19aug2023 Divljanski manastir - Pasarelo - Đorđina čuka - Trem - Bojanine vode

U poslednje vreme pronalazim alternativne puteve do vrhova i mesta koje sam obilazio ranije. Tako je bilo i na dan Preobraženja. Promenili smo neke svoje poglede na život, savladali sve usputne poteškoće i do najviše kote na Suvoj planini stigli iz pravca kojim se ređe dolazi.

Na putu do našeg polaznog mesta prošli smo kroz Belu Palanku, selo Mokru i posetili kumir na Ravništu. To je veliki drveni kip koji simbolizuje staroslovenskog boga Svetovida, a po njegovom idejnom tvorcu, Draganu Jovanoviću, mesto je dobilo ime ,,Vidovo''.

Zatim smo prošli pored objekta Dečjeg odmarališta iznad Divljanskog jezera, za koji postoje ambiciozni planovi Grada Niša o renoviranju, i zaustavili se na polovini puta između njega i Divljanskog manastira Svetog Dimitrija. Sa ovog mesta, udaljenog oko 38 km od Pirota, na 480 m nadmorske visine, Gaga i ja u rano jutro krećemo u svoju novu avanturu:

Poslednji put sam ovom planinarskom stazom išao 3. novembra 2018. sa kumom Marjanom. Tada je krajnji cilj bio na Pasarelu i to je prva jača relacija koju sam opisao na svom blogu. Pronađite je u arhivi.

Staza nije laka. Uspon je konstantan i do Pasarela treba savladati skoro 1050 m visinske razlike na rastojanju od 10-ak kilometara. Uglavnom se prolazi kroz šumu koja je u nižem delu dosta sečena. Formirani su neki novi šumski putevi koji mogu da zbune.

Zatim okolina postaje lepša, a prizori atraktivniji. Nailazi se na jednu šumsku kolibu i deo sa četinarskom šumom. Ovde se sa desne strane priključuje šumski put koji dolazi sa Preslapa i podnožja Rženca:

Nedugo zatim, posle bezmalo tri sata hoda od Divljanskog manastira, izlazimo na jedan prelepi proplanak. To je Malo Konjsko. Mi na njemu, shodno imenu, zatičemo konje:

Od Malog Konjskog do planinarskog doma u podnožju Smrdana vodi staza kroz šumu. Dobro je obeležena, ali je na zapadnom obodu Malog Konjskog treba pronaći:

Kod planinarskog doma ,,Čika Dane'' se ne zadržavamo jer je pred nama dugačak put. Nastavljamo levo, ka Pasarelu:

Na Pasarelo, prevoj ili prevlaku na oko 1520 m nadmorske visine, Gaga i ja dolazimo posle 3h 40 min hoda od Divljanskog manastira. Ovde smo bili 25. decembra prošle godine, ali iz drugog pravca - Tri lokve. Fantastično mesto, na kome treba zastati i uživati u pogledu na okolinu. Jedan od najlepših vidikovaca u širem okruženju:

Pasarelo je ovog puta samo naša prolazna tačka. Krajnji cilj je udaljen oko 6 km vazdušnom linijom i nalazi se dole, niz greben prema Nišu (zadnja fotografija). Trem je sa 1809 m najviša tačka Suve planine i mi ćemo kroz narednih nekoliko sati doći do njega sa istočne strane. I Gagi i meni je ovo prvo prelaženje te deonice. U početku pratimo stazu i markacija je korektna:

Kasnije se staza gubi i mi se krećemo onako kako mislimo da treba, uz trošenje što manje energije na teškom kamenitom i neravnom terenu. Markacija je sve ređa, stara je i bleda, pa je sa udaljavanjem od Pasarela sve manje od koristi. Staza u početku vodi samim obodom stenskog odseka, a kasnije se više krećemo na priličnoj udaljenosti od njega.

Deonicu od Pasarela do Trema na ,,jednake'' delove (,,trećine'') dele dva prolazna mesta. To su Golemo lice (1663 m) i Đorđina čuka (1735 m). Sa leve strane, gledano u odnosu na pravac kretanja ka Tremu, prostire se, između 1400 i 1500 m visine, široka zaravan koja se naziva Valožje. To je predeo koji zauzima 57 km2, a proučavao ga je još Jovan Cvijić i nazvao prema valogama (vrtačama ili uvalama) koje mu daju izgled Mesečeve površine. Sa južne i zapadne strane ovu predeonu celinu ograničavaju Golemo Stražište (1714 m), Komin (1682 m) i sam Trem. Mene neobično podseća na dolinu koja se proteže središnjim delom planine Vidlič, na granici pirotske i dimitrovgradske opštine, ali je ovo prostranstvo dosta veće. S druge strane, kraj je pust pa, za razliku od doline na Vidliču čijim najnižim delom prolazi sasvim dobar put kojim se mogu povezati Basara i Visočki Odorovci, ovde to nije slučaj i nema nikakvog puta:

Kretanje je otežano, što zbog oštrog kamenja i valovitog terena, što zbog visoke guste trave i kleke. Na tako jednoličnom terenu uzput se nailazi i na neka zanimljiva mesta, kao što su manje jame i blagi vrhovi koje su planinari obeležili kamenjem:

Golemo Stražište, jedan od najviših vrhova na Suvoj planini, na kome sam bio 25. marta ove godine, sada gledamo iz sasvim drugačijeg ugla u odnosu na par sati ranije sa Pasarela. Polako nam se u vidokrugu otvara i dolina Južne Morave sa prepoznatljivim plastenicima u okolini Leskovca: