Pirot i pirotski kraj

18oct2026 Avantura na Svrljiškim planinama (drugi deo): Povratak iz Gornjeg Rinja u Moklište podnožjem Butanjskog i Malog vrha

Ne bih ja bio Goran Mitić kada ne bih isprobao kružnu stazu i povratak na polazno mesto na duži i teži način. Obično me bolovi u nogama i osećaj da sam možda preterao i rizikovao svoj život, danima nakon planinarske akcije podsećaju na tu poslednju avanturu...

Od najudaljenije tačke svoje relacije, napuštene farme u okolini Gornjeg Rinja (oko 8 km od Moklišta), brzo sam se vratio u ovo pusto palanačko selo:

Prošao sam još jednom pored napuštenih kuća i popeo se na prevoj između dva Rinja:

Bacio sam još jednom pogled na padine Rinjske planine, znajući da to u nastavku moje relacije više neće biti moguće. Spustio sam se u Donji Rinj, prošavši pored velike farme severno od sela. Mogao sam da razgledam pravac svog kretanja u narednih pola sata vremena:

U toku pripreme ove relacije, detaljno sam razradio plan - da na glavnoj raskrsnici u centru Donjeg Rinja ne produžim pravo glavnim putem već da skrenem levo i uđem u dolinu između masiva na kome se nalazi Butanjski vrh (levo u pravcu mog kretanja, 1069 m) i velikog brda na kome se nalaze Ravna glava (900 m) i Mali vrh (697 m, desno), na čijim će se južnim padinama graditi veliki solarni park i koje sam posmatrao tog jutra pri dolasku iz pravca Moklišta. Po tom planu sam trebao da se popnem do vrha Ravna glava i onda spustim do glavnog puta za Moklište. Na taj način bih mesto, na kome će nići solarni paneli, razgledao iz neposredne blizine.

Put iz Donjeg Rinja u pravcu jugoistoka samo je u početku ličio na put:

Vrlo brzo se izgubio u trnju pa sam morao malo da se provlačim kroz njega. Na sreću, ubrzo sam izašao na drugi, još bolji put. Možda je to isti onaj put sa izlaza iz Donjeg Rinja na kome sam ja u međuvremenu negde pogrešno skrenuo :)

Taj put me ohrabrio jer je vodio u željenom pravcu, ka mom prvom prolaznom cilju posle Donjeg Rinja, a to je bila još jedna farma. Sa jednog prevoja sam čak mogao i da je vidim. Takođe, malo pre nje primetio sam neugledno skretanje desno, gde su se mogli prepoznati tragovi terenskih vozila (prva fotografija koja sledi). Brzo sam u svojoj glavi napravio plan da posetim obližnju farmu, a zatim se vratim nekoliko stotina metara nazad i krenem tim sporednim putem u pravcu Ravne glave. Dalje bih postupio na način koji sam isplanirao još kući...

Plan se, međutim, izjalovio. Na prilasku farmi (na kojoj sam čak primetio i dimnjak koji se puši) sreo sam malo i lepo krdo crnih konja, isto ono koje sam par sati ranije video pored česme na ulazu u Donji Rinj. Tu je bio i, za ove krajeve, prepoznatljiv način njihovog pojenja vodom:

Nisam svraćao na farmu. Nekako je na nezgodnom položaju, na brdašcu iznad puta, a nisam uspeo da primetim dobar prilazni put do nje. Iako je u njoj očigledno bilo nekoga, ko bi mogao da mi da korisne informacije o daljem kretanju i povratku u Moklište, odlučio sam da se ne vraćam nazad, kako bih se popeo na Ravnu glavu, i da nastavim dalje istim putem. Ta odluka će se pokazati kao pogrešna...

