Pirot i pirotski kraj

26sep2026 Sećanje na jednu lepu kružnu relaciju: Golubovići - Brestov Dol - Bogdanovac - Linovo - Ljuberađa

Tada se planinarenjem još uvek nisam bavio na nivou kao sada. Znao sam da je ono moj izbor, način da se oslobodim stresa nagomilanog u toku prethodne radne nedelje i prilika da ,,pobegnem'' od obaveza kući. Uostalom, to sam uvideo odmah nakon povratka sa studija u Beogradu u rodni Pirot i početka rada u kompaniji u kojoj i dan-danas uspešno radim punih 26 godina. Ali, da će planinarenje u godinama koje su usledile postati neodvojivi deo mog života i moja strast, to u jesen 2006. godine još uvek nisam mogao da pretpostavim...

Ćerka Dunja je tada imala nešto više od godinu dana, a ja nisam posedovao auto. Do Golubovića, mahale obližnjeg sela Modra Stena, udaljene 38 km od Pirota i 13 km od Babušnice, stigao sam autobusom. Nekada su autobusi iz Pirota ovom deonicom išli do Skoplja, Bujanovca i Vranja. Već duže vremena saobraćaju samo do Vlasotinca i Leskovca. Mahala Golubovići se nalazi između Grnčara i Modre Stene. Ovde je put prilično prav, deonica se koristi za preticanje, a nekada je na ulazu iz pravca Babušnice radila kafana ,,Vojvoda'':

U Golubovićima se nalazi neugledno skretanje za Brestov Dol. Dugo je bilo neobeleženo, a kada je poslednji put obnavljana vertikalna saobraćajna signalizacija na deonici od Babušnice do Vlasotinca, postavljen je putokaz koji putnike obaveštava da se ovde skreće za selo Dol. To jeste delimično tačno, jer se na putu za oko 4.5 km udaljeni Brestov Dol prolazi kroz jednu mahalu Dola, ali je trebalo dodati informaciju da se ovim putem može i u Brestov Dol. Ovako, Brestov Dol je ostao prilično nepoznat i slabo pominjan u javnosti. Inače, glavni put za centar sela Dol polazi iz obližnjeg Grnčara.

Nekoliko puta sam opisivao deonicu Golubovići - Brestov Dol. Naravno, nema asfalta, ali se može automobilom. Problematična je prva krivudava deonica sa konstantnim usponom:

Možete videti da je tog jutra u dolini reke Lužnice bilo magle. To je uobičajena pojava u ovom kraju s jeseni. Takođe, možete prepoznati ,,kupu'' Velikog Crtava, markantnog vrha visine 867 m, koji se nalazi na granici opština Babušnica i Vlasotince.

Posle nekih 1.5 km mnogo je lakše za vožnju jer se ide proplankom. Sa desne strane je dolina Dolske reke, sa leve dolina Brestovdolskog potoka, a pravo se mogu u daljini videti jugoistočne padine Suve planine. Ispred njih su brestovdolaska brda Runćula (697 m) i Džurovica (777 m), kao i Ostatovički kamen ili Kula (990 m):

Ako ste u dobroj kondiciji, posle malo više od sat vremena hoda ste na ulazu u Brestov Dol. Ne postoji tabla koja vam na to ukazuje. Jednostavno, kuće počinju da se nižu s obe strane glavnog puta kroz selo. Sve su napuštene. Posle Drugog svetskog rata ovde je živelo preko 400 ljudi, pre dvadeset godina bilo ih je 20-ak. Sada Brestov Dol više nema stalnih stanovnika...

Nezaobilazna stanica prilikom svake posete selu Brestov Dol za mene je rodna kuća dede, tzv. Dom Golubovića. U minulim godinama to je bila moja svojevrsna baza iz koje sam preduzimao istraživačke akcije u okolini (Bogdanovac, Štrbovac, Ostatovica, dolina Jablanice). Ovog puta, pošto sam do Golubovića došao autobusom, dalji sled poteza mi je bio prilično limitiran njegovim redom vožnje u povratku za Pirot.

Dolazak u staru kuću oduvek sam doživljavao vrlo emotivno, naročito zbog fotografija na zidu glavne prostorije. Par minuta bih izdvojio da se upišem u dnevnik, knjižicu sa evidencijom dolazaka gostiju, kao i da pročitam neku ostavljenu poruku staru koji mesec ili godinu:

Niko od brojne dedine braće i sestre nije više u životu. Nekada je bilo moguće lako doći do kladenca u dnu dvorišta. Služio je za snabdevanje ukućana vodom. Od pre nekoliko godina prekriven je rastinjem i gotovo nepristupačan:

Nakon kraćeg odmora morao sam dalje. Čekao me dug put do Ljuberađe, preko Bogdanovca i Linova...

