Pirot i pirotski kraj

24may2026 Opština Knjaževac: Gornja Kamenica - Papratna - Repušnica

U rano nedeljno jutro našao sam se u Gornjoj Kamenici, selu udaljenom 17 km od Knjaževca i mestu gde se Papratska reka uliva u Trgoviški Timok. Do Repušnice imam punih 15 km, a na otprilike polovini rastojanja (7.5 km) proći ću kroz Papratnu. Sve vreme ću pratiti tok Papratske odnosno Repušničke reke.

Iz Gornje Kamenice me ispraća miris rasvetalih bagrema i zove. Bukvalno iza poslednje kuće u selu, pravo niotkuda, iz procepa u stenama dolazi Papratska reka. To je čuvena i kratka Pečka klisura, u kojoj nije bilo mesta za put koji vodi do dva sela i za stazu za prolaz ljudi. Zbog toga se ljudi prilagođavaju rečici:

Po izlasku iz klisure, s leve strane je ogromna pećina ili, pre bih rekao - potkapina. Ima ih više na trasi do Papratne:

Zatim se dolina Papratske reke širi. Put vodi njenom desnom obalom i prolazi pored napuštenih pojata i kuća:

Na nekih 2.5 km od polazne tačke u centru Gornje Kamenice put povija desno i narednih 4-4.5 km vodi u pravcu jugoistoka. Ulazi se u klisuru Papratske reke, koja je dugačka sigurno 3 km, i koja je usečena između brda koje se zove Vrtače (doseže do 700 m), na jugu, i brda čiji naziv nisam uspeo da saznam, a koje se dužinom klisure pruža na severu od nje. Takođe je visine oko 700 m i i iza ovog ,,bezimenog'' brda se nalaze dolina Pričevačke reke i knjaževačko selo Pričevac.

Slike klisure liče jedna na drugu. Nema nikakvih objekata u njoj. Put je solidnog kvaliteta, mešavina peska i kamena, sa retkim baricama nastalim posle kiše koja je pala prethodne noći.

Zatim se dolina Papratke reke širi, a obrisi brda Vrtača imaju sve manju visinu. Oznake na putokazima najavljuju blizinu sela Papratna:

Kako izgleda pećina Bižina duvka i kako je moj izlet sa dragim kolegama, do Papratne i Repušnice, izgledao 11. novembra 2022. godine, pogledajte na linku: http://www.pirotskikraj.com/arhiva/809.

Pred samom Papratnom dolina je najšira, a na celoj trasi od Gornje Kamenice do Repušnice (dužine 15 km) reka je najdalje od puta. Čuo sam da u tom delu njena voda ponire pa se zato ne mogu oteti čudnom utisku da je reka bogatija vodom u gornjem delu svog toka nego u donjem. Ulazim u Papratnu:

Počinju da se ređaju lepo obnovljene seoske kuće. Čini se da se samo u ovom selu može videti više kreativnosti nego u svim selima pirotskog Visoka. Posle tačno sat i po hoda stižem u centar Papratne, predstavljen velikom urušenom zgradom zadružnog doma odnosno osnovne škole:

Ne mogu da kažem da je u selu bilo živo, ali sam sreo ljude. To je bio slučaj i u povratku, kada sam čak naišao i na starijeg čoveka koji živi u selu i bavi se ovčarstvom. Interesantno je da je Papratna pre desetak godina ostala bez stalnih stanovnika, ali se u međuvremenu pojavilo nekoliko povratnika. Čak 32 kuće imaju aktivna električna brojila, što znači da u njih vikendima i praznicima dolaze ljudi koji su se iz njih odselili ili su to njihovi potomci. Ovde pravim prvi desetominutni odmor.

Rodom iz ovog sela je pesnik i novinar Rade Tomić. Prolazim pored njegove rodne kuće:

Papratna je lepo i zanimljivo selo u kome ima šta da se vidi:

Po izlasku iz sela karakter terena se ponovo menja. Gornji tok reke, koja se ovde zove Repušnička reka, čini uska šumovita dolina. Potpuno je drugačija od klisure Papratske reke svega nekoliko kilometara nizvodno. Odiše svežinom i zelenilom, put maltene do pred samu Repušnicu ide nad desnom obalom i na nekim mestima je prilično iznad reke. Počinje blag, gotovo neprimetan uspon. U svom donjem, početnom delu, put je veoma blatnjav. Na jednom mestu, na možda kilometar od Papratne, moja procena je bila da nadalje treba nastaviti u gumenim čizmama. Procena se pokazala ispravnom u narednih sat i po vremena.