Ovo mesto bi trebalo da se zove Bazovik (oko 780 m n.v). Put je krivudavo i uz blag uspon vodio kroz, izvesno, suvu dolinu između dva masiva odnosno dela Rinjske odnosno Svrljiških planina. Levo, iznad mene, bio je Butanjski vrh (1069 m), a sa druge strane već duboke i šumovite doline bili su Ravna glava i Mali vrh. U jednom momentu (15-ak minuta hoda od fame), put kojim sam se kretao je počeo da povija levo, na istok, i da vodi uzbrdo. To nije bio željeni pravac mog kretanja. Zbog toga sam ga privremeno napustio i izašao na kameniti proplanak, sa koga sam mogao lepo da osmotrim okolinu i procenim situaciju u kojoj sam se nalazio:

Ona nije bila najbolja. Mogao sam da vidim i Belu Palanku i Moklište. Imao sam dve mogućnosti. Prva je bila da se oprezno spustim niz strmu padinu, držeći više levu stranu, da izađem na ravniji teren, pronađem neki put i vratim se u nekoliko kilometara udaljeno Moklište sa njegove istočne strane. Od starta je drugi scenario bio moj ,,favorit''. Naime, u podnožju Malog vrha, s druge strane doline i na manjoj visini od moje, primetio sam novi put koji je nedavno probio buldožer. To je bio jedan od završnih kraka onog cik-cak puta na južnim padinama Malog vrha (iz prethodnog članka). Znao sam da će me on odvesti do glavnog puta Moklište - Donji Rinj:

Procenio sam da je ta varijanta bolja. Krenuo sam polako da se spuštam u pravcu tog novog puta, korak po korak, vodeći dobro računa da ne padnem i ne povredim se na teškom kamenitom terenu. Znao sam da me čeka naporan spust na dno same doline i da uspon na drugu stranu neće biti lak, ali morao sam da rizikujem. Spust je trajao kao večnost:

Nakon bezmalo pola sata vremena našao sam se u dolini presahlog potoka. Na topografskoj karti nije navedeno njegovo ime. Verovatno poteče samo nakon jakih padavina i u proleće, tokom topljenja snega:

Zatim sam krenuo da se penjem uz strmu zapadnu stranu doline. Padina niz koju sam sišao izgleda ovako:

Pošto je teren bio nepregledan, plašio sam se da tokom uspona ,,ne promašim'' traženi put i da ne odem suviše visoko. Na sreću, izašao sam na tačno željenom mestu, tamo gde se put završava, gde se buldožer okrenuo i započeo svoj povratak nazad. Ne mogu da opišem koliko sam bio srećan u tim trenucima:

Narednih 35 minuta kretao sam se tim kamenitim putem po izohipsi, podnožjem Malog vrha. Prošao sam donjim delom mesta buduće solarne elektrane. Video sam da je tu uložen veliki trud. Ako se ne varam, posao je odrađen minulog leta:

Pažnju su mi privukli i dugački kameni zidovi. Paralelno jedan drugom i putu kojim sam išao, pružaju se u dužini od nekoliko stotina metara. Pretpostavljam da su podignuti u prošlosti, u cilju ograđivanja imanja i prostora za ispašu stoke, ali me ne bi začudilo i da su imali drugačiju ulogu - odbrambenu:

Najsrećniji sam bio kada sam izašao na glavni put i kada sam mogao da osmotrim kraj kroz koji sam teškom mukom prošao:

U Moklištu sam bio nakon dva i po sata od skretanja u Donjem Rinju. Da sam se vratio glavnim putem, povratak bi potrajao najviše sat vremena...

Da li je vredelo? ,,Provod'' nije bio baš najbolji, ali sam upoznao i video nešto novo i prošao kroz kraj koji verovatno više nikada neću imati prilike da pohodim.

Iz Moklišta sam se u Belu Palanku vraćao starim dobrim putem preko mosta na Nišavi. Bio sam srećan što se i ova epizoda završila uspešno pa sam se malo opustio:

Trajanje relacije: oko 4h (samo u jednom smeru, Farma iznad Gornjeg Rinja - Gornji i Donji Rinj - Dolina između Butanjskog i Malog vrha - Moklište)

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5), takođe samo u jednom smeru

Karakteristike: alternativni način povratka iz Donjeg Rinja u Moklište, sa druge strane masiva na kome su Ravna glava i Mali vrh; prolazak pored farme u okolini Donjeg Rinja, preko doline između Butanjskog i Malog vrha i mesta na kome će se graditi solarni park

Rizici: samo za najspremnije; izuzetno težak kamenit teren na padinama Butanjskog i Malog vrha; markacije ne postoje