12aug2023 Bojin dvor - Sinorski del - Vikalište

Vikalište je strma stena, visoka oko 20 m, koja se nalazi na nekih 4 km severno od Rudinja. Predstavlja sjajan vidikovac. U martu 2019. sam do ovog mesta išao sa kumom Marjanom upravo iz Rudinja, a sada sam sâm pokušao da pronađem ,,alternativni'' put iz kanjona Temštice.

Krajem aprila ove godine sam obilazio Branišći dol i peo se na Tumbu iznad HE ,,Temac''. Sada sam na istom polaznom mestu, spreman da krenem u sasvim drugom pravcu:

Idem malo naviše putem i odmah skrećem na neobeleženom mestu ka drvenom mostu na Temštici. Prelazim reku i posle nekoliko minuta sam na starom putu koji je nekada povezivao Temsku i Topli Do:

Već sam pisao ranije - ovaj put je jako loš. Prolazim jedva vidljivo skretanje za Tumbu (druga fotografija u sledećem nizu, skretanje desno) i prvi put produžavam gore. Uspon konstantan i jak:

U povratku sam ovde video veliki drvarski kamion ,,TAM 150'', koji je brekćući i ispuštajući veliku količinu otrovnih gasova, zahvaljujući svom iskusnom vozaču, nekako uspevao da savlada strminu i duboke rupe na putu. Nisam mogao da se načudim. Ovaj kraj se zove Miravica:

Ima nekoliko dolova kroz koje put prolazi. Prvi i meni najpoznatiji je Jablanov dol. Potočić koji je sada jedva aktivan zimi i u proleće zna višestruko da naraste. Tada se spušta sa stena neposredno pre hidrocentrale ,,Temac'' u vidu tankog mlaza ka Temštici i formira lep vodopad.

Zatim nailazi Sinorski del. Teren je peskovit, a sam pesak roze boje. Put prolazi kroz retku šumu i krivuda:

Put vodi u Duboki dol. Malo gubim na visini. S druge strane ove doline, nešto nizvodno, nalazi se mesto Sadinje u zaskovačkom ataru. Tamo je Sašina farma:

Prolazim kroz lepu šumu i dolazim do mesta gde se put račva. Instinktivno krećem gore levo, ali se put ubrzo gubi:

Ponadao sam se da ću do Vikališta stići putem. Nažalost, nisam te sreće. Moram da nastavim probijajući se kroz šumu i prateći svoj položaj u odnosu na odredište na aplikaciji svog mobilnog telefona. Na sreću, šuma nije gusta, nema trnja i česti su veliki proplanci:

A onda uočavam svoj cilj, stenu na Vikalištu. Međutim, narednih 15-20 minuta, koliko mi je trebalo da stignem do nje, uopšte nisu bili lagani:

Tako sam se posle 1h 45 min našao u podnožju stene na Vikalištu. U proleće 2019. sam ovde sa svojim kumom bio posle 2h 20 min hoda iz sela Rudinja, pa je ovaj način dolaska ipak nešto brži. Najpre atraktivne stene razgledam sa donje strane. Primetio sam mnogo lastavica koje se tu očigledno gnezde:

Zatim se polako penjem naviše:

Obično se do vidikovca dolazi sa gornje, južne strane:

Narednih 15 minuta sam iskoristio za odmor i uživanje u pogledu na okolinu. S jedne strane pogled dopire do venca Stare planine na granici sa Bugarskom i lako sam raspoznao vrhove koje sam skoro posetio - Vražju glavu, Golemu čuku i Martinovu čuku. Ispred njih su Barska čuka, Stražište, Belan... Pravo iznad Vikališta (1075 m) je Brezovička čuka (1281 m). U pravcu severozapada su ćuštička mahala Prekrsni Del, Dubak, Dobrogled i Granikovo. U daljini se može videti Rtanj. Na jugozapadu su Svrljiške i Suva planina:

Zatim sam krenuo nazad. U gornjem delu nisam želeo da idem putem kojim sam došao pa sam pratio dolinu jednog potočića. Primetio sam tragove nekog starog puta koji se odavno ne koristi. Posle 25 minuta našao sam se na glavnom putu:

Još 45 minuta sam se spuštao do mosta na Temštici, tako da mi je za povratak sa Vikališta do mesta Bojin dvor, gde sam ostavio auto, trebalo 1h 10 min.

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajan vidikovac na Vikalištu u vidu ogromne stene okrenute u pravcu severa; alternativni način dolaska iz kanjona Temštice koji je verovatno najkraći i najbrži

Rizici: na ovoj stazi markacija nema i snalaženje je otežano tako da ne treba ići bez pomoći osobe koja poznaje teren; na steni oprez - ima dubokih i uskih procepa!