Pirot i pirotski kraj

21feb2026 Dimitrovgrad - Gradinje - Bačevo - Farma Bačevsko polje - Karaula Drbeš - Farma Magarija

Krenuli smo iz dimitrovgradskog naselja Strošena češma:

Četvoročlana vlasotinačko-pirotska ekipa je odmah po prelasku Dvomostovlja skrenula levo i uputila se putem uz obalu Nišave (ili Ginske) u pravcu sela Gradinje (oko 3 km):

Pola sata nakon polaska prošli smo podvožnjak ispod auto-puta, a nedugo zatim krenuli i glavnom ulicom kroz selo Gradinje. U pitanju je relativno novo naselje koje se izgradilo u blizini graničnog prelaza ,,Gradina''. Staro selo Gradinje nalazi se nešto južnije, iznad auto-puta i da bi se razlikovalo često se naziva Gornje Gradinje. Počeo je da pada sneg:

Po izlasku iz Gradinja prestaje asfalt i put produžava tik uz železničku prugu. Prolazimo pored teretnog carinskog terminala na našoj strani granice sa Bugarskom. Pojavljuje se tabla koja označava ulaz u selo Bačevo. Objašnjavam svojim drugarima da do samog sela ima još prilično, ali da se jedna od nekoliko njegovih udaljenih mahala smestila upravo ovde. Otuda i tabla:

Na mestu gde put naglo povija levo bili smo udaljeni od bugarskog graničnog prelaza najviše 200 m:

Put sada vodi na sever. Prolazi pored mesta gde reka Nišava ulazi na teritoriju Srbije iz Bugarske. Malo dalje se prelazi most:

Posle mosta se ide desno. Sa te strane ostaje polje kroz koje prolazi srpsko-bugarska granica. Od mog poslednjeg prolaska ovim krajem, 31. decembra 2020. godine, kroz ovo polje je prošao gasovod pa je podignuta i jedna crpna stanica:

Put zatim ulazi u dolinu između brda Kolnik i Stranje i prati potok koji dolazi iz Bačeva:

Trebalo nam je sat i po da prepešačimo 7.5 km od Strošene češme i stignemo da prvih kuća u dolini, koje označavaju početak sela Bačevo. U pitanju je malo selo, u kome su pre četiri godine popisana šest stanovnika.

Skrećemo levo, do samog potoka, i pravimo pauzu pored jedne lepe i zanimljive česme:

Prolazimo kroz selo i obilazimo mesto gde izvire potočić čija se voda sliva u Nišavu. Sećam se da je tokom mog poslednjeg dolaska u Bačevo bio potpuno suv:

Put vodi uzbrdo. Kreće konstantan uspon. Iz gornjeg dela sela otvara se pogled na seoce smešteno u dolini i na okolna brda. Među njima dominira Kolnik sa 695 m visine. Na njegovom vrhu nalazi se napuštena karaula.

Jedan od najlepših obročnih krstova koje sam video istražujući pirotski kraj, nalazi se upravo ovde, pored puta koji se spušta u Bačevo sa Kozarice:

Usledila je deonica duga 1.5 km koja prolazi kroz bačevsku Gudinu Malu. Na njoj su levo skretanja za Crepnjarovu i Ristinu Malu.

Stigli smo do mesta gde napuštamo put za Kozaricu i skrećemo desno, za farmu Bačevsko polje. Do nje stižemo posle svega 7-8 minuta:

Obilazimo je s leve strane. Nismo sigurni da li je aktivna ili napuštena. Kako god, ogromna je. U povratku smo unutar nje videli konje:

Put obilazi farmu na Bačevskom polju u širokom luku i produžava na istok. Spustila se magla i sneg je počeo jače da pada. Na putu koji se penje do jednog prevoja, bilo je mnogo blata:

Kada je vreme lepo, sa ovog prevoja se pruža lep pogled na Lipinsko polje i u pravcu Bugarske. Mi smo te blagodeti bili uskraćeni. Na prevoju se put račva. Levo se može u Radejnu, ali i do Lipinskih jezera, u dnu Lipinskog polja, kao i do Manastira Sveti Dimitar u ataru Brebevnice. Gaga, Milica, Boce i ja smo krenuli desno, ka karauli Drbeš koja se nalazi na vrhu istoimenog brda (766 m):

Pedeset minuta nakon farme Bačevsko polje našli smo se ispred napuštene karaule JNA. Meni je ovo bio drugi boravak na ovom mestu, poslednji put u julu 2022. godine:

Ovde smo napravili malo dužu pauzu pred napore koji su nas očekivali:

Zatim smo se spustili do nekih 700 m udaljene granične linije. Tu se nalazi veliki beli granični kamen. Lipinsko polje se jedva razaznavalo u magli:

Ovo mesto i trenutak u kome smo se na njemu našli bili su inspirativni za mene da svojim drugarima ispričam priču o Lipinskom polju:

Započeli smo povratak u Dimitrovgrad. Do puta koji povezuje Kozaricu i Bačevo išli smo istom trasom:

Na prevoju na Kozarici smo bili posle nešto više od sat vremena. Odatle smo započeli spust ka Dimitrovgradu:

Plan je bio da obiđemo farmu Magarija, oko 2 km severoistočno od Dimitrovgrada. Njen vlasnik Sergej Ivanov ovde čuva autohtone vrste magaraca, koza, ovaca... Ima čak i južnoameričke lame i alpake:

Farma je otvorenog karaktera i poznata po proizvodnji magarećeg mleka. Ono se koristi u svrhu prevencije oboljenja, za njihovo lečenje ili proizvodnju sapuna. Slatkastog je ukusa i može se probati u kafiću koji liči na čardak i koji se nalazi u sklopu farminog kompleksa. Mi smo ovde uživali u prijatnoj atmosferi i kafi od žira sa magarećim mlekom:

Posle toga nam je preostalo samo da se spustimo do Dimitrovgrada i Strošene češme i tako zatvorimo ,,krug'':

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepa kružna staza sa ,,iskorakom'' na severoistok, do farme Bačevsko polje, karaule Drbeš i državne granice; prolazak kroz dva dimitrovgradska sela koja, iako su susedna, predstavljaju ,,svet za sebe''; ako je vreme lepo - sjajan pogled na okolinu, fantastično Lipinsko polje i interesantna Lipinska jezera; neobična i veoma prijatna farma Magarija (nadomak Dimitrovgrada)

Rizici: prolazak kroz granični pojas u dužini od nekoliko kilometara (deonica Gradinje - Bačevo) i jako blatnjava deonica od farme Bačevsko polje do karaule Drbeš