Pirot i pirotski kraj

30nov2025 Dimitrovgrad - Paskašija - Milojkovac

Nalazim se u dimitrovgradskom naselju Strošena češma:

Odavde krećem put Paskašije, sela koje je udaljeno oko 4 km. Prolazim severnom periferijom Caribroda:

Kada sam ovde bio u novembru 2013. godine, auto-put je bio u izgradnji. Sada prolazim ispod vijadukta koji povezuje dva tunela na obilaznici oko Dimitrovgrada:

Odmah posle toga je skretanje za Pametnik, kojim se može do poznatog spomenika i vidikovca sa lepim pogledom na Dimitrovgrad. Prestaje asfalt i do Paskašije produžava makadamski put:

S desne strane je Pržojna padina, a s leve brdo Pametnik:

Sneg sve jače pada i okolno drveće polako dobija tanak beli pokrivač:

Pred samim selom put vijuga. Ulazi se odmah u centar Paskašije. Tu su česma i napuštena škola:

Veliki neprijatelj planinara i uopšte retkih posetilaca zabačenih sela jesu seoski psi - nasrtljivi, glasni, nenavikli na prisustvo nepoznatih ljudi. Ne mogu kroz Paskašiju na način koji sam želeo već se vraćam par stotina metara, do ulaska u selo. Tu se odvajam na jednu stazu kroz šumu, koja me vodi u drugi, južni deo sela:

Prema popisu od pre tri godine, u Paskašiji su ostala četiri stanovnika. Nikada ih nije ni bilo puno, posle Drugog svetskog rata - 230.

Skrećem na put za Milojkovac, poznat od ranije. Ako se ovo što povezuje dva sela uopšte može nazvati putem:

Presecam granicu dve opštine - dimitrovgradske i pirotske. S leve strane je Neškovo brdo (739 m - Neškov vrh, poznat po borbama u Srpsko-bugarskom ratu 1885. i tzv. ,,aprilskom ratu'' 1941. godine). Iznad Milojkovca, čije kuće sad mogu jasno da vidim, uzdiže se Del (669 m). Desno su padine Vidliča. Uključujem se na bolji put koji dolazi iz pravca sela Petrlaš:

Evo me na ulazu u jedno od najmanjih pirotskih sela. Po poslednjem popisu u njemu žive tri stanovnika. Sumnjam u verodostojnost tih podataka. Koliko znam, Milojkovac je uz Basaru jedino ,,mrtvo selo'' u opštini. Nikada nije imalo preko 100 stanovnika.

O istoriji Paskašije i Milojkovca, o tome koje je od ova dva sela starije, a koje je nastalo kasnije, zašto i kako, i kako je Milojkovac dobio svoje ime, pročitajte u zanimljivim pričama iz mojih ranijih repotaža: http://www.pirotskikraj.com/arhiva/77 ili http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/1181.

Obilazim Milojkovac. U jednoj kući u centru sela čuje se razgovor ljudi, puši se odžak, ispred su parkirana auta kojim su njihovi vlasnici stigli u selo iz Pirota, preko susednog Obrenovca. Možda su u pitanju lovci ili ljudi koji su došli u svoje selo za vikend. Ne verujem da tu neko stalno živi, pogotovo ne zimi. Ispred ove kuće je obnovljena seoska česma:

Kao što rekoh u videu - potražiću i seosku crkvu. Znam da se teško nalazi. Urušena je i smeštena u gornjem delu sela, ispod groblja. Ne znam ništa o njoj, čak ni kome je posvećena (pretpostavljam - letnjem Svetom Nikoli).

Čeka me povratak nazad, kroz Paskašiju i pored neprijateljski nastrojenih seoskih pasa...

Nisam imao većih problema. Posle sat vremena sam bio pored Strošene češme u Dimitrovgradu.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: ne previše naporna staza koja vodi do dva sela i koja su nekada, u XIX veku, predstavljala jedinstvenu celinu, a sada su odvojena i zaboravljena od dve opštine u kojima se nalaze

Rizici: blato, loš put između Paskašije i Milojkovca, nema putokaza