9jul2023 Rudinje - Mečileb - Kradnje livade

,,Oko Rudinja, po okolnim šumama, na samom kraju XIX veka, živelo je mnogo medveda. Ljudi su zbog njih imali razne neprijatnosti. Medvedi su nekada silazili u samo selo pa su ih se ljudi bojali. Da bi ih odobrovoljili i sprečili da dolaze u selo, meštani Rudinja su medvedima na mestu Mečileb, u podnožju Glame, ostavljali hranu. To su obavezno činili za Andrejindan, 13. decembra. Pošto su bili siromašni, obično su ostavljali hleb i kuvani kukuruz...'' (Snežana Branković: ,,Prošlost mog zavičaja - predanja, priče, događaji’’, Pirot, 2012)

U Rudinje sam došao sa Milanom Panićem, kolegom sa posla, i Miljanom, njegovim drugom. Doći u ovo selo, a ne posetiti Crkvu Svete Trojice, možda i najlepšu seosku crkvu u pirotskom kraju, praktično je nezamislivo:

Od crkve idemo dalje, glavnim putem kroz selo. Prolazimo pored napuštene škole i dolazimo do mesta, pored suve seoske česme, gde se levo gore odvaja jedan put:

Idemo gore, prolazimo pored starih kuća i jednog lepog kladenca sa hladnom vodom:

Milan je poreklom iz Rudinja i on je naš današnji vodič. Sledeći ga, napuštamo selo i nakon 15-20 minuta hoda od crkve dolazimo do jednog mirosanog hrasta. Pored njegovog stabla je stari krst:

Sa livade pored ovog mesta lep je pogled na Golaš, Srednju glamu i Marine livade - mesta iznad Pokrovenika odnosno Oreovice. Nasuprot tome, u pravcu severozapada, ovde se uzdiže planinski venac Glame, duž čijeg podnožja ćemo ići dalje. Milan nam objašnjava da se ovde, na početku Glame, nalaze stene, gde su se nekada gnezdili orlovi:

Ovde se retko i sve ređe prolazi. Nailazimo na napuštene kuće i čitava seoska domaćinstva koja stoje čitava i prkose vremenu:

Puno je kiše palo u prethodnom periodu pa je na putu dosta blata. Prolazimo pored jedne kuće u kojoj ima ljudi, a povremeno imam utisak da idemo kroz tunele od granja koje pravi hladovinu i štiti nas od jakog sunca. Milan nam pokazuje mesta gde se nekada kopala glina:

Ima više izvora i sa nekih od njih se voda sliva niz put. Posle nekih 45-50 minuta hoda od sela, dolazimo do mesta Mečileb, opisanog u uvodnom delu ovog članka. Ovde je na mestu jednog od izvora izgrađena česma:

Pored Mečileba, u ataru Rudinja postoji još nekoliko potesa čija su imena povezana sa medvedima: Mečilsko lice, Medena stena... Priča se da su medvedi ranije silazili sa Stare planine. Nakon Prvog svetskog rata retko se čuje da je neko u pirotskom kraju video medveda.

Severno od nas su: dolina Rudinjske reke, Balica, Dobrogled, Dubak, stena Bolvan, Brezovička čuka... Negde desno gore je i Vikalište sa čuvenom stenom. Nastavljamo da idemo u pravcu Granikova (1088 m), brda karakterističnog oblika sedla, koje se vidi i iz Pirota. U tome nas ne sprečava ni činjenica da put više ne postoji i da moramo da pratimo jedva vidljivu stazu probijajući se kroz gustu i visoku travu:

Prolazimo ispod najviše kote na Glami (960 m) i stajemo na jednom mestu gde pronalazimo dobru hladovinu i lep pogled na okolinu. Ovo mesto se naziva Kradnje livade. Od puta koji treba da poveže prevoj K'ln (iznad Cerove) sa ski-centrom na Jabučkom ravništu, a koji prolazi podnožjem Granikova, udaljeni smo ne više od 500 m. Poslednji put sam njime išao u decembru 2020. Od Rudinja smo prešli oko 5 km za 1h 20 min:

Spoljna temperatura je visoka, a sunce nemilosrdno peče. Nakon odmora vraćamo se istim putem nazad u selo. Uzput obilazimo neka zanimljiva mesta koja su nam ,,promakla'' u dolasku:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepa pešačka tura, u kraju koji predstavlja u svakom smislu ,,predvorje Stare planine'', i koja vodi do nekoliko lepih i zanimljivih mesta na prostoru između Glame, Granikova i doline Rudinjske reke

Rizici: nema nikakvih obeležja; kraj je slabo posećen - divlje životinje!