16dec2023 Selo Barje i vodopad Borovsko ripalo

Teritorija opštine Dimitrovgrad je riznica mnogih prirodnih lepota, čiji je značajan deo i dalje nepoznat široj javnosti. Jedna od njih je i Borovsko ripalo, vodopad na rečici Ripa. Donedavno nije ga bilo ni na jednoj turističkoj mapi, a do ovog skrivenog i teško pristupačnog mesta nije bilo obeležene staze. Stvari su se promenile u jesen 2023. (iz članka Turističke organizacije Caribrod)

Borovsko ripalo sam obišao u maju 2019. godine (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/121). Tada sam imao najboljeg mogućeg vodiča i najboljeg poznavaoca ovog retko posećivanog kraja - Cvetka Ivanova iz Dimitrovgrada, pisca, hroničara, inženjera tehnologije i pre svega dragog prijatelja. Kada sam pre nekoliko meseci saznao da je, zaslugom Turističke organizacije Caribrod, staza do vodopada uređena i obeležena, istog momenta sam počeo da pravim planove o novoj poseti ovom nesvakidašnje lepom mestu. Nažalost, izostalo je društvo...

Donja Nevlja je danas centar južnog dela dimitrovgradske opštine i kraja koji se zove Burel. Nekada je centar čitavog kraja bio u Borovu, selu u koje idem. Donja Nevlja je udaljena oko 36 km od Pirota i 14 od Dimitrovgrada. Reč je o pograničnom selu, tik uz srpsko-bugarsku granicu:

Na ulazu u selo je skretanje za Barje. Nadmorska visina je 555 m. Ovo je polazno mesto za moju novu avanturu:

Najpre se prolazi pored privatnog imanja u mestu Del. Lep je pogled na dolinu Gaberske reke, koja nedaleko od Donje Nevlje menja pravac svog toka i ulazi iz Bugarske na teritoriju Srbije:

Put za Barje je prilično loš. Praktično, njime mogu samo terenci i traktori. U svom nižem delu bio je veoma blatnjav:

Na mestu prikazanom na sledećoj fotografiji s leve strane se priključuje put koji dolazi sa drugog kraja sela Donja Nevlja. Nadalje je put nešto bolji, ali je po razbacanim jaknama i džemperima, crnim rančevima, limenkama energetskih pića i plastičnim flašama, jasno da je ova deonica deo rute kojom prolaze migranti. Zbog toga, u ovom kraju treba biti na oprezu:

Kako raste nadmorska visina, sve je više snega. Lep je pogled na levu stranu, prema Gornjoj Nevlji, brdu Gradište (924 m) i selu Skrvenica. Na suprotnoj strani otvara se pogled na veliko brdo Peros, čiji je istureni vrh Sveti Ćirik (1033 m) vidljiv izdaleka:

Posle sat vremena hoda dolazim do raskrsnice na kojoj je odvajanje za neke od zaseoka sela Barje. Nekad je ovo selo bilo veliko, glavni deo starog sela Borova, centra borovske parohije. Posle Drugog svetskog rata selo Borovo je podeljeno na današnja tri sela - Barje, Bilo i Verzar. Za razliku od Verzara, gde nema stalnih stanovnika, i Bila, gde se broj ljudi sveo na prste jedne ruke, Barje je ostalo ,,glavni'' deo nekadašnjeg velikog sela Borova i u njemu živi nešto više ljudi (prema rečima Cvetka Ivanova između 15 i 20), a samo Barje je sastavljeno od preko desetak mahala. Vunija i Dren su samo deo njih. Ja produžavam pravo, ka glavnom delu sela Barje:

Ubrzo dolazim i do najviše tačke na svom putu između Donje Nevlje i Barja (oko 860 m). Ovde je već ozbiljniji sneg i vremenski uslovi se razlikuju od onih u nižim krajevima:

U želji da osmotrim okolinu, penjem se do lokalne protivgradne stanice. Sa tog mesta je lep pogled na zapad i sever - niz dolinu Poganovske reke prema Grebenu i Vlaškoj planini, na brdo Basaru iznad Borovskog polja i na pomenuto brdo Peros:

Ispod ovog lepog vidikovca je glavna raskrsnica u čitavom kraju. Putevi sa nje idu na sve četiri strane sveta. Ja dolazim iz pravca istoka i Donje Nevlje. Pravo se produžava za Barje, levo za Kuljinu mahalu i selo Skrvenicu, a desno za Borovsko polje, Praču i Dimitrovgrad. Uvek sam se čudio jednoj stvari - put za samo selo Barje je od svih pomenutih pravaca nekako najneugledniji:

