Pirot i pirotski kraj

1may2025 Rasnica, Pasjač i Pasjačko vrelo

Na prvomajski ,,uranak'' sam krenuo veoma rano, mnogo pre nego što se na takve manifestacije normalno ide. Hteo sam da iskoristim jutarnju svežinu, da uživam u cvrkutu ptica i rađanju novog dana na putu za Pasjač, kao i da izbegnem sunce i visoku temperaturu u povratku. U Rasnici, na proširenju kod seoske škole i crkve, bio sam već u 5:00.

Jedan od nekoliko jačih uspona na putu za Pasjač i Sinju Glavu je upravo tu, na izlazu iz Rasnice. Zatim put prati dolinu Rasničke reke. Kada ona povije levo, prema Prisjanu, na horizontu se pojavljuje Kale (694 m). Ispod njega se nalazi vrelo Bivoljak. Tu se u Prisjansku reku uliva Sinjeglavski potok (možemo ga zvati i Ropotska reka) i tako nastaje Rasnička reka.

Sledi dugačak i nimalo bezazlen uspon - najnapornija deonica moje relacije. Asfaltni put se još uvek dobro ,,drži'':

Skretanje za Ropotovo i Sinju Glavu:

Malo dalje prestaje asfalt i loš put sa udaljavanjem od Rasnice postaje sve gori. Tu negde sam, u 5:38, dočekao svitanje prvog majskog dana 2025. godine:

Kroz granje uočavam Ropadski vrh (906 m). U njegovom podnožju je vrelo Čelin, o kome sam takođe pisao u svojoj prvoj knjizi. Prijatno sam iznenađen što je skretanje do ovog prelepog mesta sada obeleženo. Nije ga bilo ranije. Tamo se nekada nalazilo i staro selo Ropotovo, raseljeno u XIX veku. Zbog toga mnogi ovo vrelo nazivaju i Ropotsko vrelo. Kako izgleda, čitajte u mojoj reportaži koju sam pisao u martu 2022. godine (http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/693). Ja ga ovog puta nisam obilazio.

Pogled na taj kraj je još bolji u nastavku:

Interesantno je da se asfaltna podloga ponovo javlja, ali je toliko oštećena da formira duboke rupe, oštre prelaze i neravnine koje mogu da oštete karter nižih automobila. U ovaj putni pravac dugo nije ulagano ništa. Deonica koja prolazi južno od Tumbe i Jasenovice prilično je monotona:

Nakon 1h 10 min hoda iz Rasnice, stižem do mesta gde put zaokreće levo. Ovo mesto bi trebalo da se zove Tupanar, nalazi se na oko 720 m nadmorske visine i sa njega se otvara pogled na zapad, u pravcu babušničlkih sela Vojnici i Radoševac. Putokaz, koji nisam imao prilike da vidim ranije, usmerava do jedne česme i mesta Poljce. Kasnije sam saznao da se tamo, u mestu Gola rudina, nalazi zaravan na kome su vidljivi vojni rovovi iz Prvog svetskog rata. Prvom prilikom ću ih posetiti. Ja produžavam za Pasjač. Inače, ovde su se nekada nalazile prve pasjačke kuće i pojate:

Put sada obilazi Leskovu glavu (818 m). Vide se kraj kroz koji sam prošao nešto ranije, Pirotska kotlina, Vidlič, Stara planina...:

Ponovo se javljaju ostaci asfalta. Na tačno 8 km od škole u Rasnici dolazim do raskrsnice na kojoj se put za Pasjač odvaja od onog koji produžava za Sinju Glavu. Meni je za prelazak tog rastojanja trebalo tačno sat i po vremena:

Odavde počinje završni spust u Pasjač:

Pasjač je prelepo selo, sa priličnim brojem obnovljenih kuća. Najbolji je dokaz da najlepša sela u pirotskoj opštini nisu vezana samo za Staru planinu već ih ima i u njenim drugim delovima. Selo naprosto oživi leti, kao i za vreme praznika i vikendom. Kažu da za Svetog Iliju zna da se okupi i preko 200 ljudi. Sada selo broji desetak stalnih stanovnika:

Seoska česma sa hladnom vodom:

Prvi maj je i danas će sigurno biti živo, a broj ljudi u selu će višestruko porasti. Neki su već stigli, ali pošto je još uvek rano (oko 6:45), ništa ne remeti jutarnji mir:

Na putu ka donjem delu sela prolazim pored napuštene škole i starog krsta. Dobro sam nakvasio noge u rosnoj travi:

Slede još nekoliko lepih kuća i spust u najniži deo sela, stazom koja liči na prave planinske staze:

Silazim u dolinu Pasjačke reke jer želim da posetim jedno nesvakidašnje i prelepo mesto. Tu su Pasjačko vrelo, pastrmski ribnjak i jezerce Bobana Stankovića:

Srećem se s Bobanom. Vredan je od ranog jutra. Nije me prepoznao jer se nismo dugo videli. Objašnjava mi da je kvalitet vode Pasjačkog vrela izuzetan. Pokazuje mi još jedan izvor, čija je voda odlična za oči. Zove se Svetena vodica:

Boban mi priča o karakteristikama svog ribnjaka i budućim planovima za njegov razvoj:

Ispod ribnjaka je jezerce. Sećam se da me priča o njemu, pre otprilike 15 godina, zainteresovala da dođem u Pasjač i posetim ovo mesto. Nizvodno od jezerca Pasjačka reka povija u pravcu severa i teče nekih 6 km. Preseca put Pirot-Babušnica iznad Blata, ali retko dopire do svog uliva u Maglićku reku jer u dolini severno od Pasjača ponire.

Upoznao sam i Bobanovu suprugu i ćerku koja se bavi ozbiljnim naučnim radom iz oblasti ihtiologije (nauka o ribama) i ekotoksikologije (zagađivanje voda). Moje oduševljenje onim što sam video i čuo, za nekih tridesetak minuta koliko sam proveo u domu Stankovića, bilo je ogromno. Srbiji treba više takvih ljudi...

Kao i obično, povratak do raskrsnice na ulazu u selo ne obavljam istim putem, već onim koji prolazi preko livada i nešto severnije od glavnog dela sela. Pejzaži u proleće su kao sa pozadina računara:

Povratak u Rasnicu je potrajao sat i 20 minuta (9:45). Ako u odlasku, rano ujutru, nisam sreo nijedno vozilo, u povratku je bilo mnogo ,,prometnije''. Sreo sam tri automobila i jedan traktor na putu za Pasjač i Sinju Glavu. Iznad kanjona Rasničke reke sam video mnogo automobila i čuo glasove mladih ljudi koji ovde tradicionalno obeležavaju Prvi maj...

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: iako zabačeno i teško dostupno, jedno od najlepših pirotskih sela; takođe, jedno od najlepših vrela u pirotskom kraju; privatni ribnjak i jezerce gde su dobri ljudi uvek dobrodošli!

Rizici: loš kvalitet puta od Rasnice do Pasjača - njime se može praktično samo peške ili terenskim vozilom