5jun2021 Drugi deo staroplaninske avanture: Kopren - Tri čuke - Povratak u Arbinje kroz Belčin dol

Posle uspona na Kopren sa vodopada Tri kladenca, usledio je nastavak Marjanove i moje avanture u okviru akcije PSK ,,Čelik'' iz Smedereva. Naš krajnji cilj bile su Tri čuke. To su jedni od najlepših i najatraktivnijih, ali i najteže dostupnih vrhova na srpskom delu Stare planine.

Nazubljeni vrhovi Tri čuke su od Koprena vazdušnom linijom udaljeni oko 3 km. Mi smo ka njima krenuli grebenom i bukvalno graničnom linijom:

Svaki istureni rt na grebenu koristili smo za kraću pauzu i kao vidikovac sa pogledom na teritoriju Bugarske. On je dopirao čak do gradića Belogradčik i njegovih karakterističnih stenskih formacija, kao i do oboda Vlaške nizije. Kažu da se, u slučaju lepog vremena, odavde može videti i Dunav.

Staza se, među borovnicom, brusnicom i klekom, uglavnom dobro razaznaje. To je u stvari patrolna staza, kojom su se nekada kretale pogranične jedinice:

S desne strane - strm ambis, šumoviti krajolik i bugarska varošica Čiprovci. S leve - Koprenski plato (preko njega smo prešli prilikom dolaska na Kopren), Tri kladenca (izvorište Dojkinačke reke) i Mali Kopren u zaleđu (1935 m, blagi, zaravnjeni vrh obrastao klekom):

Za bugarsko mesto Čiprovci, udaljeno vazdušnom linijom od Pirota oko 35 km, ali i odvojeno od njega ,,zidom'' Stare planine, vezana je i jedna zanimljivost. Opšte je poznato da je ćilimarstvo u Pirotu u ne tako dalekoj prošlosti bilo veoma cenjen i brižno negovan zanat. Upravo u Čiprovcima nekada su se tkali ćilimi slični pirotskim. Tako se, uz nekoliko folklornih tradicija, na listi stavki nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a iz Bugarske nalazi se i umeće čiprovačkog ćilimarstva.

Spomenuo sam u prvom delu reportaže da na čitavom potezu ima puno stena, manjih i većih kamenih formacija. Na pojedinim mestima izgledaju kao da ih je postavila vešta ljudska ruka. Marjan i ja smo se složili, podsećajući se prošlogodišnje avanture u drugom delu Stare planine, da nam mnogo liče na one na Dupljaku, severno od Midžora. Sa približavanjem vrhovima Tri čuke one postaju učestale i počinju da otežavaju naše kretanje:

U nastavku relacije, do samih ,,čuka'' sledi niz strmih spustova i uspona. Konfiguracija terena je mnogo teža nego u delu silaska sa Koprena i ovde treba biti posebno obazriv:

Nažalost, ovde sam primetio i jednu pojavu koju ovog proleća viđam u drugim delovima pirotskog kraja. Velike površine pod četinarskom šumom su stradale nakon januarskih niskih temperatura i obilnih snežnih padavina pa su vrhovi jela i smreka prelomljeni pri vrhu:

Nakon 1h 10 min od polaska sa Koprena i deonice koja je u pojedinim delovima bila tehnički vrlo zahtevna, stižemo do ,,zuba'' koji odvaja masiv Koprena od prve čuke u nizu. Pošto se sa brojanjem ,,čuki'' počinje iz pravca zapada tj. severa, ovu najistočniju i najjužniju čuku ćemo nazvati trećom:

Sledi jak uspon na treću čuku i novo uživanje u pogledu na okolinu. Ovog puta izdvajam pogled na Kopren i njegov masiv, dolinu Dojkinačke reke, Bratkovu stranu, prevoj Beleđe, Vražju glavu i preostale dve čuke:

Tri čuke se inače nalaze na visini od preko 1900 m. Najviša je prva, najzapadnija i najsevernija čuka, sa svoja 1933 m. Sa treće, najistočnije i najjužnije, na drugu čuku mora se obilaznom stazom s njene donje strane. Ovo je verovatno najteži deo prelaska Tri čuke:

Druga ili srednja čuka se u stvari sastoji od dve nezavisne celine spojene kratkim potezom, tako da, posmatrajući Tri čuke iz određenih uglova, imate utisak da ih umesto tri u stvari ima četiri. Nažalost, mi smo propustili da odemo na deo druge čuke na kome se nalazi ploča sa natpisom na bugarskom jeziku, slično onoj na Koprenu.

Usledio je završni uspon na prvu čuku:

Za prelazak rastojanja od podnožja treće do vrha prve čuke, bilo nam je potrebno skoro sat vremena. I ova, najviša od tri čuke, predstavlja sjajan vidikovac:

Posle ,,završnog'' pogleda na Bugarsku i venac Stare planine koji graničnom linijom vodi u pravcu Midžora, preko Vražje glave (2.5 km vazdušnom linijom od prve čuke), Goleme čuke, Martinove čuke i Orlovog kamena (sve vrhovi između 1900 i 2000 m!), usledio je spust sa prve od tri čuke u nizu:

Upravo ovaj pravac, kojim smo mi krenuli nazad, predstavlja najlakši način uspona na Tri čuke, koji se u praksi i najčešće koristi. I tu postoje dva varijante pa treba izabrati da li ćete na prvu čuku izaći direktno iz Belčinog dola, ili ćete do nje doći preko prevoja Beleđe i patrolnom stazom sa atraktivne Vražje glave (1934 m).

Pogled unazad, na Tri čuke, je impozantan, pa ćete primetiti da prvu čuku, predstavljenu običnom travnatom padinom s južne strane, s njene severne strane čini stenski odsek u obliku ,,zuba'':

Sledi prolaz iznad Međa planine, koja razdvaja Belčin dol od izvorišnog dela Dojkinačke reke, kroz kraj koji je bio zahvaćen strahovitim požarom u jesen 2019:

Pred spust u sam Belčin dol naišli smo na potok. To je, posle više sati, bio prvi vodeni tok nakon izvorišta Tri kladenca na Koprenskom platou, čemu sam se ja posebno obradovao. Zatim je usledio spust u sam Belčin dol, koji povezuje Ladnu vodu na kraju Arbinja sa prevojem Beleđe (vododelnica slivova Dojkinačke i Toplodolske reke), izlazak na put i povratak do mesta gde nas je čekao Dragan Ćirković sa svojim kamionom. Spust sa prve čuke do polazne tačke naše celodnevne avanture trajao je 1h 15 min.

Trajanje relacije: naša relacija Kopren - Tri čuke - Belčin dol - Ladna voda trajla je 3.5h; ako želite da se na Tri čuke popnete sa polaskom od Ladne vode (na kraju Arbinja), preko Belčinog dola, i da obiđete sve tri u nizu pa da se vratite istim putem, računajte na oko 4.5h vremena; ako relaciju produžite odlaskom na Beleđe i usponom na Vražju glavu u jednom smeru, dodajte prethodnom vremenu još oko 2h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: jedan od najlepših poteza na srpskom delu Stare planine koji podrazumeva kretanje uskim graničnim grebenom, penjanje na više uzastopnih vrhova i uživanje u fantastičnom pogledu na sve četiri strane sveta; borovnice i brusnice u neograničenim količinama!

Rizici: ekstremna planinarska relacija namenjena samo najspremnijima; pri kretanju preko Tri čuke biti posebno obazriv; poneti dovoljnu količinu vode (ima je samo na Koprenskom platou i u Belčinom dolu) i obratiti pažnju na poskoke!

Komentari

Novi komentar