje pominjanje Šupljeg kamena, pokazao rukom u sasvim drugom pravcu. Očigledno mesto koje sam ja obišao pre četiri i po godine nije bilo ono koje sam tražio. Tokom spusta sa vrha Divne gorice razmišljao sam o pravoj lokaciji Šupljeg kamena. Moje saznanje o ovom mestu ima i svoju, malo podužu istoriju...

Kako sam tokom devedesetih godina prošlog veka često putovao na relaciji Pirot - Beograd, zbog studija u glavnom gradu, mnogo puta sam prolazio magistralnim putem pored sela Vrgudinca. Kao kroz maglu se sećam velike stene sa otvorom (prozorcem) u sredini, koja se nalazila nedaleko od puta. Kasnije, početkom novog milenijuma i veka, saznao sam da je uništena od strane tragača za zlatom. Kada sam još kasnije u zavičajnoj literaturi pročitao sledeću priču, pomislio sam da se ta stena nalazila na mestu gde sam je ja i potražio poslednjeg dana 2018. godine. Očigledno, bio sam u zabludi i Šuplji kamen se nalazio u sasvim drugom delu atara Vrgudinca. Konačno sam tu ,,misteriju'' razrešio prošle subote, kada sam u povratku iz Vrgudinca, u donjem delu sela sreo par starijih ljudi. Popričao sam sa njima o staroj vrgudinačkoj crkvi koju sam upravo bio posetio i oni su mi objasnili lokaciju nekadašnjeg Šupljeg kamena. Nije bilo šanse da ne iskoristim priliku i obiđem je. Ali pre toga, sledi priča o ovom mestu i jedina autentična slika Šupljeg kamena pre njegovog rušenja (sajt www.jovanarandjelovic.edu.rs/Letopis škole ,,Jovan Aranđelović’’ u Crvenoj Reci):

U blizini sela Vrgudinac u opštini Bela Palanka nalazi se brdo Šuplji kamen. Zanimljiva je legenda vezana za nastanak ovog brda. U povratku sa ratnog pohoda na Bugarsku 1018. godine vizantijski car Vasilije II je zastao na Carigradskom drumu između današnjeg Pirota i Niša. Svojim vojnicima je naredio da iskopaju podzemne prostorije u koje je pohranio ogroman ratni plen, težak po proceni 300-400 kg. Šljunak, kojim je u to vreme posipan put, iskoristili su da iznad podzemnih prostorija podignu veštačko brdo i obeleže ga otvorom u obliku srca, što je bila glavna odlika Šupljeg kamena do leta 2000. kada je brdo delimično porušeno. Druga legenda govori da je otvor na brdu napravio Marko Kraljević svojim buzdovanom kada je jurio nekog Turčina otmičara.
Devedesetih godina prošlog veka je brdo Šuplji kamen bilo na meti tragača za zlatom. Navodno je jedna inženjerijska jedinica Vojske Jugoslavije bila na tom zadatku, pa je i ona, pod izgovorom građenja nekog puta, gotovo uklonila čitavo brdo. Po nekim saznanjima ,,radove'' je posećivao i general Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, pa je to kasnije raspalilo maštu brpojnih tragača za zlatom da je ovde sakriveno blago cara Dušana.

Da li je blago tada zaista pronađeno, ne znam - meštani veruju da jeste. Kolima sam se spustio do magistralnog puta koji povezuje Belu Palanku i selo Crvenu Reku. Produžio sam do nadvožnjaka na auto-putu, oko 2 km niže od Vrgudinca. Znao sam da se na brdašcu iznad nalazi neki ,,kamenolom'', ali do ovog dana nisam ni slutio da je u stvari to mesto gde se nekada nalazio Šuplji kamen. Kasnije, kući, sam potvrdio da je to mesto na ovaj način označeno i u topografskoj karti, na šta ja ranije nisam obraćao pažnju:

Nakon svega pet minuta bio sam na lokaciji nekadašnjeg Šupljeg kamena i uverio se u verodostojnost gore navedene priče:

Video sam i da do ovog mesta s druge strane vodi dobar asfaltni put. Skretanje sa magistrale je na svega nekoliko stotina metara od nadvožnjaka gde sam se ja zaustavio, bliže Vrgudincu i Beloj Palanci: