Pirot i pirotski kraj

2sep2023 Senokos - Boljevsko letniće - Subegov kamik - Srebrna glava - Povratak preko Grlinog kladenca i niz Karibanjsko brdo

Krećemo iz Senokosa putem koji vodi levom obalom suvog korita Vodeničke reke. Svakog leta ostane bez vode i presuši:

Posle 10-15 minuta skrećemo desno, na šumski put koji vodi uzbrdo padinama Donjeg i Gornjeg kalea:

Ovaj put nam je dobro poznat. Njime smo u februaru ove godine došli do staze koja nas je odvela do pećine Sveta voda. Kasnije smo posetili vodopade na Vodeničkoj reci.

Pored odvajanja za stazu do pećine prolazimo nakon 25 minuta od polaska iz sela. Primećujemo da je kraj dosta prokrčen i da ima puno novih šumskih puteva koji omogućavaju pristup mehanizaciji i eksploataciju šuma. Gaga je ovde bila pre nekoliko godina i jedva prepoznaje pojedina mesta:

Prolazimo kroz kraj koji se naziva Boljevsko letniće. Nalazi se između doline pomenute Vodeničke reke na zapadu i doline Gradeščice, druge sastavnice Senokoške odnosno Kameničke reke, na istoku. Stabla breze daju ovom području posebnu lepotu:

Na mestu prikazanom na sledećoj fotografiji skrećemo pod pravim uglom levo, u želji da što pre probijemo šumski pojas i izađemo na proplanak:

U

U tome uspevamo nakon nešto više od pola sata:

Od skretanja na šumski put u dolini Vodeničke reke uspon je konstantan. Od senokosa do Srebrne glave treba savladati visinsku razliku od preko 1000 m. Tako je i na ovoj deonici koja veoma liči na onu prema dojkinačkom Ponoru.

A onda, nakon skoro pola sata hodanja uz padinu i zaobilaženja kleke, u vidokrugu se pojavljuju blage konture Crnog vrha (1831 m) i stenske formacije mesta koje smo oboje želeli što pre da vidimo. To je Subegov kamik, na nekih 1700 m nadmorske visine:

Mesto je veoma interesantno. Kao da je neka viša sila poređala velike kamene blokove po luku dugačkom oko 600 m:

Skoro tri sata nam je bilo potrebno da dođemo ovde iz Senokosa:

Odavde kreće staza koja obilazi Crni vrh sa njegove zapadne i severne strane. On se kao neki zid isprečio između Subegovog kamika i Srebrne glave, našeg odredišta:

Između nas i granice sa Bugarskom sada je dolina potoka Jelov dol. Ovo je jedan od izvorišnih krakova Vodeničke reke. Sada već možemo da vidimo Srebrnu glavu (1932 m):

Mnogo je kleke u ovom kraju. Probijajući se kroz nju dolazimo do pogranične patrolne staze. Njome sam pre sedam godina, sa svojim mlađim kolegama - Milanom i Igorom, stigao do Srebrne glave iz mesta Prelesje u podnožju Pregrade (http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/159):

Završni uspon na Srebrnu glavu je potrajao 30-ak minuta. Posle 4h 45 min od Senokosa, Gaga i ja izlazimo na vrh i dodirujemo najistočniju tačku Srbije:

Privilegija je boraviti na ovom mestu, sa koga je predivan pogled na teritorije naše zemlje i Bugarske i sa koga vrh Kom (2016 m) ima neponovljiv izgled piramide. Tamo smo Gaga, Deki i ja bili pre tačno mesec dana:

Nakon odmora i uživanja sledi povratak. Ideja je da se vratimo u Senokos drugim putem u odnosu na onaj u dolasku i da praktično Crni vrh obiđemo sa suprotne strane. Sa Srebrne glave sledi spust niz graničnu liniju u pravcu juga. Naši pogledi su uglavnom usmereni na istok, ka prelepom Komu i jednoj od dve doline u kojima se formira reka Visočica, a koje nas razdvajaju od ovog božanstvenog vrha:

Crni vrh i dolina potoka Srebrnska bara ostaju s desne strane. Predeli kroz koje prolazimo su prelepi:

Nakon 1h 5 min od spusta sa Srebrne glave, dolazimo do izvora sa vodom za piće. To je Grlin kladenac. Nalazi se nekoliko stotina metara unutar naše teritorije i na nadmorskoj visini od oko 1600 m. Mi smo ga zatekli sa malo hladne vode, koja nije protočna pa nije ni bezbedna za ljudsku upotrebu:

Malo dalje od Grlinog kladenca, na obližnjem proplanku, nalaze se ostaci stare karaule iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Koliko se granica naše zemlje nekada bolje čuvala, a sada dozvoljavamo da je prelaze svakakve pridošlice i da se u rođenom gradu osećamo nebezbednim.

