Pirot i pirotski kraj

24mar2019 Uspon na Greben iz Dragovite

Greben je bezvodna i ogoljena planina, sa retkim šumama. Ono što je čini privlačnom za planinare i ljubitelje prirode jeste njena blizina kanjonu Jerme, Poganovskom manastiru i Zvonačkoj Banji, a pre svega - dugačak i uzan vršni greben, po čemu je i dobila svoje ime. Strmo se završava kod Trnskih Odorovaca na desnoj obali Jerme, a sa Vlaškom planinom koja je ,,preko puta'' formira izuzetno lep i atraktivan kanjon, jedan od najlepših u Srbiji.

Na Greben i njegov najviši deo se može iz različitih pravaca. Moj kum Marjan, zet Darko i ja smo odabrali onaj kojim se najčešće ide - iz dimitrovgradskog sela Dragovite. Ja sam ovu relaciju prešao u decembru 2015. sasvim sam i tada sam poželeo da se na ovo lepo mesto vratim u društvu dragih prijatelja. Želja mi se ispunila. Relacija nije preterano teška, ali je jako tehnički zahtevna i upravo na početku članka želim da vam skrenem pažnju da ne pokušavate da ponovite moj ,,poduhvat'' i da na vrh Grebena nikako ne idete sami.

Dragovita je udaljena od Pirota oko 33 km i nalazi se na oko 860 m nadmorske visine (ovaj podatak uzeti uslovno zbog velike razlike u visini pojedinih delova sela). Neposredno ispred Poganovskog manastira treba skrenuti levo na put za Poganovo, proći kroz ovo selo u kome ima više pokušaja razvoja planinarskog i etno-turizma (planinarski dom, etno-kuće sa prenoćištem itd.) i preći deonicu od oko 5 km do Dragovite. Put je celom dužinom asfaltni, a deonica od Poganova do Dragovite strma, uzana ali prilično kvalitetna. Planina Greben se prostire južno od sela i sa puta izgleda ovako:

Automobil smo ostavili na proširenju kod seoske osnovne škole. Ne moram da naglašavam da je odavno napuštena i prazna:

Dragovita je jedno od sela sa najvećom nadmorskom visinom u opštini Dimitrovgrad i Pirotskom okrugu. Imala je 49 stanovnika 2011. godine, a 1948. - čak 938. Zbog toga ne treba da čudi tako velika školska zgrada u jednom selu čiji se broj stanovnika poslednjih decenija ubrzano smanjuje. Stanovništvo je pretežno bugarske nacionalnosti. Smatra se da je to naselje koje je u prošlosti naselio neki Drago ili naselje u planinskoj podgorini ispresecanoj šumovitim dolinama i jarugama.

Više seoskih puteljaka planinari koriste za uspon na Greben i njegov najviši vrh. Svi oni vode na jug-jugoistok, podnožjem planine, i svi se kasnije spajaju. Najvažnije je reći da svi vode na jedan prevoj koji razdvaja vrh Izvorsku glavu (1202 m) od najvišeg dela planine i preko koga je moguće preći planinu Greben i spustiti se u dolinu Jerme i Trnske Odorovce. Ovi putevi su dobro markirani planinarskom markacijom tako da nama snalaženje nije predstavljalo nikakav problem. Izabrali smo da od seoske škole siđemo u dolinu i pratimo jedan put koji prolazi pored uglavnom napuštenih seoskih kuća:

Na prvoj sledećoj slici je mesto gde je važno skrenuti i proći između kuća, a na drugoj mesto u šumi gde treba napustiti glavni put i skrenuti gore desno prema prevoju:

Posle otprilike 45 minuta hoda od polazne tačke u selu, uz stalno praćenje markacije koja je zahvaljujući trudu pojedinaca lako uočljiva, osetili smo strujanje vazduha sa juga i našli se na pomenutom prevoju:

Odavde smo prvi put mogli da vidimo derekulski (zvonački) kraj sa dolinom Jerme, Zvonačkom Banjom, Asenovim kaleom, Jasenovim Delom, Rakitskim kamenom i planinom Ruj koja je bila pod belom, snežnom ,,kapom''. Kao što sam ranije naveo ovde se može sići u mahalu Trnskih Odorovaca koja se naziva Pometkovci.

