Pirot i pirotski kraj

27aug2023 Babin zub - Tupanar - Vučje jame - Dupljak - Oštra čuka - Golemi kamen (Repljanska crkva)

Sa parkinga ispred hotela i planinarskog doma na Babinom zubu krećemo u cik zore. Sa ovog mesta na 1570 m nadmorske visine možemo da vidimo i naš krajnji cilj - vrh Golemi kamen ili Repljansku crkvu:

Plato ispred kafića ,,Plaža'' nam omogućava uživanje u pogledu na Midžor, malo pre izlaska sunca:

Rađanje novog dana i fantastičan prizor izlaska sunca nas zatiču negde u podnožju Žarkove čuke:

Idemo dobro poznatim putem prema Midžoru. Na deonici između Žarkove čuke i Prilepskog vrha u vidokrugu se pojavljuje i kupasti vrh Dupljaka. Slike pred našim očima su nestvarne. Srećemo grupu mladih planinara koja se vraća sa noćnog uspona na Midžor:

Između Tupanara i Midžora, na raskrsnici na 1950 m nadmorske visine, skrećemo levo, ka prevoju Vučje jame i Dupljaku. Posetu najvišem vrhu uže Srbije ostavljamo za neku drugu priliku:

Do Vučjih jama (1769 m) vodi dobro obeležena planinarska staza. Mukom stečena visina ovde se gubi (skoro 200 m), ali to je možda i glavno obeležje planinarske relacije koja od Babinog zuba, preko Dupljaka, vodi do Repljanske crkve. Dolina Goleme reke odavde se vidi kao na dlanu:

Za silazak na prevoj sa raskrsnice u podnožju Tupanara potrebna su 35 minuta. Tamo se nalazi granični kamen i ovde sam bio 2. avgusta 2020. godine. Tada sam sa Marjanom u osvajanje Dupljaka krenuo iz sela Crni Vrh, dolinom Goleme reke i preko karaule Mirice. Za to nam je bilo potrebno skoro 5.5h vremena. Draganina i moja varijanta, sa polaskom od Babinog zuba, trebalo bi da je lakša.

Posle kraće pauze, narednih 55 minuta provodimo na stazi koja se penje prema Dupljaku. Kretanje je po graničnoj liniji. Marjan i ja smo pre tri godine ovde bauljali po magli. Sada su vremenske prilike mnogo povoljnije. Staza je odlično markirana, zahvaljujući Turističkoj organizaciji Knjaževca ili planinarskom društvu iz tog grada:

Kvalitet markacije je na završnom usponu na Dupljak mnogo bolji nego pre tri godine. Primećujem da je staza pomerena malo ka zapadu pa je sada prilaz vrhu malo drugačiji i lakši jer se izbegava hodanje po velikim kamenim kockama. Posle nepuna pet sata izlazimo na vrh Dupljak, koji je sa svoja 2032 m zvanično drugi po visini na Staroj planini u Srbiji i najviša kota opštine Knjaževac:

Opšte je poznato da je Dupljak među pravim planinarima izazovniji za osvajanje u odnosu na Midžor, koji je skoro 140 m viši i oko 3.7 km daleko. Dupljak karakterišu kupast izgled, strme strane i veliko kamenje koje je razbacano na samom vrhu i njegovim padinama. Gaga i ja sa ovog mesta imamo savršen pogled na okolinu:

Taman smo se spremali da produžimo graničnom linijom u pravcu 2 km udaljene Repljanske crkve, kada smo na Dupljaku dobili društvo. I to kakvo! Georgi, planinar iz Karlova u centralnom delu Bugarske, pristigao je na Dupljak posle noći provedene na Midžoru. Pre par dana je krenuo sa Koma (na kome smo mi nedavno bili) i cilj mu je da grebenom Stare planine dođe do Vrške čuke, prevoja gde ona zapravo i počinje. Ima bogato iskustvo i osvojio je sve bitnije vrhove na Balkanu:

Od Dupljaka je planinarska staza slabije markirana, ali nema nikakvih problema sa snalaženjem jer su vrhovi Oštra čuka i Golemi kamen stalno u vidokrugu. U prvom delu staza je vrlo lepa i laka pa nam se učinilo da ćemo svoj cilj ostvariti bez ikakvih problema:

Oštru čuku (1972 m) prolazimo 20-ak minuta nakon polaska sa Dupljaka. Ovo nije nikakav istaknuti vrh:

Mali problemi nastaju u završnom delu relacije. Sa Oštre čuke je strm i nezgodan spust u dolinu koja je razdvaja od Golemog kamena (Repljanske crkve) i mesta gde se odvaja staza za hižu (planinarski dom) ,,Gorski raj'' u Bugarskoj (oko 3 km daleko):

Zatim sledi završni uspon na vrh koji je visok 1969 m:

Trebalo bi da je Golemi kamen srpski naziv ovog vrha, a bugarski - Repljanska crkva. Izgleda, međutim, da su i srpski planinari u poslednje vreme prihvatili njegovo bugarsko ime. Pokušao sam da pronađem neki trag i poreklo bugarskog naziva, ali bez većeg uspeha. Zanimljivo je da je u nekim kartama pod imenom ,,Repljanska crkva'' upisan sam vrh, a u nekim šumovito bilo severno od njega. Desetak kilometara u unutrašnjosti teritorije Bugarske je selo Repljane, ali o kakvoj crkvi je reč...nisam uspeo da saznam.

Najvišim delom vrha dominiraju velike stene i čine ga, uz strme padine, slično Dupljaku, još atraktivnijim:

Od Dupljaka nam je bilo potrebno 55 minuta, a od Babinog zuba čitavih 6.5h. Babin zub jeste vazdušnom linijom daleko 7 km, ali mi smo morali da pređemo put od čitavih 13 km do Repljanske crkve.

Pogled je teško opisati rečima. Na suprotnoj smo, severnoj strani doline Goleme reke, u odnosu na naše polazno mesto. Preko puta su: Žarkova čika, Prilepski vrh, Tupanar i Midžor, u daljini ,,proviruje'' Martinova čuka... Na istoku su Dupljak i Oštra čuka, a na zapadu, dalje grebenom - Sinjina i Šilja čuka, a malo dalje i - prevoj Sveti Nikola, Hajdučki i Orlov kamen:

Gaga i ja nismo propustili priliku da ovaj lepi vrh obeležimo na naš način:

Povratak je trajao kraće - 4h 25 min. Nismo se peli na Dupljak. U podnožju ovog vrha rešili smo da ga obiđemo sa zapadne strane, preko kamenjara:

Vučje jame, Tupanar i spust do Babinog zuba su izgledali ovako:

Trajanje relacije: 15h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: oko 26 km dugačka planinarska staza, uglavnom dobro markirana; fantastični predeli i vidikovci sa fenomenalnim pogledom na okolinu; šumski plodovi - borovnice, brusnice, maline... 

Rizici: vode za piće ima samo u podnožju Babinog zuba i Tupanara (Tri kladenca); nekoliko puta se ide gore-dole tako da se savladava prilična visinska razlika; veliko kamenje u podnožju Dupljaka i Repljanske crkve (oprez!); nema bogzna kakve zaštite od jakog sunca, kiše, grmljavine...