Ovde se granica između Srbije i Bugarske ,,lomi'' ka jugoistoku. Upravo tu se i od granične linije odvaja Karibanjsko brdo, koje se u dužini od skoro 5 km pruža i polako spušta u pravcu Senokosa. Naš izbor za povratak je upravo taj - spust niz Karibanjsko brdo. Oboje smo bili svesni da je to i najteži deo naše današnje relacije, teži i od samog uspona na Srebrnu glavu.

U početnom delu ima mnogo kleke i s mukom se probijamo kroz nju u nameri da izađemo na greben Karibanjskog brda:

Karibanjsko brdo razdvaja dve rečne doline. Na jugoistoku se pruža dolina Karibanjskog potoka, a na severozapadu dolina Gradeščice. Obe rečice se spajaju nedaleko od Senokosa, vodeni tok produžava do sela pod nazivom Gradeščica i tamo se spaja sa Vodeničkom rekom u Senokošku ili Kameničku reku, pritoku Visočice.

Nama je najteže za prolaz bilo u delu gde pored guste i oštre kleke dominira i visoka trava:

Slede pitomiji predeli i nešto lakši teren. Nakon deonice kroz šumu izlazimo na put sa tragovima prolaska vozila. On nas pravo niz borovu šumu vodi u dolinu Karibanjskog potoka:

Tačno 2h 15 min je trajao naš spust niz Karibanjsko brdo. Nije bilo lako, ali to daje i draž našoj planinarskoj akciji. Spuštamo se na put na nekih 1.5 km od sela. Gradeščica, kao i Vodenička reka, u ovo doba godine je bez vode:

Po ulasku u Senokos obilazimo Crkvu Svetog Pantelejmona. Prvi put sam bio u prilici da uđem u nju. Građena je u drugoj polovini XIX veka. Ima bogat ikonostas. Zvono iznad ulaznih vrata potiče iz 1898. godine. Crkva je obnovljena u periodu između 2004. i 2010. godine (Cvetko Ivanov i saradnici: ,,Vera i kamen - crkve i manastiri'', Dimitrovgrad 2018).

Zanimljivo je da je nekada seoski praznik bio Todorov dan, ali pošto je padao u zimsko vreme Senokošani su imali velike probleme da nabave namirnice za praznik. Obično su se snabdevali u Berkovici u Bugarskoj. Jednom su tako u podnožju Koma stradala nekoliko meštana. Zato su Senokošani odlučili da se spasu muka i da slave letnji praznik kao seoski. Izabrali su 9. avgust - Svetog Pantelejmona i to ime dali i novosagrađenoj crkvi.

Stara seoska škola se nalazi praktično u porti crkve. U njoj je pre Drugog svetskog rata nastavu pohađalo oko 80 učenika. Prestala je sa radom još 1965. godine i danas je potpuno urušena:

Pošto je deonica puta između Rsovaca i Visočke Ržane, kojom smo u Senokos došli iz Pirota, u fazi rekonstrukcije, vratili smo se preko Donjeg Krivodola, Smilovaca i Dimitrovgrada. Nezaboravno!

Trajanje relacije: oko 13h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: verovatno najlakši način dolaska na Srebrnu glavu, ali i jedan od najtežih načina za povratak - spustom niz Karibanjsko brdo; prelepi staroplaninski predeli - Boljevsko letniće, Subegov kamik, Crni vrh, Grlin kladenac...

Rizici: markacije gotovo da i nema; kojim god putem krenuli na Srebrnu glavu, kleka predstavlja najveći problem; kretanje u pograničnoj zoni; spust niz Karibanjsko brdo je vrlo zahtevan!