2aug2023
Bugarski vrh Kom i Berkovica
Dugo smo se pripremali za ovu akciju. Bili su nam potrebni svež vazduh i šetnja staroplaninskim prostranstvima. Pre dva meseca oduševili su nas Čiprovci sa svojom okolinom i ukazali nam gde treba da budu granice naših očekivanja od ovog dela Bugarske.
Nikada ranije nisam krenuo na planinarsku akciju. Zbog vrućine i mogućeg dužeg čekanja na srpsko-bugarskoj granici, Dragana, Dejan i ja smo krenuli iz Pirota usred noći. Nešto više od sat vremena nam je bilo potrebno za prelaz granice i ulazak u Bugarsku, a zatim je usledio dobro poznati put, severno od Dragomana i istočno od Godeča. Prošlog puta smo ,,provalili'' da je taj putni pravac dosta bolji od onog koji direktno povezuje ova dva bugarska mesta.
Tačno u 6:00 po bugarskom vremenu zastajemo na mestu koje se naziva Petrohanski prelaz (na bugarskom ,,prohod''). To je važan prevoj na Staroj planini (Bugari je nazivaju ,,Balkan'') koji povezuje Sofiju i grad Montanu i time omogućava najkraću vezu između glavnog grada Bugarske i severozapadnog dela zemlje. Nalazi se na oko 1405 m nadmorske visine i udaljen je 30 km od Godeča i 24 km od Berkovice, varošice iz koje će, na neki način, započeti naš uspon na Kom.
Pošto je radni dan i vrlo je rano, posetu Berkovici odlažemo za povratak. Od Berkovice počinje 17 km dugačak put kojim se dolazi do mesta koje označava početak pešačkog dela naše relacije. Put je uzak i krivudav, uglavnom prolazi kroz šumu, a prepun je velikih i dubokih rupa, naročito u svom donjem delu. Odavno nije renoviran. Mimoilaženje sa drugim vozilima je prilično teško, mada na ovoj deonici nema puno automobila.
Posle nešto više od 3.5h od polaska iz Pirota stižemo do proširenja ispred nove hiže ,,Kom''. Ovde je nadmorska visina oko 1520 m. Započinjemo pripreme za uspon na vrh koji je najviši u ovom delu Stare planine i Bugari ga nazivaju ,,Berkovskom planinom''.
Koristim priliku da razgledam okolinu. Reč je o malom ski-centru, poput onih koji postoje kod nas u Srbiji, pa i u okolini Pirota. Iako smo daleko od ski-sezone, utisak je da je mesto nekako napušteno:
Na stazu izlazimo tačno u 7:10 po bugarskom vremenu. Sve je dobro obeleženo i čitavu dužinu staze do vrha Kom prati veliki broj putokaza:
Staza u svom početnom delu vodi kroz prelepu četinarsku šumu:
Uspon nije previše zahtevan i posle 15-20 minuta hoda stiže se do starog planinarskog doma tj. stare hiže ,,Kom''. Izgrađena je 1937. godine na nadmorskoj visini od oko 1620 m i meni je izgledala privlačnije od nove hiže istog imena. Ovde put povija pod oštrim uglom i kreće jači uspon:
Ovo je ubedljivo najteža deonica tokom uspona na Kom i treba biti obazriv u oba smera zbog strmog terena i klizavog kamenja. Pogled na sever, na varošicu Berkovicu i jezero Ogosta, iza koga se nalazi grad Montana, sve je bolji:
Zatim se put sužava u stazu i teren više nije tako strm. Na okolnim stablima su poruke ohrabrenja planinarima. Ispred nas je vrh Mali Kom:
