Pirot i pirotski kraj

26jul2026 Pakleštica - Čuke - Pakleški vrh

U svoju novu avanturu krenuli smo sa mosta na ulazu u Paklešticu (640 m nadmorske visine):

Obišli smo nakratko park sa pločama pakleških familija, a u centru sela skrenuli levo naviše. Za nepunih deset minuta bili smo pored vidikovca Margarit, sa prelepim pogledom na meandar Visočice, gde se u normalnim okolnostima formira Zavojsko jezero. Odavde smo mogli dobro da osmotrimo pravac svog daljeg kretanja:

Sa ovog mesta polazi uz brdo jedan put koji se ubrzo račva. Dva puta se kasnije sreću u mestu Koil na 1080 m nadmorske visine, s tim što je levi put duži i lakši, sa manjim usponom. Izabrao sam da na bilo Stare planine izađemo koristeći taj put. On u svom početnom delu vodi tik iznad desne obale Visočice:

Poslednji put sam njime prošao minule jeseni sa ekipom RTS-a, na proputovanju za Vrtibog. Robert mu je tada dao prednost u odnosu na uobičajeni i najkraći put do Vrtiboga preko Kalimana i Presedline. Sada sam se uverio da ni on sam nije dobrog kvaliteta. U delu koji se naziva Carev kamik kreće uspon ka brdu Turla (936 m) koje razdvaja atare sela Pakleštica i Bela:

Posle 1h 20 min hoda stižemo do mesta gde put naglo povija desno. Ovde sasvim slučajno primećujemo jedno mesto za koje ranije nisam ni znao da postoji - česmu sa koritom za stoku. Pravimo prvi duži odmor u hladovini:

Sada put zauzima pravac ka našim krajnjim destinacijama i mi polako napredujemo uz konstantan porast nadmorske visine. Pogled na okolinu je sve bolji:

Prolazimo Koil, mesto spajanja dva puta koji polaze iznad vidikovca Margarit. Kreće nešto jači i krivudaviji uspon. Dragana odlično podnosi napore:

Posle prehodanih 6.5 km stižemo do mesta Trapčinje, važne raskrsnice planinskih puteva. Ispred su Čuke, grupacija nekoliko vrhova visine između 1325 i 1344 m:

,

Blagi vrh, koji je levo od ovog mesta označen tablom, zapravo nije Pakleški vrh. ,,Pravi'' Pakleški vrh se nalazi oko 1.3 km u pravcu severozapada i pripada selu Dojkinci, a visok je 1301 m (vidi mapu na početku članka). Na raskrsnici skrećemo levo i idemo ka tom vrhu:

Rastojanje do Pakleškog vrha smo prešli za oko 25 minuta. Otvorio se pogled ka višim delovima Stare planine (Vrh, Mramor, Bratkova strana, Vražja glava, Deanica, Stražna čuka, Klisura...):

Posle 3h 50 min hoda u laganom ritmu od mosta ispred Pakleštice, prilagođenog Dragani, eto nas na zaobljenom Pakleškom vrhu:

Na Pakleškom vrhu nema zaštite od jakog sunca:

U podne smo krenuli nazad, prvo do raskrsnice na Trapčinju. Uz put smo brali divlje jagode:

Zatim smo produžili putem za Brlog, u pravcu Subine čuke, vrha koji je otprilke visok isto kao i Pakleški vrh:

Ova deonica je veoma lepa. Pored brojnih drugih planina, desno je dominantan venac Vidliča, a levo Bodina strana. Tačno preko puta, s druge strane doline Dojkinačke reke, lepo se vidi put za Ponor:

Kada smo posle 45 minuta hoda od mesta Trapčinje (oko 2 km) stigli do još jednog mobilijara (čitavog, za razliku od onog iznad Dojkinaca i nedaleko od Pakleškog vrha), shvatili smo da smo negde usput propustili s desne strane skretanja za Paklešticu :). Ovde smo napravili zadnji duži odmor pred završni spust u selo. Pravo se produžava za selo Brlog:

Neugledno skretanje za Paklešticu smo nekako locirali u travi. Prethodno smo morali da se vratimo glavnim putem od mobilijara oko 1 km:

Brzo smo skrenuli desno (na mestu na prvoj sledećoj fotografiji). Deonica do Pakleštice, od skretanja sa glavnog bila, duga je oko 4.5 km. Za nas je bila duga kao večnost - oko 2.5h. U početku je spust bio strm, ali relativno ok. Oduševljavala nas je severna strana Vidliča, koji nam se prikazivao u nekom svom najlepšem izdanju:

Usledila je ,,noćna mora'' za Draganinu nogu i mene, u vidu spusta kroz kraj koji se naziva Bajin del. Problematična deonica je duga oko 1.5 km, strmina je izuzetna, a put katastrofalan jer je njegov srednji deo odnela voda. Išli smo bukvalno korak po korak. Znao sam da su silasci u staroplaninska sela strmi i nezgodni i da im ,,nema kraja'' (Gostuša, Dojkinci, Rosomač, Senokos, Topli Do, Zaskovci, Rudinje...), ali ovo još nisam doživeo:

Sve se završilo silaskom u dolinu i spustom niz potok koji ponire neposredno pred selom:

Usledio je prolazak kroz Paklešticu do polaznog mesta:

Trajanje relacije: oko 10h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: interesantan i lep kraj ,,u trouglu'' između tri staroplaninska sela - Pakleštice, Bele i Dojkinaca; izlazak na planinsko bilo sa rasvetalim zelenim livadama i lepim pogledom na širu okolinu

Rizici: naporan uspon iz Pakleštice i veoma nezgodan spust u selo niz Bajin del