19aug2023 Divljanski manastir - Pasarelo - Đorđina čuka - Trem - Bojanine vode

U poslednje vreme pronalazim alternativne puteve do vrhova i mesta koje sam obilazio ranije. Tako je bilo i na dan Preobraženja. Promenili smo neke svoje poglede na život, savladali sve usputne poteškoće i do najviše kote na Suvoj planini stigli iz pravca kojim se ređe dolazi.

Na putu do našeg polaznog mesta prošli smo kroz Belu Palanku, selo Mokru i posetili kumir na Ravništu. To je veliki drveni kip koji simbolizuje staroslovenskog boga Svetovida, a po njegovom idejnom tvorcu, Draganu Jovanoviću, mesto je dobilo ime ,,Vidovo''.

Zatim smo prošli pored objekta Dečjeg odmarališta iznad Divljanskog jezera, za koji postoje ambiciozni planovi Grada Niša o renoviranju, i zaustavili se na polovini puta između njega i Divljanskog manastira Svetog Dimitrija. Sa ovog mesta, udaljenog oko 38 km od Pirota, na 480 m nadmorske visine, Gaga i ja u rano jutro krećemo u svoju novu avanturu:

Poslednji put sam ovom planinarskom stazom išao 3. novembra 2018. sa kumom Marjanom. Tada je krajnji cilj bio na Pasarelu i to je prva jača relacija koju sam opisao na svom blogu. Pronađite je u arhivi.

Staza nije laka. Uspon je konstantan i do Pasarela treba savladati skoro 1050 m visinske razlike na rastojanju od 10-ak kilometara. Uglavnom se prolazi kroz šumu koja je u nižem delu dosta sečena. Formirani su neki novi šumski putevi koji mogu da zbune.

Zatim okolina postaje lepša, a prizori atraktivniji. Nailazi se na jednu šumsku kolibu i deo sa četinarskom šumom. Ovde se sa desne strane priključuje šumski put koji dolazi sa Preslapa i podnožja Rženca:

Nedugo zatim, posle bezmalo tri sata hoda od Divljanskog manastira, izlazimo na jedan prelepi proplanak. To je Malo Konjsko. Mi na njemu, shodno imenu, zatičemo konje:

Od Malog Konjskog do planinarskog doma u podnožju Smrdana vodi staza kroz šumu. Dobro je obeležena, ali je na zapadnom obodu Malog Konjskog treba pronaći:

Kod planinarskog doma ,,Čika Dane'' se ne zadržavamo jer je pred nama dugačak put. Nastavljamo levo, ka Pasarelu:

Na Pasarelo, prevoj ili prevlaku na oko 1520 m nadmorske visine, Gaga i ja dolazimo posle 3h 40 min hoda od Divljanskog manastira. Ovde smo bili 25. decembra prošle godine, ali iz drugog pravca - Tri lokve. Fantastično mesto, na kome treba zastati i uživati u pogledu na okolinu. Jedan od najlepših vidikovaca u širem okruženju:

Pasarelo je ovog puta samo naša prolazna tačka. Krajnji cilj je udaljen oko 6 km vazdušnom linijom i nalazi se dole, niz greben prema Nišu (zadnja fotografija). Trem je sa 1809 m najviša tačka Suve planine i mi ćemo kroz narednih nekoliko sati doći do njega sa istočne strane. I Gagi i meni je ovo prvo prelaženje te deonice. U početku pratimo stazu i markacija je korektna:

Kasnije se staza gubi i mi se krećemo onako kako mislimo da treba, uz trošenje što manje energije na teškom kamenitom i neravnom terenu. Markacija je sve ređa, stara je i bleda, pa je sa udaljavanjem od Pasarela sve manje od koristi. Staza u početku vodi samim obodom stenskog odseka, a kasnije se više krećemo na priličnoj udaljenosti od njega.