Manje od sat vremena je našoj tročlanoj ekipi trebalo da stigne na prevoj na 1870 m nadmorske visine, koji razdvaja Mali i Srednji Kom. Ovo je mesto pogodno za odmor i prvi put možemo da vidimo i krajnji cilj naše relacije - vrh Kom (ili Veliki Kom):
Najpre idemo levo, u pravcu istoka. Cilj je da se prvo popnemo na Mali Kom (1959 m). Put koji vodi njegovim podnožjem ide u pravcu Petrohanskog prelaza i za najviše 1h 30 min se može stići do tog mesta. Brojni planinari upravo sa tog prevoja započinju svoj uspon na Kom, na taj način ostavljajući po strani novu i staru hižu ,,Kom''. U završnom delu uspona napuštamo put i do vrha idemo probijajući se kroz kleku:
Moram da naglasim da je po izlasku na prevoj između Malog i Srednjeg Koma počeo da duva jak i prilično hladan vetar. O tome se treba voditi računa prilikom uspona na Kom jer vetar u ovom kraju nije retka pojava. Oko 15 minuta nam je trebalo za izlazak na Mali Kom:
Vrh sa lepim pogledom na sever i istok. U dnu je Petrohanski prelaz sa svojim malim veštačkim jezerom:
Sa Malog Koma se vraćamo na prevoj. Obilazak najviših izvora reke Nišave, koji se nalaze neposredno ispod prevoja sa njegove južne strane, ostavljamo za kasnije. Penjemo se na Srednji Kom prateći stazu:
U gornjem delu staza prolazi kroz kleku. Srednji Kom nije neki istaknuti vrh i, po mom mišljenju, ne zaslužuje posebnu pažnju. Visok je 1944 m:
Srednji Kom je interesantan zbog toga što se južno od njega otvara dolina koja predstavlja početni deo sliva Nišave. Izvori dopiru do najviše 1850 m nadmorske visine i ispod puta su koji vodi na vrh Veliki Kom. Mi se spuštamo do tog puta i nastavljamo ka glavnom vrhu:
Ovde sam stekao utisak da je uspon na Kom ,,laganica'', ukoliko izuzmemo početni strmi deo od planinarskih domova i ukoliko se ne obilaze vrhovi Mali i Srednji Kom. U povratku smo na ovoj stazi sreli puno ljudi, čak i decu i one koji očigledno nisu iskusni planinari.
Vetar prestaje i postaje prilično toplo. Kupasti vrh Kom (2016 m) kao da želi da nas dočeka u svom najboljem izdanju. Meni je ovo prvi susret sa njim, Dejanu takođe, Gagi drugi. Ja sam ga godinama gledao sa srpskog dela Stare planine i sanjao da ga osvojim, a Gaga je pre tačno deset godina baš njime započela niz svojih osvojenih vrhova po zemljama u okruženju i čitavoj Evropi. Svako od nas je imao neki svoj razlog da emotivno doživi izlazak na Kom, malo pre 10:00 po bugarskom vremenu:
Od polaska sa mesta gde smo ostavili auto prošlo je 2h 50 min. Oko 30 min smo ,,potrošili'' za uspon na Mali Kom koji je van glavne staze. Ukoliko se ne ide na Srednji Kom, planinari koji su u malo boljoj kondiciji mogu za manje od dva sata da izađu na vrh Kom od nove hiže u podnožju. Dužina ovako definisane staze je oko 5 km.
Na vrhu su metalna konstrukcija i spomenik Ivanu Vazovu (1850-1921), velikom bugarskom pesniku koji je jedan deo svog života proveo upravo u Berkovici, kao predsednik lokalnog suda. Smatra se jednim od začetnika organizovanog planinarenja u Bugarskoj i na čitavom Balkanu, jer je još pre 120 godina uočio pozitavan uticaj planinarenja na ljudski organizam i njegovo zdravlje i počeo je da vodi ljude na Kom i okolne vrhove na Staroj planini.
