Pirot i pirotski kraj

13jun2025 Uspomena na lepu porodičnu šetnju do babušničkog sela Brestov Dol

Makadamski put, u dužini od 4.5 km kreće iz zaseoka obližnjeg sela Modra Stena. Naziva se Golubovići i udaljen je oko 40 km od Pirota i 14 km od Babušnice:

Krivudav put vodi uz brdo, uz nimalo lak uspon, pogotovo za nekog ko ćetvorogodišnje dete nosi na ramenima:

Po izlasku na proplanak predeli postaju sve lepši. Prvi put je moguće videti Brestov Dol u daljini:

Posle nekih 1.5-2 sata bili smo u selu i u ,,Domu Golubovića'', odakle je rodom moj deda Čeda:

Deda je rođen 1924, pre 101 godine. Kuća je još starija:

Došlo je vreme za pripremu ručka:

Posle ručka smo krenuli u obilazak sela. Najbliža ,,znamenitost'' našoj kući je Spomenik brestovdolskim komitama sa česmom. Puno je napuštenih kuća. I pre 16 godina broj stanovnika sela se lako mogao izbrojati na prste:

Posebna priča je urušena seoska crkva. Zvonik još uvek odoleva ,,zubu vremena'', u senci velikog zadružnog doma:

S kolena na koleno se prenosilo pamćenje i čuvao nezaborav na crkvu koju je selo Brestov Dol imalo nekada. To je bilo u vreme nadiranja Turaka na Balkan u XIV i XV veku. Kasniji Hram Svete Paraskeve ili Svete Petke podignut je 1860. godine. Izgradnja ove crkve vezana je za ime Petra Stamenkovića, sveštenika koji je kao veliki dobročinitelj i prosvetitelj mnogo doprineo razvoju sela. 
Tek što je doneta odluka o podizanju hrama i dobijena saglasnost od Turaka, nastao je problem oko mesta gde će se hram graditi. Jedni su bili za to da se gradi na Runćuli, najlepšem brdu na zapadu od sela koje je kupastog oblika sa zaravnjenim vrhom. Odatle ,,puca’’ pogled na Gornje Zaplanje i crkvena zvona bi nadaleko odjekivala. Drugi su smatrali da crkva treba bude nasred sela, da ga krasi i da svima bude bliža. Većinom su odlučili da se crkva ipak gradi na Runćuli.
Započnu seljani sa pripremama i dovezu materijal na Runćulu, kad izjutra on stoji nasred sela. Vrate oni opet materijal na brdo i opet sledećeg jutra materijal stoji nasred sela. Shvatili su Brestovdolci da je to ,,božja volja’’ i problem je bio rešen - crkva će se graditi na najlepšem mestu u selu, na lepoj zaravni.
Pop Petar je želeo da crkva bude od čvrstog materijala. Međutim, Turci koji su dali saglasnost za izgradnju, tražili su da crkva bude izgrađena od lakog i slabog materijala. Pored toga, nadgledali su samu gradnju. Pop Petar ih je nadmudrio. Pogodio je dve grupe majstora - jedni su preko dana radili od slabog materijala, a drugi preko noći vršili zamenu čvrstom građom.
Uporedo sa crkvom podignuta je i zvonara, tada drvene konstrukcije. Čedomir St. Popović, sveštenik brestovdolskog hrama i unuk popa Petra Stamenkovića, pokrenuo je 1926. godine inicijativu i podignuta je zvonara posebne lepote od čvrstog materijala sa svoja dva zvona čuvena po zvuku. Zvuk ovih zvona pamtiće dok su živi svi ljudi koji su ih slušali. Nije se bez razloga nekada u Gornjem Zaplanju govorilo: ,,Najlepša su krčimirska stada, brestovdolska zvona i bonjinske devojke.’’

Crkva je imala biblioteku sa starim i vrednim knjigama, bogatu arhivu sa značajnim podacima rođenja, krštenja i smrti svojih parohijana, sa dosta starih časopisa, slika i kalendara. Za vreme bugarske okupacije 1915. i 1942. godine mnoge dragocenosti iz ove crkve Bugari su, kako su ljudi pričali - ,,natovarili na kola i oterali’’.

Paroh brestovdolske crkve, Uroš St. Marinković, je 1936. godine zvanično obavestio višu vlast da je crkva napukla i da je sklona padu. Po tom upozorenju tada nije ništa učinjeno. Svetovne i duhovne vlasti u to vreme nisu imale dovoljno sluha niti materijalnih mogućnosti za održavanje crkve i ona je popustila. Javile su se pukotine i posle 57 godina od prvog upozorenja na opasnost od rušenja, desilo se ono što se dugo naslućivalo.
Usred leta i bela dana u junu 1993, kada su se kazaljke na časovniku poklopile na broju 12, crkva je okončala svoj vek. ,,Nešto je grunulo!’’, pričali su ljudi. Pojurili su iz kuća i videli kako se sa mesta gde je bila crkva diže gust beo dim i oblak prašine. Bio je to neviđeni prizor u selu. Težinom svog krova i zidova crkva se stropoštala u unutrašnjost i pohranila sve što se u njoj nalazilo.
Tako je nestao brestovdolski hram posle 133 godine postojanja. Otišla je crkva u istoriju, a bila je stožer oko koga je tekao život, čuvana nacionalna svest, moral i vera u čoveka. Danas pokraj ruševine stoji zanemela zvonara i nekoliko spomenika izginulim rodoljubima u ratovima. Mir i tišina sve pokriva. 

(Radoslav Golubović, Božidar Golubović: ,,Monografija sela Brestov Dola’’; Vlasotince, 2010)

Još malo slika ovog lepog sela koje ,,umire prirodnom smrću'':

Mama ,,na pragu'' rodne kuće svog oca:

U povratku do Golubovića, na samom putu:

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: jedno od zabačenijih sela u opštini Babušnica, koje se smestilo u podnožju Suve planine i u kraju koji se naziva Gornje Zaplanje; tipično za brojna sela u čitavom kraju - makadamski prilazni put, puno napuštenih kuća, lepi predeli i sećanje na vremena koja su odavno prošla...

Rizici: početni deo puta je prilično naporan (uspon i krivine)