Deonicu od Pasarela do Trema na ,,jednake'' delove (,,trećine'') dele dva prolazna mesta. To su Golemo lice (1663 m) i Đorđina čuka (1735 m). Sa leve strane, gledano u odnosu na pravac kretanja ka Tremu, prostire se, između 1400 i 1500 m visine, široka zaravan koja se naziva Valožje. To je predeo koji zauzima 57 km2, a proučavao ga je još Jovan Cvijić i nazvao prema valogama (vrtačama ili uvalama) koje mu daju izgled Mesečeve površine. Sa južne i zapadne strane ovu predeonu celinu ograničavaju Golemo Stražište (1714 m), Komin (1682 m) i sam Trem. Mene neobično podseća na dolinu koja se proteže središnjim delom planine Vidlič, na granici pirotske i dimitrovgradske opštine, ali je ovo prostranstvo dosta veće. S druge strane, kraj je pust pa, za razliku od doline na Vidliču čijim najnižim delom prolazi sasvim dobar put kojim se mogu povezati Basara i Visočki Odorovci, ovde to nije slučaj i nema nikakvog puta:

Kretanje je otežano, što zbog oštrog kamenja i valovitog terena, što zbog visoke guste trave i kleke. Na tako jednoličnom terenu uzput se nailazi i na neka zanimljiva mesta, kao što su manje jame i blagi vrhovi koje su planinari obeležili kamenjem:

Golemo Stražište, jedan od najviših vrhova na Suvoj planini, na kome sam bio 25. marta ove godine, sada gledamo iz sasvim drugačijeg ugla u odnosu na par sati ranije sa Pasarela. Polako nam se u vidokrugu otvara i dolina Južne Morave sa prepoznatljivim plastenicima u okolini Leskovca:

Nakon 2h 40 min hoda od Pasarela, po vrlo nezgodnom terenu, izlazimo na Đorđinu čuku. Nalazi se tačno iznad belopalanačkog sela Kosmovca. Pogled na sever, u pravcu Svrljiških planina i Stare planine, je izuzetan:

Na prvi pogled čoveku se čini da Trem više nije daleko i da je ,,na dohvat ruke'', ali nije tako... Kako odmiče dan, Dragana i ja dobijamo još jednog ,,neprijatelja'' koji polako postaje glavna prepreka našem bržem napredovanju - jako sunce i vrućinu.

Između Đorđine čuke i Trema je jedan veći rased i dublja poprečna dolina. Tu uočavamo duboku jamu, na samoj ivici stenskog odseka:

Ponovo smo blizu skoro vertikalnih severnih padina Suve planine i polako se približavamo Tremu:

Posle iscrpljujućih 4h 10 min od Pasarela, ili 7h 50 min od Divljanskog manastira, Dragana i ja smo na Tremu. Nismo sami. Na ovom vrhu praktično uvek ima nekoga tokom vikenda:

Gaga je 19 km od Divljanskog manastira prešla u sportskim patikama. Iz respekta prema tom detalju i poštovanja prema njenom ogromnom planinarskom iskustvu i umeću, slede još dve fotografije sa vrha:

Svi koji su bili na Tremu znaju da je uspon do ovog vrha sa Devojačkog groba veoma težak, a da spust nazad nije ništa lakši - zbog strmog terena, oštrog i klizavog kamenja. Mi smo to obavili po najvećoj vrućini:

Na Devojački grob, prevoj na oko 1320 m, silazimo nakon tačno sat vremena. Tu ulazimo u šumu, koja za nas u tom momentu predstavlja spas. Temperatura u njoj je sigurno desetak stepeni niža nego na otvorenom prostoru. Zalihe vode su na izmaku.

Dalje sledimo tzv. ,,Kraljev put''. Silazimo do Ljubine česme, u čijoj hladnoj vodi nalazimo preko potrebno osveženje, a zatim i na put koji nas vodi do Bojaninih voda. Baterija mog mobilnog telefona se potpuno prazni...

Trajanje relacije: oko 13.5h

Zahtevnost relacije: ekstremno teška (5/5)

Karakteristike: uspon na Pasarelo, jedan od najlepših vidikovaca u ovom delu Srbije, a zatim prelaz grebena Suve planine, od Pasarela, preko Trema, do Devojačkog groba; predeli nesvakidašnje lepote

Rizici: veliko rastojanje i visinska razlika; na deonici od Pasarela do Trema, pa i dalje - do prevoja Devojački grob, ne postoji nikakva zaštita od jakog sunca i nevremena; teren je valovit, kamenit, prepun vrtača, izuzetno težak za kretanje; jak vetar je čest na grebenu Suve planine; vode za piće praktično ima samo na Smrdanu (nedaleko od Pasarela, treba proveriti) i na mestu gde put sa Bojaninih voda prelazi u planinarsku stazu (Ljubina česma)