U jednom delu svog toka reka je naročito bučna i brza. Formira čak i kratke slapove koje je zbog vegetacije teško usnimiti. Za razliku od klisure Papratske reke između Gornje Kamenice i Papratne, na trasi do Repušnice se više bočnih potočića sliva i obogaćuje vodom Repušničku reku. Dolina i put kroz nju dobijaju sve karakteristike staroplaninskih dolova i brojnih sličnih dolina i puteva u pirotskom kraju:

Čini mi se da je put bolji i manje blatnjav u gornjem delu, bliže Repušnici, izuzev jednog dela koji je veoma loš:

Deonica od Papratne do Repušnice je duga 7.5 km. Putokaz za mesto gde se ljudi okupljaju za Letnjeg Svetog Jovana (ili Ivanjdan, 7. jula, možda postoji i staro crkvište) i učestali prelasci preko Repušničke reke (gumene čizme su se pokazale neophodnim) ukazuju na približavanje selu:

Od prvih kuća do centra sela prolazim kao posetilac kakvog muzeja na otvorenom, razgledajući napuštene i zatarabljene seoske kuće. Repušnica je jedno od najzabačenijih sela, ne samo u knjaževačkoj opštini već i u jugoistočnoj Srbiji. Udaljena je svega 3 km od bugarske granice i glavnog venca Stare planine na njoj.

U centru sela sam nakon tačno sat i po vremena od izlaska iz Papratne. Od Gornje Kamenice sam prepešačio 15 km za tačno tri sata. Moram da priznam da sam se prilično umorio:

Za razliku od prve posete u novembru 2022, sada nema ljudi. Čak mi i renovirana kuća, pretborena u svojevrsni spomen-dom, izgleda prazna. Stari vlasnik je, nažalost, preminuo u međuvremenu. Za 10-15 minuta koliko sam proveo u centru sela odmarajući, nisam sreo nikoga, niti čuo ljudski glas. Do ovog sela se mnogo lakše stiže iz pravca Knjaževca, skretanjem kod izletišta Baranica i prolaskom kroz sela Žukovac, Gornja Sokolovica, Gradište i Aldinac. Put iz Papratne, kojim sam ja došao, sve se ređe koristi.

U nadi da će selo oživeti uskoro, za sesoku slavu Sveta Trojicu, krenuo sam istim putem nazad. Grmljavina u daljini i tamni oblaci koji su dolazili iz pravca istoka podsetili su me na prognozirano nevreme i kišu:

U Papratni sam napravio poslednju dužu pauzu, a zatim bez nekih zadržavanja krenuo niz Papratsku reku i kroz njenu klisuru:

Ponovo sam uživao u prolazu kroz zanimljivu i neobičnu Pečku klisuru:

A onda me na stotinak metara od auta sustigao jak majski pljusak. Od polaska iz Repušnice prošla su tačno tri sata:

Srećan što je sve ispalo kako treba, krenuo sam nazad, za Pirot. Posetu Bogorodičinoj crkvi u obližnjoj Donjoj Kamenici ostavio sam za neku drugu priliku. Ovakvi su uslovi za vožnju bili u klisuri Korenatac, na putu prema Kalni:

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepe doline Papratske odnosno Repušničke reke; kratka i neobična Pečka klisura na izlazu iz Gornje Kamenice, suva klisura Papratske reke na putu za Papratnu i tipičan staroplaninski dol na deonici između Papratne i Repušnice; lepa i zabačena sela u knjaževačkom kraju koji se naziva Zaglavak koje pojedinci pokušavaju da spasu od zaborava

Rizici: deonica puta od Papratne do Repušnice je veoma loša i blatnjava, posebno u svom donjem delu, bliže Papratni (njome mogu samo terenci, traktori i šumske mašine); prelazi se veliko rastojanje pa se, pre nego što krenete mojim stopama, pripremite fizički, dobro informišite o vremenu, ponesete dovoljno vode za piće i sl.