Pirot i pirotski kraj

12oct2025 Ljuberađa - Berduj - Leskovica - Rakov Dol

Dok sam u centru Ljuberađe čekao moje drugare da dođu iz Vlasotinca, razmišljao sam o činjenici da je relacija Ljuberađa - Crvena Jabuka, pomenutim putem, duga preko 25 km u jednom pravcu. Kada sam sistematski počeo da se bavim planinarenjem, 2009. godine, i kada sam sebi zacrtao cilj da obiđem svih 214 naseljenih mesta u Pirotskom okrugu, najveća nepoznanica mi je bila kako ću stići u pomenuta tri udaljena babušnička sela...

Do ulaza u Berduj smo došli kolima. Želeo sam da izbegnemo nezgodnu i strmu deonicu, da uštedimo na vremenu i sačuvamo snagu za ostatak relacije. Oko 3 km rastojanja, od crkve u Ljuberađi do prvih berdujskih kuća, i oko 280 m visinske razlike (sa 430 na 710 m nadmorske visine) savladali smo za 10-15 minuta.

Poveo sam svoje drugare kroz selo Berduj, u želji da im pokažem ,,najmanju školicu na svetu''. Ona je u drugom delu sela i udaljena od raskrsnice na ulazu oko 1.5 km. Berduj jeste na nezgodnom i strmom terenu, okrenutom prema Zlom dolu, ali je u odnosu na sela u koja smo se uputili mnogo življi. Pre tri godine popisana su 54 stanovnika:

Malena zgrada škole je zaključana i prazna:

Usledio je povratak na put za Leskovicu, strmom stazom:

Deonica koja sledi nije u najboljem stanju po pitanju podloge i prolazi pored repetitora na Berdujskom visu (945 m):

Počela je da pada sitna kiša. Gusti i niski oblaci nisu obećavali lepo vreme. Prolazimo ravniju deonicu puta i na 3.5 km od ulaza u Berduj mesto Pavlove kolibe, a zatim, ubrzo, i skretanje levo - za Golubinjak (vrh iznad Leskovice, 1117 m) i Talambac (vrh na istoimenoj planini, 1257 m):

Zatim se ide kroz četinarsku šumu. Možda i najlepša deonica na celom putu. Listopadno drveće je mnogo stradalo tokom prethodnih snežnih padavina. Mnoge grane su polomljene i pale na put. Na sreću, neko je prošao i sklonio ih u stranu:

Posle 1h 40 min od povratka na put iznad Berduja, stižemo do ulaza u selo Leskovica (oko 6.3 km od naše početne tačke i 1000 m nadmorske visine). Tu su lovci iz Babušnice:

Ovde put povija pod pravim uglom levo. Trebalo bi da se sa ovog mesta otvori i lep pogled na dolinu Tegošnice, mahale vlasotinačkog sela Dobroviš, šiljati vrh Ostrc i planinu Tumbu. Ništa od toga... Oblaci i magla nam uskraćuju uživanje. Posle kraćeg odmora i razgovora sa lovcima produžavamo dalje. Saznali smo da Leskovica ima samo jednog preostalog stanovnika - stariju ženu koja čuva desetak krava. Poslednji put sam ovde bio pre nešto više od dve godine i bio sam uveren da je Leskovica ,,mrtvo selo''.

Odavde kreće i odlično nasipan put, zaslugom radnika pomenutog kamenoloma kod sela Rakov Dol. Prethodna deonica, pre Leskovice i kroz četinarsku šumu, bila je prilično blatnjava.

Počela je da pada nešto jača kiša. Narednu deonicu, od zadnjih kuća u Leskovici do raskrsnice iznad sela Radosin, ranije nikad nisam prelazio. Jedino mi je ona falila da ,,kompletiram'' ceo put od Ljuberađe do Crvene Jabuke. Ova deonica je dugačka oko 6 km. Otprilike na pola puta do raskršća je još jedna udaljena leskovička mahala, odavno napuštena. Iskoristili smo priliku da je posetimo i zaštitimo se od kiše. Naišli smo i na svojevrstan ,,bioskop'':

Do raskrsnice smo hodali još sat vremena:

Raskrsnica puteva za dva sela - Radosin (desno) i Rakov Dol (levo) nalazi se na 900 m nadmorske visine. Udaljena je od Ljuberađe oko 16 km:

Odlučili smo da ovog puta ne obilazimo Radosin i da produžimo do 5 km udaljenog sela Rakov Dol. U Radosin ćemo nekom drugom prilikom, iz doline Tegošnice.

Put prema selu Rakov Dol je i dalje dobrog kvaliteta, tvrd i nasipan, i sličan je deonici od Leskovice do raskrsnice. Prolazi južnim padinama planine Talambas. Na jednom mestu je odvajanje puta koji vodi pravo na vrh Talambas, odnosno do proplanka gde se nekada održavao čuveni Ivanjdanski vašar (za Svetog Jovana biljobera, 7. jula). S desne strane je duboka dolina koja razdvaja dva sela - Radosin i Rakov Dol:

Posle nešto više od sat vremena hoda od raskrsnice, dolazimo do rakovdolske crkve. Nalazi se iznad puta i posvećena je Svetom Petru i Pavlu. Potiče iz XIV veka. Prvi put je obnovljena 1937. godine, a zatim je decenijama bila zaboravljena i prepuštena propadanju. Krajem prošlog veka je dobila sadašnji izgled:

Neposredno ispod crkve je skretanje za Rakov Dol. Pravo se produžava za Crvenu Jabuku i do tog sela od ovog mesta ima još oko 5.5 km.

Rakov Dol je odmah tu. Pamtim ga po lepim, belim kućama i žaluzinama obojenim u zelenu i plavu boju:

U centru sela su česma, zadružni dom, škola i veliki spomenik posvećen meštanima poginulim u ratovima u XX veku:

Ovde smo dobili i neobično društvo:

O obližnjoj kućici je bivša mesna kancelarija. Uvek kada dođem u Rakov Dol ovde posmatram tužan prizor i rabacanu arhivu:

U selu zvanično žive dva stanovnika, u obližnjem Radosinu nešto više.

Prepešačili smo 18 km da bi ovde došli. U povratku za Berduj Gagi, Bocetu i meni se, zahvaljujući dobrim ljudima, osmehnula planinarska sreća...

Trajanje relacije: oko 11h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: udaljena babušnička sela, na putnom pravcu koji povezuje Ljuberađu i Crvenu Jabuku; prolazak kroz lep i pust kraj koji posećuju praktično samo lovci i šumari; kompletna relacija se prelazi uglavnom dobrim putem

Rizici: deonica od Berduja do Leskovice je nešto lošijeg kvaliteta, nenasipana i blatnjava; divlje životinje; veliko rastojanje