Pri prolasku kroz selo, od naše kuće prvo se prolazi pored velike spomen-česme. Podignuta je 1930 i posvećena brestovdolskim komitama i njihovom vođi - Miloradu Popoviću, izginulim za vreme Topličkog ustanka, 1917. godine:

Malo dalje je centar sela. Tu su ruševine stare Crkve Svete Petke (ostao je samo zvonik), stara škola i urušena i nebezbedna zgrada zadružnog doma:

Još dalje, u delu sela sa dosta napuštenih kuća, je još jedna, manja česma:

Na padini iznad centra sela je groblje. Uradio sam ono što sam zacrtao još kući, posetio grobove svojih predaka i zapalio sveće:

Sledeći usputni cilj bio je Bogdanovac. Udaljen je od sela Brestov Dol oko 5 km. Da bih stigao do njega, najpre sam se peo na Džurovicu, brdo severno od sela sa lepim ogledom na okolinu:

Put iz Brestov Dola do Bogdanovca nije obeležen. Da bi se stiglo do ovog sela, koje se smestilo pod samom Suvom planinom, treba ići grebenom Džurovice i obilaziti Brestov Dol putanjom u obliku polukruga. Kada se dođe do mesta, koje se nalazi iznad ulaza u Brestov Dol iz pravca Golubovića, jedan put skreće levo i vodi u Bogdanovac. Ovim putem je nekada davno, početkom 30-ih godina prošlog veka u školu išao i moj deda Čeda...

Bogdanovac je raštrkano selo, sastavljeno, za razliku od Brestov Dola, od više mahala. Prva mahala na koju se nailazi, i gde sam se na putu iz sela Brestov Dol uključio na glavni put, koji vodi iz pravca Ljuberađe i Linova, jeste Bavce. Ovde sam skrenuo levo i uputio se ka centru sela. U povratku ću ovde proći još jednom:

Broj fotografija, koje sam napravio tokom moje relacije pre 20 godina, vrlo je mali. Trebalo mi je sigurno sat i po vremena da pređem najproblematičniju (čitaj zaboravljenu i zaraslu) deonicu između dva sela i nađem se u centru Bogdanovca. Ovo selo je nekada bilo administrativni centar Gornjeg Zaplanja i zvalo se Kukavica. Sada je broj stanovnika u njemu jednocifren. Znam da izgleda neverovatno činjenica da je 1948. godine u njemu živelo 1253 stanovnika. Većina ljudi iz Bogdanovca i susednih sela, uključujući i Brestov Dol, odselila se u Požarevac.

Nažalost, samo dve fotografije iz Bogdanovca. Na jednoj je spomenik u centru sela, a na drugoj stara seoska škola koju je pohađao i moj deda:

Tada nisam znao da sam u prolazu ka centru Bogdanovca prošao iznad njegove Crkve Svetog arhangela Gavrila. U godinama koje su usledile sam je nalazio i posećivao, a ove 2026. godine je, zahvaljujući vrednim ljudima, poreklom iz ovog sela, i obnovljena. Jedva čekam da je ponovo posetim i vidim...

Bogdanovac je bio krajnja tačka moje tadašnje relacije. Trebalo je spustiti se u Ljuberađu i na vreme sačekati autobus za povratak kući, u Pirot. Deonica Bogdanovac - Ljuberađa je duga 10 km. Prolazi kroz Linovo. Interesantno, u ovoj priči ne objavljujem nijednu sliku ovog sela jer ih jednostavno nisam ni napravio. Međutim, na ulasku u Linovo iz pravca Bogdanovca, naišao sam na jedno mesto koje me oduševilo. Kasnije sam ga više puta posećivao, a znao sam da u ovaj kraj dođem samo zbog njega i da prepešačim deonicu od 5 km od centra Ljuberađe. To je Linovsko vrelo, začetak Linovske reke ili Linovšnice. Nalazi se na 660 m nadmorske visine, u linovskoj Gornjoj Mali. Pisao sam o njemu u svojoj prvoj knjizi iz 2018. godine:

Iz Linova sledi spust u dolinu Lužnice. Prve ljuberaške mahale na koje se nailazi su Preslap i Glavšinci. Lep je pogled na Golemi stol (1239 m) i Berdujski vis (945 m):

Tu je i seosko groblje. Prilično je udaljeno od centra Ljuberađe i na znatno većoj visini. Kao što sam u selu Brestov Dol obišao spomenike svojim precima po dedinoj strani, na ljuberaškom groblju sam odao pomen precima sa strane svoje nana Dese. U Ljuberađi je 1951. godine rođena moja majka...

Dva i po sata nakon polaska iz Bogdanovca bio sam u Ljuberađi i njenoj čuvenoj Čaršiji. Ljuberađa je nekada bila trgovački i zanataski centar Lužnice i nesuđeni administrativni centar čitavog kraja:

Pošto sam imao nekih sat vremena do polaska autobusa, obišao sam deo sela u kome se nalaze ušće Murgavice u Lužnicu, Crkva Svetog Ilije i stara škola. Ovde se svakog 2. avgusta održavao veliki vašar:

Sećam se da sam na autobuskom stajalištu u Ljuberađi sreo svog brata Marka. Putovali smo zajedno do Babušnice, a ja produžio za Pirot...

Trajanje relacije: oko 12h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepa kružna relacija (oko 20 km), uz prolazak i obilazak nekoliko babušničkih sela na padinama Suve planine; lepi vidikovci i sjajno Linovsko vrelo

Rizici: naporan uspon od Golubovića prema selu Brestov Dol; deonica od Brestov Dola do Bogdanovca nije obeležena i u letnjem periodu ju je teško pronaći