Pirot i pirotski kraj

6jul2025 Senokos - Pregrada - Mučibaba - Begova kula - stara rosomačka karaula

Veoma rano smo bili u Senokosu (oko 900 m nadmorske visine). Mislim da smo u 5:42, po veoma prijatnom vremenu krenuli na sever, uz suvo korito Vodeničke reke. Odmah smo dobili društvo, u vidu dva seoska psa, crne i bele boje:

Posle pola sata hoda iz sela prešli smo novi drveni most na Vodeničkoj reci. Ovde reke ima i ona liči na jači potok, a nešto nizvodno, prema selu, ponire. Jedan put produžava posle mosta do napuštene farme u mestu Zabel i dalje, ka izvorišnim kracima Vodeničke reke. Mi produžavamo uz njen glavni tok, na sever:

Prolazimo izletište Marina česma (ili Izvorište) i skretanje na stazu za vodopade na Vodeničkoj reci (Skok, Dvojni vodopad, Ivkov vir). Pratimo put za šumarsku bazu u Prelesju. Put krivuda i konstantno se penje:

Koristimo jednu strmu prečicu i tu praktično započinje jedna od najtežih deonica naše relacije. Jak uspon će nas pratiti praktično do same Pregrade. Među drvećem dominiraju breze:

Prvu dužu pauzu pravimo na mestu sa lepim pogledom niz dolinu Vodeničke reke, ka Senokosu, na obližnja brda Gornje i Dolnje Kale i Skrivenu, kao i na venac planine Vidlič. Ovde naša prečica preseca put za Prelesje, veliku šumarsku bazu u pograničnom području, koja je udaljena nekoliko kilometara.

Iznenađenje za mene predstavlja što je prosečen put koji krivudavo vodi naviše. Izuzetno je prašnjav pa smo ga rado napuštali da bi hodali po travi. Predeo je bio sve lepši:

Polako napredujemo ka Pregradi, našem prvom prolaznom cilju. Delimično prolazimo kroz šumicu, pored palih putokaza i napuštenih klupica za odmor, kao i pored busena kleke. Polako se otvara pogled na istok, ka Rosomačkom vrhu i vrhu Crnak, gde nameravamo da prođemo nekoliko sati kasnije:

Tek oko 8:20 sunce probija oblake i kreće da greje. Završna deonica do Pregrade (1680 m) je prelepa. Od polaska iz Senokosa su prošla tačno tri sata:

Odmaramo i uživamo u pogledu sa ovog prelepog vidikovca. U daljini možemo da vidimo Srebrnu glavu, a u pravcu severozapada da pratimo putanju našeg daljeg kretanja:

Nedaleko od Pregrade, na samoj srpsko-bugarskoj granici, nalazi se mesto Pora (1669 m). Tamo su ostaci stare karaule Kraljevine Jugoslavije:

Od Pore do Mučibabe (1727 m) ima oko pola sata hoda uz graničnu patrolnu stazu. Predeli su prelepi. Objašnjavam Dragani da sam se pre četiri godine sa Mučibabe vratio u Senokos planinskom kosom koja se spušta na jug, do napuštene farme u mestu Zabel. Naziva se Mala poljana.

Mučibaba se nalazi malo iznad patrolne staze:

Podrazumeva se da je Mučibaba sjajan vidikovac. Ispod nje, sa severne strane, pruža se kvalitetna bugarska patrolna staza. Sa Mučibabe je moguće u daljini videti vrh kupe bugarskog vrha Kom, a na drugu stranu - Kopren i najistočniju od Tri čuke. Veliko veštačko jezero Ogosta, na čijim je obalama grad Montana, bilo je u izmaglici.

Nastavljamo uz granicu. Prolazimo ostatke još jednog objekta i niz bezimenih vrhova koji podsećaju na Tri čuke. S leve strane su lepe i duboke doline sa ,,pečatima'' od žbunova kleke. Tu su neki od brojnih izvorišnih kraka Vodeničke reke odnosno njene pritoke koja se zove Vrla bara:

Najudaljenija tačka naše relacije je vrh Begova kula (1668 m). Bili smo na njoj pre skoro dve godine, došli iz suprotnog pravca - sa obližnjeg vrha Tupanac, bauljali u magli... Sada je sve bilo mnogo lepše:

Na Begovoj kuli smo bili u 10:55, oko 5h 15 min nakon polaska iz sela Senokos. Zatim je usledilo nešto što smo planirali i u jesen 2023. godine, ali su nas u tome omeli loše vreme i magla - spust niz planinsku kosu koja se zove Rovnica i niz Meškov rid, do stare rosomačke karaule. Ona je udaljena od Begove kule tačno 4.7 km vazdušnom linijom na jug i nama je za to bilo potrebno oko 1h 45 min.

Najpre je trebalo uhvatiti dobar pravac, to jest krenuti odgovarajućom planinskom kosom na jug i izbeći Zanogu koja se spušta između dolina dva izvorišna kraka Rosomačke reke. To nije bio naš pravac, već malo više jugoistočno:

Desno smo mogli da vidimo lako prepoznatljivi Mali Tupanac. Pred nama je bio blagi vrh Crnak (1592 m), koga smo bukvalno pregazili. Tu se Rovnica deli na Meškov i Grgurički rid. Svako zastajkivanje naši četvoronožni prijatelji su koristili za odmor u hladu kleke ili nekog retkog drveta:

Sledi spust kroz lepu retku šumu i izlazak na šumski put:

Naš važni prolazni cilj sam lako prepoznao iz daljine. Stara rosomačka karaula se nalazi na jednom proplanku, u borovoj šumici, na otprilike 1300 m nadmorske visine. Do nje nas je vodio krivudavi trag nekog terenskog vozila koje je skoro prošlo. Trebalo je po najvećoj vrućini savladati i par kratkih uspona:

Izlazak na proplanak, na kome je karaula koja je odavno napuštena, doživeo sam veoma emotivno. Pre nešto više od tri godine, iz potpuno drugog pravca, sa juga i iz sela Rosomač, do nje sam stigao sa svojim prijateljem Ivicom iz Niške Banje. Ovog puta su vremenske i sve druge okolnosti bile sasvim drugačije:

Ovo mesto Dragana, ja i dva psa koristimo za malo duži odmor. U pitanju je mnogo veća karaula u odnosu na, recimo, onu na Pori.

U jednom momentu je zagrmelo iz pravca istoka i jugoistoka, čak je nekoliko minuta prskala i kiša pa smo morali da navučemo kapuljače na glave...

Čili i odmorni krećemo ka selu Senokos, do koga imamo završnih 5 km. Plašio sam se te deonice jer je nikada ranije nisam prelazio. U početku je to prolaz pored velikih vrtača i kroz rascvetale livade:

Zatim izlazimo na sveže prosečeni put koji će nas, ispostaviće se, odvesti pravo u selo - podnožjem Senokoške čuke (1328 m), najviše tačke venca koji se zove Skrivena i koji se pravcem severozapad-jugoistok spušta pravo ka Senokosu:

Verovatno je ovde postojao neki stari put, koji je služio kao veza između Senokosa i Rosomača, a mi smo imali sreće da je nedavno proširen. Iskreno, nisam znao za njegovo postojanje i nas je spasao lomatanja po južnim padinama Skrivene, što sam u pripremi ove planinarske akcije video kao ,,najkritičniji deo''.

Sam spust u Senokos izgledao je ovako:

Povratak u selo sa rosomačke karaule je potrajao sat i po vremena i u selu smo bili oko 15:40, tačno 10h nakon jutarnjeg polaska.