Pirot i pirotski kraj

20may2026 Top 5 mesta u pirotskom kraju koja morate videti

Vodio sam računa da izabrana mesta budu u isto vreme atraktivna i relativno lako dostupna, čak i za ljude koji nisu planinari, a koji nameravaju da posete i bolje upoznaju pirotski kraj...

1. Topli Do

Udaljen je od Pirota 33 km. Vazdušnom linijom to je najudaljenije pirotsko selo. Smešteno na južnim padinama najvišeg dela našeg dela Stare planine i na sastavu Javorske i Rekitske reke, odiše duhom živopisnog planinskog sela sa neponovljivom i autentičnom staroplaninskom arhitekturom. Od jeseni 2019. godine simbol je ekološkog bunta u Srbiji i borbe protiv jedne od pošasti modernog doba - izgradnje mini hidroelektrana.

Bilo da od Srđanovog mosta i proširenja u centru sela krenete levo, ka nekadašnjoj seoskoj školi i obnovljenoj Crkvi Svete Petke, ili na suprotnu stranu, pored budućeg muzeja i zadružnog doma ka staroj mlekari, rodnoj kući industrijalca i osnivača ,,Tigra'' - Mite Gage, i dalje ka bivšoj ambulanti i staroj karauli, svuda ćete naići na sve brojnije primere lepo obnovljenih seoskih kuća. Najlepši pogled na selo je sa vidikovca Taskova njiva.

Topli Do je polazna tačka za osvajanje ogromnog staroplaninskog prostranstva, posebno nekih od najpoznatijih vrhova i najlepših srpskih vodopada. Najživlji je u drugoj polovini avgusta, u vreme održavanja čuvenog ,,Festivala slobodnih reka i planina'' (ove godine od 21. do 23. avgusta). Tada se broj ljudi u selu višestruko uveća, zahvaljujući gostima iz čitavog sveta.

 

2. Slavinjski lonci ili Rosomačko grlo

Ova prirodna retkost nalazi se na Rosomačkoj reci ili Rosomašnici, na Staroj planini, između sela Slavinja i Rosomač. Udaljenost od Pirota je oko 34 km. Izuzetno lep hidrogeološki fenomen predstavljen je neobičnim kanjonom sa slojevitim stranama, u kome je više proširenja sa virovima koji podsećaju na kotlove ili lonce. Nastao je vertikalnom fluvijalnom erozijom kroz dugi vremenski period.

Do kanjona se relativno brzo stiže obeleženom stazom iz centra Slavinje, uz levu obalu Rosomačke reke. Odvažniji se do ulaza u kanjon mogu spustiti strmom padinom sa puta za selo Rosomač.

Prolazak kroz kanjon ne treba ni pokušavati. Mnogo je lepše uživati u prizoru penušave vode koja se praktično presipa iz jednog ,,kotla'' u drugi, i to sa mesta na samom ulazu u kanjon ili oprezno sa stena na levoj obali rečice gde je teren prohodan i gde je moguće kretanje. Najbolje vreme za posetu je proleće, mada nećete pogrešiti ni ako se u obilazak ovog fenomenalnog mesta uputite u leto ili u jesen.

 

3. Vodopad Tupavica

Ne spada u grupu najvećih, ali je zvanično jedan od najlepših i najposećenijih vodopada u Srbiji. U prilog tome i činjenica da se nalazi na pozadini knjige ,,Vodopadi Srbije'', enciklopedijsko-turističkog vodiča iz 2013. godine i glavnog izdanja u našoj zemlji posvećenog tematici vodopada.

Smešten je na oko 1050 m nadmorske visine i na 5 km od sela Dojkinci, uzvodno uz Dojkinačku reku prema Arbinju. Njegovoj lepoti doprinose širina i prelivanje vode sa visine od oko 15 m preko stena crvenkaste boje. Zanimljivo je da se nalazi na pritoci Dojkinačke reke koja se naziva Međudolski dol. Lako je dostupan jer se nalazi na svega stotinak metara od puta. Od planinarskog doma u Dojkincima potrebno vam je oko sat vremena lagane šetnje. Okolina vodopada je uređena u prijatno izletište.