Mi smo sa prevoja krenuli na drugu stranu, putem na zapad. Ubrzo smo naišli na putokaze kojih nije bilo pre nešto više od dve godine, kada sam ja prvi put bio na ovom mestu:

Ovde smo skrenuli levo i uputili se stazom kroz šumu. Naša avantura zvana ,,Uspon na Greben'' je mogla da počne. Put koji ide desno dole na prethodnoj slici vodi u Dragovitu. Koristili smo ga u povratku, takođe je dobro markiran, vodi niz samu planinu uglavnom kroz bukovu šumu, ali po meni nema nikakve prednosti u odnosu na put kojim smo došli do prevoja. U svakom slučaju je jedna od alternativa za uspon.

Ovo je jedno od onih mesta gde shvatate značaj planinarske markacije. Precizno postavljena i gusto raspoređena uliva sigurnost. Nadalje smo se stalno kretali u pravcu severozapada, u kome se i pruža planina Greben. Povremeno smo zastajali, pravili kraće pauze i uživali u pogledu, uglavnom na jug:

Teren je težak za kretanje. Staza dobrim delom vodi kroz bukovu šumu, ali povremeno izbija na proplanke i vodi strminom. Na pojednimim mestima smo skakutali sa kamena na kamen i stalno prelazili sa jedne na drugu stranu planine. Ima dosta trnja, ali i jorgovana, pa pretpostavljam da je pravo zadovoljstvo ovuda proći u maju kada su u punom cvatu i opojnog mirisa.

Sa porastom nadmorske visine pogled je sve lepši. Na severu je moguće videti venac Stare planine na granici sa Bugarskom, a na jugu se u daljini naziru visoke crnotravske planine:

Posebno je lep pogled na Zvonačku Banju, Berin Izvor i Crni vrh (1463 m) južno od Preseke i Studene:

Kada bi se osvrnuli nazad, mogli smo da vidimo krajnji jugoistočni deo dimitrovgradske opštine sa predelom oko Skrvenice i Vrapče, kao i prelepu dolinu Jerme u kojoj se nalaze najjužnija dimitrovgradska sela - Iskrovci i Petačinci. U daljini su planine u Bugarskoj:

 

Poslednja deonica pred sam vrh Beženište je posebno zahtevna i traži punu koncentraciju i pažnju planinara. Imali smo osećaj da se krećemo po oštrici noža, a na nekim mestima nam je bukvalno leva noga bila na jednoj, a desna na drugoj strani planine. Planinske padine su izuzetno strme, a pomisao da je visinska razlika do Dragovite na severu oko 500 m, a na jugu do doline Jerme još i veća, neminovno izaziva uzbuđenje, strah i maksimalan oprez pri svakom koraku:

Posle nepuna dva sata od škole u Dragoviti bili smo na vrhu. Petnaestak minuta smo proveli odmarajući se i uživajući u pogledu na okolinu:

Video-klip sa vrha Grebena:

U povratku nam je delimično izmenjenom trasom bilo potrebno oko sat i po vremena do škole u Dragoviti. Pri spustu u selo imali smo lep pogled na deo planine na kojem smo bili nešto ranije:

Smatram da smo uspon na najviši deo Grebena izveli na najlakši mogući način. Ljubitelji zahtevnijih planinarskih relacija mogu da izaberu kao polazno mesto Poganovski manastir, selo Poganovo ili Trnske Odorovce. Ove relacije su mnogo zahtevnije i fizički teže od one preko Dragovite, ali je osećaj pojačanog adrenalina uvek isti kada se nađete pred samim vrhom - neponovljiv i teško opisiv.

Kada sam 20. decembra 2015. u ovu avanturu krenuo sam iz maglovitog Pirota, gusta magla je na nekih 950-1000 m nadmorske visine činila jasnu granicu između susednih slojeva. Na vrhu Grebena sam imao osećaj da se nalazim na rubu lonca u kome sve vri. Kako je to izgledalo, pokušaću da vam ilustrujem sledećim fotografijama:

 

Trajanje relacije: oko 5.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: jedna od najatraktivnijih planinarskih relacija u pirotskom kraju, fantastičan pogled na okolinu i neopisiv osećaj tokom boravka na najvišem delu planine Greben

Rizici: kretanje uskom stazom najvišim delom Grebena (posebno pred sam vrh), strmi odseci sa severne i južne strane, potrebni izuzetan oprez i koncentracija; zmije u letnjem periodu godine; osim u Dragoviti, nema vode za piće!