Sa vrha Kom kreće i evropska pešačka transverzala E3 (,,Kom - Emine''), koja vodi grebenom Stare planine sve do obala Crnog mora. Dugačka je oko 650 km i jedna je od najdužih u Evropi:
Ne moram da naglašavam da je pogled sa vrha Kom fantastičan. Vide se sve planine i značajniji vrhovi u širem okruženju. Mi smo u pravcu juga uspeli da vidimo Vlasinsko jezero i Veliki Strešer na planini Vardenik, koji su vazdušnom linijom od Koma udaljeni preko 80 km. Siguran sam da se kada je vreme lepo na severu može videti i traka Dunava:
U toku priprema za ovu relaciju imao sam u planu da obiđemo izvorište reke Visočice. Za razliku od Nišave čije se izvorište nalazi na južnim padinama Srednjeg Koma i istočno od glavnog vrha, njena pritoka Visočica započinje svoj 84 km dugi tok na sasvim drugoj strani Koma, zapadno od njega, u jednoj od dve doline koje Kom odvajaju od Srebrne glave (1932 m), najistočnije tačke Srbije. Visočica nakon 15 km toka kroz teritoriju Bugarske, uglavnom pravcem sever - jug, ulazi na teritoriju Srbije kod Donjeg Krivodola i kao Temštica se uliva u Nišavu kod pirotskog sela Staničenja. Glavni izvorišni krak Visočice se naziva Brlska reka, a nizvodno je poznata kao Komštička reka, po bugarskom selu Komštici kroz koje protiče pre ulaska u Srbiju.
Na samom vrhu je bilo jasno da bi nam obilazak izvora reke Visočice oduzeo mnogo snage i vremena. Doline koje se nalaze između Koma i oko 4-4.5 km udaljene Srebrne glave su vrlo duboke. Doneo sam odluku da odustanemo od te akcije:
Umesto toga, nakon odmora na vrhu Kom, krećemo nazad:
U podnožju Srednjeg Koma nalazimo najviše izvore Nišave. Ima ih nekoliko na rastojanju od nekih 500 m:
Bilo je očigledno da u ovom periodu godine ova izvorišta nisu aktivna. Tok Nišave se formira naniže, u dolini koja se spušta do sela Ginci, severno od Godeča. Nišava teče kroz Bugarsku 51 km, a dužina toka kroz Srbiju je 151 km (43 km kroz opštinu Pirot). Srbiji pripada 69% njenog sliva.
Od mesta prikazanog na poslednjoj fotografiji smo brzo izašli na prevoj između Malog i Srednjeg Koma i spustili se do nove hiže ,,Kom''. Povratak sa Velikog Koma je potrajao manje od dva sata.
Najtopliji deo drugog avgustovskog dana smo proveli u Berkovici. Varošica je udaljena oko 115 km od Pirota i 90 km od Sofije. Nalazi se na 410 m nadmorske visine i 2007. godine je imala oko 14 hiljada stanovnika. Iako predstavlja veće mesto u odnosu na Čiprovce (oko 60 km udaljenosti), koje smo posetili 27. maja ove godine, Berkovica nas je prilično razočarala. Atmosfera učmalog gradića u zabačenom pograničnom delu Bugarske, ostaci komunizma u mestu koje je deo Evropske unije i utisak da je vreme ovde stalo devedesetih godina prošlog veka, bili su više nego evidentni:
Trajanje relacije: oko 15h
Zahtevnost relacije: teška (4/5) - veći napor predstavlja put od Pirota do Berkovice i podnožja Koma nego sam uspon na ovaj vrh
Karakteristike: prelepa i odlično markirana planinarska staza koja vodi severnim padinama Koma i grebenom Stare planine; sjajni vidikovci i izvorišta dveju reka, Nišave i Visočice, od izuzetnog značaja za Pirot i jugoistok Srbije; učmala varošica Berkovica
Rizici: put od Pirota do Berkovice i nove hiže ,,Kom'' je veoma naporan i dug; početni deo planinarske staze koji vodi kroz šumu je vrlo strm; na delu staze koji vodi grebenom do vrha Kom zna da duva jak vetar; ako izuzmemo izvore Nišave koji su u letnjem periodu godine praktično neupotrebljivi, nema drugih izvora vode za piće!