Pirot i pirotski kraj

3may2026 Potraga za božurom u mestu Zajednica kod Ponora

Ovog puta sam rešio da do Zajednice dođem na malo drugačiji način nego ranije tj. da to tog mesta stignem onako kako sam ga uvek napuštao i vraćao se na glavni put za selo Ponor, u zapadnom delu opštine Pirot. Ostavio sam auto na nekih 500 m pre prvih kuća u ovom selu. Skrenuo sam desno, na loš zemljani put:

Ubrzo je put ,,progutala'' vegetacija pa sam morao kroz vinograd i šumu, držeći kurs malo više levo. U šumici se pojavio neki novi puteljak:

Udisao sam vazduh punim plućima. Trebalo je ,,napuniti baterije'' za naredni period. Kada sam na jednom mestu skrenuo desno, dublje u šumu, više nije bilo bojazni. Bio sam na pravom putu za veliku livadu u Zajednici:

Onda sam počeo da viđam božure, na mestu gde ih je i ranije bilo puno. Nažalost, lepi crveni cvetovi bili su još učaureni u zelene loptaste pupoljke. Poranio sam. Kada sam poslednji put ovde bio, uživao sam u njihovim cvetovima. To je bilo 22. maja 2021. godine. Sada sam došao dvadesetak dana ranije. Malo hladnije proleće učinilo je svoje:

Uspeo sam da vidim samo jedan jedini cvet. Pomislio sam: I to je dovoljno za moju sreću! Zovu ga i kosovskim božurom, redak je i zabranjeno je njegovo branje i uništavanje. Još ređa biljka je stepski božur. Ima ga na svega nekoliko mesta u Srbiji, a dva se nalaze u jugoistočnoj Srbiji: planina Vidlič iznad sela Visočki Odorovci i okolina Knjaževca.

Izašao sam na veliku livadu. Kretao sam se polako preko nje i uživao. Možda više nije tako lepa kao ranije, izgleda pomalo napušteno i polako je ,,osvajaju'' trnja i niska drvca. Sve ređe ovde dolazim jer su me povukla neka druga ,,atraktivnija'' mesta, Stara planina, njeni vrhovi i vodopadi, pisanje knjige, uređivanje bloga, obaveze kući i na poslu... Kako god, volim ovo mesto. Pisao sam o njemu u svojoj drugoj knjizi:

Veliku livadu ,,presecaju'' žice dalekovoda. U njenom zaleđu je vrh visine 681 m (zadnja fotografija gore). Popeću se nekad na njega sa južne, manje šumovite i pristupačnije strane. Daleko iza njega, u tom pravcu, uzdiže se Crni vrh (890 m), jedan od mnogih sa tim nazivom u pirotskom kraju. Desno od velike livade u Zajednici je put koji vodi uz Dolinsku reku, do još jednog fantastičnog mesta na granici pirotske i belopalanačke opštine. To je Sedlar.

Kraj u kome sam bio ima pomalo neobičan naziv - Zajednica. Ovaj pojam ukazuje na tragove srednjovekovnih imovinskih odnosa i označava kolektivnu svojinu u šumama i pašnjacima. Slični pojmovi, česti među toponimima u pirotskom kraju, jesu ,,zabel'' i ,,zabran''. Označavaju omeđane pašnjake i ograđene šume. (Najdan R. Đorđević: ,,Ponor (hronika sela)'', Pirot 2001)

Rešio sam da predahnem i potražim mir u senci jednog povećeg drveta. Upravo tu će uskoro procvetati najviše božura, uz ono, već pomenuto mesto u obližnjoj šumi:

Dok sam dremuckao u hladovini, iz krošnje drveta oglasio se slavuj. Poslušajte njegovu prelepu pesmu:

Krenuo sam nazad, u početku istim putem, kroz šumu. Zatim sam krenuo putem koji je vodio valovitim terenom u pravcu Ponora:

Oduševio me pogled na Golemi stol ili Stolski kamik iz ugla na koji nisam navikao da ga gledam. Na drugoj slici je najviši deo planine Belave:

U jednom šumarku, veoma blizu sela i asfaltnog puta, video sam puno nerascvetalih božura:

Vratio sam se na glavni put na samom ulazu u selo. Preostalo mi je da se tim putem vratim do mesta gde sam ostavio auto:

Kako je ova priča posvećena proleću i cveću, evo još nekoliko lepih fotografija:

I na kraju moj povratak kući:

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: izuzetno mirno i lepo mesto, na svega kilometar od asfaltnog puta; može da predstavlja ,,usputnu stanicu'' na putu za Sedlar; mesto gde u maju (obično polovinom ili u drugoj polovini meseca) cveta divlji božur u velikom broju

Rizici: nema nikakvih obeležja, kao ni vode za piće; šumski puteljci nakon kiša znaju da budu veoma blatnjavi