Pirot i pirotski kraj

18jul2026 Zaboravljene mahale sela Trnski Odorovci: Selište, Bremenjak, Varničje, Zajednica i Dub

Na ulazu u selo bio sam rano ujutru, željan svežine. Ovde, u najnižem delu sela, koji se smatra njegovim centrom, nalazi se mahala Bobovište:

Na putu za Iskrovce i Petačince su Čukar, Ćirinci... Ja sam prošao glavnim putem, celom dužinom sela, i skrenuo prema Kusoj Vrani:

U dolini Kusovranske reke, na oko 3 km od skretanja, ostavljam auto na mestu odakle ću produžiti peške južnim padinama Vlaške planine. Mesto se nalazi na 635 m nadmorske visine. Iza mene, na suprotnoj strani doline, ostaje markantni i teško pristupačni vrh Opaljenac (1074 m):

Do Selišta ima oko 1.7 km. Put je krivudav i vodi me ka prvoj odorovskoj mahali koju želim da posetim, uz stalan i prilično jak uspon:

Sa jednog osunčanog usputnog mesta imam lep pogled na Vlašku planinu sa juga. Visoko gore i malo više levo su Panica i Vrtibog (1442 i 1443 m), njeni najviši vrhovi. Na momenat sam se prisetio uspona na njih iz obližnje Kuse Vrane:

Desno je Greben (najviši vrh Beženište, 1338 m). Za razliku od Vlaške planine, čiji je najviši deo zaravnjen, Greben je oštar poput noža:

Na jednom mestu od puta se odvaja staza kojom se može na Panicu:

Posle skoro pola sata hoda stižem u Selište, jednu od većih mahala Trnskih Odorovaca. Nalazi se na oko 830 m nadmorske visine i do nje se može i iz pravca doline Jerme i kafane ,,Opančić''. Ta trasa se najčešće koristi za uspon na Panicu, a vodi preko mahale Krajište i vidikovca Dren. Selište je lepa mahala, okrenuta ka jugoistoku, dolini Jerme i Bugarskoj:

Ovde sam bio pre više godina:

Tu je velika česma iz koje izdašno teče voda. Ovde upoznajem jednog čoveka koji tu živi. Od njega saznajem da u Selištu ima nekoliko stanovnika. U svim mahalama Trnskih Odorovaca ima ih pedesetak. Nekada, posle Drugog svetskog rata, bilo ih je oko 1300!

Iz Selišta idem za Bremenjak, manju mahalu koja se nalazi na manje od 1 km u pravcu zapada. Iza ove mahale počinje atar sela Kusa Vrana. Još u Selištu sam dobio informaciju da je u pitanju napušteni zaseok, bez ljudi. Put do njega se nadovezuje na planinarsku stazu koja vodi na Panicu. Predeli ispred mene su prelepi:

Bremenjak kao da je ušuškan u vegetaciju podno Vlaške planine. Teško ga je locirati, a još teže kroz koprive, trnje i grmlje doći do prvih njegovih kuća. Zatičem tužnu sliku. Kapanje vode iz šopke jednog izvora remeti tišinu:

Ja sam u Bremenjak došao iz Selišta, a glavni put do ove mahale vodi iz drugog pravca i delimično se poklapa sa putem za Selište. Krećem niz taj put, ali pošto ovde gotovo više niko ne dolazi, imam dosta problema da prođem. Puno je popadalih stabala i deonica sa visokom travom:

Uključenje na put za Selište je na sledećoj slici i na oko 600 m od asfaltnog puta Trnski Odorovci - Kusa Vrana:

Kompletan obilazak dve mahale je trajao 1h 20 min. Iz doline Kusovranske reke idem nazad, do sela Trnski Odorovci, a onda putem prema Zvonačkoj Banji. Nakon oštre desne krivine na putu za banju, parkiram auto jer se ovde desno skreće za još neke udaljene odorovske mahale koje želim da posetim:

Uspon je još jači u poređenju sa putem za Selište. Zauzvrat, put je širi i bolji. Lep je pogled, najpre na Asenovo kale iznad Zvonačke Banje (1033 m), a zatim i na Vlašku planinu i planinu Greben:

Prve kuće i lavež pasa me dočekuju već posle deset minuta hoda. Odavde uspon još više pojačava, do prvih kuća u mahali koja se zove Varničje:

Ovde ima ljudi. Gore levo je vrh Titeva glava (1051 m). Možemo je smatrati perifernim delom dugačke Stolske planine. Kažu da je Varničje mahala sa najlepšim pogledom na Asenovo kale. Iza njega je Vetren (1457 m), na granici sa Bugarskom:

Postaje prilično toplo. Produžavam dalje. Otvaraju se novi vidici. Već pomalo umoran obraćam pažnju na detalje pored puta. Uživam u deonicama gde on prolazi kroz šumu i hladovinu. Nažalost, kratke su:

Po izlasku iz jednog takvog šumarka skrećem desno. Usmerava me nedavno pokošena trava. Spuštam se do četvrte mahale u nizu, a druge na ovom putnom pravcu. Zove se Zajednica:

Glavni deo ove mahale smestio se malo niže, na oko 790 m nadmorske visine, iznad desne obale Kusovranske reke. Glavni put do nje vodi odatle, sa puta za Kusu Vranu kojim sam malo ranije prošao.

Ovde srećem Toška, čoveka koji tu živi:

Još prilikom silaska do kuća u Zajednici, pažnju mi je privukla pokošena staza u pravcu poslednje mahale koju sam želeo da posetim tog dana. Krećem njome i uživam, iako umoran. Prolazim pored jednog lepog izvora sa hladnom vodom. Voda je ovde dragocena pa se štedi. Ispred mene je pomenuti Opaljenac. Sada ga posmatram iz drugog ugla:

U njegovom podnožju je mala mahala Dub. Do nje idem ,,preko brda i dolina'', preko proplanka i još dva izvora:

Dub je napuštena odorovska mahala, udaljena od centra sela oko 6 km i oko 3 km od skretanja sa glavnog puta za Zvonačku Banju:

Za povratak do auta bilo mi je potrebno oko 35 minuta.

Na kraju, posetio sam i deo Trnskih Odorovaca koji se zove Bobovište. Tamo se nalazi jedna od najvećih seoskih osnovnih škola u pirotskom kraju:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: udaljene mahale sela Trnski Odorovci, čiji se glavni deo nalazi u dolini reke Jerme; putevi kojima se sve ređe ide i čije su pojedini deonice zarasle u travu i skrivene u šumi; brojne napuštene kuće; lepi predeli i vidikovci sa pogledom na Vlašku planinu, Greben, Asenovo kale, dolinu Jerme prema Iskrovcima i Petačincima, kanjon Jerme...

Rizici: gotovo da nema nikakvih putokaza i usmerenja