13apr2025 Bugarska: Dragoman - Petrovski krst - Golemo Malovo - Dragomansko blato

Za zajednički uspon na Petrovski krst smo se dugo pripremali, minimum dve godine od kako smo ga posmatrali iz močvare u podnožju planine Čepan. Znao sam da će Draganu uspon na njen najviši vrh oduševiti jer su naše planinarske akcije u Bugarskoj oduvek bile nešto posebno. Prelepo vreme je doprinelo da moje drugo, a Draganino prvo osvajanje Petrovskog krsta bude nezaboravno...

Svim planinarima preporučujem da uspon na Petrovski krst (1206 m) obave upravo na način na koji smo mi to učinili...

Automobil smo ostavili na dobro poznatom mestu, na raskrsnici u delu Dragomana koji se naziva Stari Dragoman. Ovde smo bili u martu 2023. i tu se nalazi Centar za proučavanje vlažnih (močvarnih) zona ,,Dragomansko blato''. Ništa se nije promenilo u međuvremenu - vrata centra su i dalje zatvorena:

Narednih 15-20 minuta pratimo put za Godeč i idemo blago uzbrdo. Dolazimo do mesta na nekih 720 m nadmorske visine gde započinjemo uspon uz zapadne padine planine Čepan. Prostire se u pravcu istoka dužinom od oko 20 km i širine je 1-1.5 km:

Do vrha na rastojanju od 3.5 km treba savladati visinsku razliku od skoro 500 m. Uspon je uglavnom blag, a put tvrd i kamenit:

Sa desne strane - na jug, lep je pogled u pravcu Dragomana, planina u okolini Trna i na Sofijsku kotlinu. Pogled dopire i do Ruja, Velikog Strešera na planini Vardenik, Osogovskih planina u Makedoniji, Vitoše i Rile:

U pravcu severa, levo, vide se varošica Godeč, planina Vidlič i Stara planina sa Midžorom, Koprenom, Srebrnom glavom i Komom:

Za nama ostaju auto-put kojim smo došli od srpsko-bugarske granice, Dimitrovgrad, Greben i Vlaška planina, Paješki kamen i Suva planina:

Posle 1h 20 min vremena od skretanja sa asfaltnog puta i početka uspona, stižemo do paraklisa (male crkvice) koja se nalazi tik ispod Petrovskog krsta. Neposredno pre nas na ovo mesto su terenskim vozilima stigli bugarski paraglajderi. Paraklis nije postojao u februaru 2016, kada sam se ja sâm peo na vrh:

Izlazak na Petrovski krst, najvišu kotu planine Čepan, posle nešto više od devet godina, doživeo sam prilično emotivno. Ovo mesto sam opisao u svojoj prvoj knjizi:

Ovde se prema verovanju nekada nalazilo svetilište. Tračko pleme Meldi je tu još u II veku pre nove ere prinosilo darove i žrtve. Sada su tu krst po kome je vrh dobio ime, klupa sa natpisom koji podseća na boravak bugarskog cara Borisa III i obeležje sa bugarskom zastavom. Pre devet godina, kada sam ja ovde bio po hladnom vremenu i snegu, bila je sleđena uz jarbol.

Mi smo uživali na suncu i u pogledu koji se sa ovog mesta pruža u punom krugu od 360 stepeni:

Duvao je i ne tako jak vetar. Upravo on je na ovo mesto doveo paraglajdere iz Sofije. Bili smo strpljivi i prisustvovali prelepom prizoru njihovog otiskivanja u vazdušno prostranstvo:

Nisam želeo da se istim putem vratimo na polazno mesto. Želeo sam da produžim našu avanturu i dam joj priliku za neke nove izazove. Sa Petrovskog krsta nastavili smo mestimično obeleženom planinarskom stazom po grebenu planine Čepan u pravcu istoka. Pogled na Vitošu i Rilu bio je još bolji, dok je Sofija bila u izmaglici:

Spustili smo se do mesta koje planinu deli na dva dela - Veliki i Mali Čepan. Mali Čepan je nešto niži od Velikog i na njemu je najviši Kosmati vrh (1179 m). Na jednoj raskrsnici planinskih puteva smo krenuli desno, podnožjem Malog Čepana. Naš cilj je spust u obližnje selo Golemo Malovo:

Kod borove šume put je povio desno ka selu. Za nama su ostali Veliki Čepan i Petrovski krst:

Spust u selo je izgledao ovako:

Silazak u selo sa vrha Petrovski krst potrajao je oko sat i po. Golemo Malovo je udaljeno od Dragomana oko 8.5 km i nalazi se na putu koji vodi u pravcu Godeča, Berkovice i Montane preko mesta zvanog Bučin prohod. Kod Bugara su fizička aktivnost i rekreacija u prirodi na višem nivou nego kod nas pa smo ovde, posle paraglajdera na Petrovskom krstu, sreli i brojne motocikliste i bicikliste:

Po izlasku iz sela produžili smo podnožjem Velikog Čepana. Nedaleko od puta, sa leve strane u pravcu našeg kretanja, nalazi se napuštena pista poljoprivredne avijacije:

Polako smo se približavali Dragomanskom blatu, močvari u podnožju planine na čijem smo vrhu bili nešto više od dva sata ranije. Još odozgo smo videli da je vode u njoj još manje nego 18. marta 2023. kada smo prvi put posetili ovo veoma interesantno mesto:

Rešili smo da ponovo zađemo u močvaru, na istom onom mestu kao pre dve godine:

Prijatno su nas iznenadile nove info-table o ,,stanovnicima'' močvare:

...kao i činjenica da su zbog nižeg nivoa vode bile dostupne neke staze kojima u martu 2023. nismo mogli da priđemo:

Usledilo je novo uživanje na suncu. Kao da je močvara želela da nam pruži ono što nam je prvi put uskratila:

Vratili smo se na glavni put i produžili ka Starom Dragomanu. Prošli smo mesto sletenja paraglajdera, napušteni Centar za razmnožavanje suvozemnih kornjača, farmu krava i našli se na mestu odakle smo započeli svoju neponovljivu akciju:

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: fantastična i prelepa planinarska akcija koju treba obaviti upravo na opisani način kako bi se sagledala sva njena lepota; uspon na Petrovski krst, najviši vrh planine Čepan i prekrasan pogled u punom krugu od 360 stepeni; spust u Golemo Malovo i povratak na polazno mesto sa prolaskom podnožjem Čepana i pored izuzetno interesantne močvare Dragomansko blato

Rizici: na grebenu planine Čepan često duva jak vetar; markacije su slabe (neuobičajeno za Bugare!); u močvari Dragomansko blato biti obazriv zbog vode