Pirot i pirotski kraj

17sep2023 Rosomač - Jelovički ponor - Tupanac - Begova kula

Polazak je bio iz sela Rosomač. Prolaz kroz ovo lepo staroplaninsko selo, jedno od najviših u pirotskoj opštini, izgledao je ovako:

Proći pored renovirane i lepe Crkve Svete Petke, a ne posetiti je, jednostavno je nemoguće:

Odmah iznad crkve je put kojim ćemo izaći na plato podno Rosomačkog vrha:

To u drugom, višem delu deonice nimalo nije lako. Stari seoski putevi i staze, kojima se stoka nekada izvodila na ispašu, odavno su zarasli i jednostavno se izgubili u vegetaciji. Čitavih 40 minuta nam je trebalo da sami sebi prokrčimo put do mesta gde se nalaze raskrsnica seoskih puteljaka i veliki, stari, kameni krst. Gore iznad je Rosomački vrh ili Kukla (1250 m), sjajan vidikovac:

Naš put odavde vodi na sever i obilazi Igin vrtop (1276 m) sa njegove leve, zapadne strane. Put delimično prolazi kroz šumu:

Da, mogli ste da vidite da smo imali i pratioca. Jedan lepi pas iz Rosomača nas je pratio čitavom dužinom relacije i, uz maglu i kišu, obeležio našu avanturu.

Posle 50-ak minuta hoda od krsta obišli smo brdo Igin vrtop i našli se na rubu jedne velike i duboke vrtače. Možda je samo brdo dobilo svoje ime upravo po njoj? Sa suprotne strane vrtače u odnosu na put nalazi se jedna koliba:

Iako put nadalje vodi kroz visoku travu, dobro se raspoznaje, zahvaljujući tragovima terenaca:

Posle pola sata hoda od vrtače u podnožju Iginog vrtopa, dolazimo do mesta koje je bilo ograđeno i 16. maja 2020. godine, kada sam ovde poslednji put prolazio. Ograđena površina je prilično velika. Baš tu gde smo naišli, sasvim slučajno, našlo se krdo krava. Pošto nismo želeli da ih uznemiravamo, pažljivo smo ih zaobišli:

Zatim napuštamo glavni put, skrećemo levo i obilazimo improvizovanu kolibu tj. vojnu kamionsku prikolicu:

Odmah tu je naše sledeće usputno mesto, jedno od mojih dražih na Staroj planini. To je uvala Jelovički ponor, koja se nalazi na 1370 m nadmorske visine. Trebalo nam je tačno dva i po sata da dođemo do nje iz Rosomača. Iako je manjih razmera u odnosu na mnogo poznatiji Ponor iznad Dojkinaca, mesto je veoma lepo. Iako je pozno leto, čak je bilo vode koja se slivala sa viših delova doline u njen najniži deo i tamo ponirala. Ovde sam poslednji put bio 7. maja 2021, sa Bojanom, svojim dragim kolegom sa posla i kumom Marjanom:

Vraćamo se na glavni put:

Pred nama je sada Mali Tupanac (1602 m). Nisam siguran da li je to stvarno ime ovog uzvišenja ili sam mu ja nadenuo takav naziv :) U topografskim kartama se vodi kao ,,Tupanac'', ali ja sam hteo da ga razlikujem od nešto višeg vrha na granici sa Bugarskom. Postoje dva načina da se pređe preko ovog brda. Kada sam se u proleće 2020. sa Milanom Jovanovićem vraćao sa ,,glavnog'' vrha Tupanac, tada smo se popeli na Mali Tupanac sa severne strane i spustili na njegovu južnu stranu. Ovog puta dolazimo iz suprotnog smera i odlučujemo da pratimo put koji uzvišenje obilazi sa zapadne strane. Ta deonica je vrlo lepa i vodi kroz šumu. Omogućava pogled na kraj istočno od Širokuh luka - Javor, Javorski rid, Malu reku, a u daljini i na Kopren:

Zatim je usledio pogled na jedan od naša dva krajnja cilja - vrh Tupanac (1673 m). Ispod njega je duboka dolina u kojoj se formira jedan od nekoliko izvorišnih kraka Rosomačke reke. U zapadnom delu doline je jedan objekat koji koriste stočari i koji, nažalost, svojim izgledom i ruži prelepi prizor:

Zatim se prati put koji vodi neposredno ispod samog vrha Tupanac:

Mi se malo odvajamo od tog puta, u nameri da obiđemo staru bugarsku karaulu na mestu neobičnog naziva - ,,Dobro jutro'':

Pogled na bugarsku stranu ne postoji i magla se polako ali sigurno premešta na srpski deo Stare planine. Tupanac je udaljen svega 450 m južno i izlazak na ovaj vrh je izgledao ovako:

Svi koji su pohodili ovaj vrh će se sigurno složiti sa mnom da je Tupanac lep i nepravedno zapostavljen vrh od strane planinara. Pogled sa njega na jug, u pravcu Rosomača odakle smo došli, je prelep. Nama je bilo potrebno 4.5 h da stignemo na njega iz Rosomača:

Bela vodena zavesa i munje koje su parale nebo nad Vidličem značile su da se približava kiša. Gusta magla je začas prekrila Tupanac:

Želju da se obiđe i prvi naredni veći vrh sa istočne strane - Begova kula (1668 m), magla nije mogla da poremeti. Međutim, u otežanim okolnostima to nije bilo nimalo lako. Za to su nam trebala 20 minuta:

Ranije nisam posećivao ovaj vrh. To je u stavri plato na kome se nalazi veliki granični stub:

Ideja je bila da sa Begove kule krenemo na jug, i da se niz Rovnicu i Meškov rid spustimo do stare rosomačke karaule. Zatim bi se u selo vratili dolinom potoka koji se zove Šišarka i koji se u samom Rosomaču pridružuje Rosomačkoj reci. Međutim, u situaciji koja se stvorila za relativno kratko vreme, ta odluka ne bi bila na mestu i predosetio sam da bi ta avantura ugrozila i našu bezbednost. Doneli smo odluku da se u Rosomač vratimo potpuno istim putem kojim smo i došli, preko Tupanaca, Malog Tupanaca, podnožja Iginog vrtopa i Rosomačkog vrha. To se pokazalo kao ispravna odluka.

Kada smo krenuli nazad sa Begove kule počela je da pada jaka kiša. Idući putem ispod Tupanaca primetili smo na naše veliko iznenađenje grupu planinara. Ostale su mi u sećanju siluete ljudi na vrhu. Zbog guste magle nismo mogli da prepoznamo jedni druge. Kasnije sam saznao da su to bili članovi planinarskog kluba ,,Železničar'' iz Niša, predvođeni mojim prijateljem Zlatkom Jovanovićem iz Pirota, čovekom kome se divim... Do Rosomača nam je trebalo 3.5 h. Ukupno smo prepešačili 25 km.

Trajanje relacije: oko 11h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: vrlo lepa planinska tura do vrha koji nije tako težak za osvajanje, ali je od strane planinara nepravedno zapostavljen; lep pogled na okolinu, prelepi pejzaži

Rizici: markacija gotovo i da nema, ali je teren prično pregledan pa ne bi trebalo da bude većih problema ako se prate moje instrukcije; po gustoj magli i lošem vremenu na ovakvim mestima kretanje i snalaženje postaju vrlo zahtevni - treba sačuvati prisebnost, iskusniji planinari treba da povedu više računa o grupi, najbolje je sačekati da se vremenske prilike poprave, a u protivnom treba koristiti navigaciju na mobilnom telefonu