Odavde kreće spust u selo. Gazim sneg i put se jedva razaznaje:

Posle tačno 1h 20 min hoda od skretanja u Donjoj Nevlji, silazim na put koji u Barje dolazi iz pravca Skrvenice. Nadmorska visina je 815 m:

Levo je seoska škola. Ovog puta je ne obilazim. Skrećem desno. Put do Borovskog ripala dobro znam, ali za sve one koji prvi put dolaze u ovaj zabačeni kraj tu su nedavno postavljeni putokazi:

Put zatim prolazi kroz šumu i ja imam prvi ,,kontakt'' sa Barskim potokom, jednom od dve sastavnice rečice Ripa, na kojoj se nalazi vodopad Borovsko ripalo. Raduje me količina vode:

Dolazim do važnog prolaznog mesta i skretanja. Tu turistička signalizacija kaže da treba skrenuti levo, preko potoka, i nastaviti putem koji vodi za Poganovo:

Put je ponovo blatnjav i kreće uspon uz odvajanje od toka Barskog potoka. Izlazim na jedan proplanak sa koga se najbolje vidi položaj vodopada. On se nalazi u Ždrelu, kratkom kanjonu između brda Kujadar i Rajna strana. Neposredno pre ulaska u Ždrelo, Barskom potoku se sa desne srane priključuje Bratilovdolski potok i tako nastaje rečica Ripa.

Put za Poganovo vodi dolinom jednog drugog potoka i obilazi zanimljivo brdo Kujadar sa južne strane. Sećam se da mi je Cvetko pre četiri i po godine pričao da je na vrhu Kujadara nekada, u rimsko doba, bila osmatračnica i da je do nje vodio put. Ovde su pronađeni i tragovi koji ukazuju da su se ljudi u ovom kraju u prošlosti bavili grnčarijom:

Put ulazi u šumu i takav ambijent ostaje do samog vodopada:

Dolazim do mesta gde glavni put produžava preko rečice Ripe za selo Poganovo, a gde se za vodopad nastavlja levom obalom potoka, obeleženom stazom. Vodopad Borovsko ripalo je odavde daleko nekoliko stotina metara:

Iako je deonica kratka, dolazak do samog vodopada nije uopšte lak. Veliku pomoć pri tome pružaju ograđena staza i užad kojima se lako na nekoliko mesta prelazi sa jedne obale na drugu. Ovde su i ostaci nekoliko starih vodenica. Svaka čast TO Caribrod na trudu koji je uložen da se jedan skriveni, ali i veoma atraktivni vodopad učini dostupnim javnosti, kao i da se deo nasleđa sačuva od zaborava:

Trebalo mi je 1h 50 min od Donje Nevlje i 25 minuta od silaska u selo Barje da stignem do 13 m visokog vodopada Borovsko ripalo. Mislim da je sa tom visinom najviši vodopad u dimitrovgradskom kraju. Dolazak na ovo mesto treba doživeti kao privilegiju, što zbog lepote prizora koji malena rečica Ripa pruža obrušavanjem iz procepa između dva brda, što zbog činjenice da je ovo mesto teško dostupno, kako iz pravca Barja, tako i iz Poganova:

Nadmorska visina je oko 760 m. Prilaz podnožju vodopada je praktično nemoguć. Ja sam morao jednom rukom da se držim za granu, dok su mi noge klecale na steni, u nameri da Ripalu priđem sa druge strane. U maju 2019. sam bio visoko gore između stena, na mestu gde se voda odvaja od litice i pada u ambis:

Povratak u Donju Nevlju je potrajao oko sat i po vremena:

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: zabačen kraj, daleko od svih važnih puteva i velikih naselja, čiji je centar nekada bilo veliko selo Borovo (danas Barje); izuzetno lep i atraktivan vodopad Borovsko ripalo, najviši u dimitrovgradskom kraju, do koga sada iz Barja vodi odlično markirana planinarska staza

Rizici: dolazak u selo Barje nije lak, put iz Donje Nevlje je prilično loš, a još je teže stići do samog vodopada; kraj je pust i posećuju ga jedino drvoseče, lovci, retki planinari i zaljubljenici u prirodu; oprez - deonica Donja Nevlja - Barje je deo ,,migrantske rute''!