Najbolji period za obilazak Tupavice je proleće, kada će vam se ona prikazati u svojoj punoj lepoti. Tada se vikendom i praznicima ovde čeka red i po desetak minuta za neku lepu fotografiju i selfi. Ovaj vodopad je neobično lep i zimi, kada je okovan ledom. Tada predstavlja pravo remek-delo prirode.

 

4. Vidikovci Kozji kamen i Smilovica

Zavojsko jezero je veštačka akumulacija, nastala pregrađivanjem reke Visočice nizvodno od nekadašnjeg sela Zavoj, krajem osamdesetih godina prošlog veka i potapanjem nekoliko dolinskih sela u kraju koji se naziva Srednji Visok. Ima izrazito izduženi oblik - dužine je 14-17 km, maksimalne širine do 600 m i dubine do 90 m. Najlepši pogled na njega se pruža sa dva mesta koja se nalaze na njegovim različitim delovima i do kojih se stiže potpuno odvojenim putevima iz Pirota.

Vidikovac Kozji kamen se nalazi na oko 1090 m nadmorske visine, u jugoistočnom delu jezerskog područja i na strmom stenskom odseku ogranka planine Vidlič koji se naziva Del. Sa njega je fenomenalan pogled i na južne padine Stare planine. Do ovog vidikovca vodi markirana planinarska staza, koja počinje na skretanju sa glavnog puta za Visok, u mestu V'zganica (16 km od Pirota). Deonica nije preterano teška. Rastojanje od 3 km preći ćete u laganom ritmu za manje od sat vremena.

Smilovica je mesto koje je nešto kasnije uređeno kao vidikovac. Nalazi se na oko 1000 m nadmorske visine, u ataru sela Pokrovenik, udaljenog oko 17 km od Pirota. Najčešće je ovo slikovito staroplaninsko selo polazna tačka za odlazak do 3 km udaljene Smilovice. Pogled sa ovog mesta na Zavojsko jezero je iz malo drugačijeg ugla u odnosu na Kozji kamen, a bićete oduševljeni i pogledom na Midžor, najviši vrh Stare planine u Srbiji.

Ono što je zanimljivo i sasvim izvodljivo, a šta možete pokušati, jeste da oba vidikovca posetite za jedno prepodne ili jedno popodne. Za razliku od Kozjeg kamena, do koga se dolazi isključivo peške, na Smilovicu možete i terencem.

 

5. Poganovski manastir i kanjon reke Jerme

Smatra se najlepšim manastirom u pirotskom kraju i jednim od najlepših u ovom delu Srbije. Dugo je bio nepoznat i teško dostupan jer se nalazi u proširenju između dva odvojena dela kanjona Jerme. Na teritoriji je opštine Dimitrovgrad i od Pirota je udaljen oko 26 km.

Izgrađen je krajem XIV veka i posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Njegovi ktitori su bili Konstantin Dejanović (sestrić Cara Dušana) i njegova ćerka Jelena (jedina Srpkinja na vizantijskom prestolu). Za spomenik kulture od velikog značaja proglašen je 1979. godine.

Ima izuzetno lepe i vredne freske. Posebnu vrednost nekada mu je davala čuvena dvostrana ikona. To je bila zavetna ikona, dar Vasilise Jelene, žene Despota Jovana Uglješe, nastala nakon Maričke bitke, krajem 1371. godine. Pred kraj Prvog svetskog rata odneli su je Bugari i danas se čuva u kripti Crkve Aleksandra Nevskog u Sofiji.

Na putu do manasira proći ćete kroz prvi deo kanjona Jerme - Vlaško ždrelo. Prosečeni tuneli i okomite stene planine Greben i Vlaške planine, visine 300-400 m i na udaljenosti od svega 10-30 m, ostaviće vas bez daha. Posetu Poganovskom manastiru dopunite i obilaskom obližnjeg Odorovskog ždrela. Ovaj drugi deo kanjona je podjednako lep kao i prvi, a u njemu nepredvidiva reka Jerma zna u proleće da se prelije preko puta i poplavi jedan od dva tunela.