Pirot i pirotski kraj

8jun2025 Stazom za kvadove, od izletišta Vrelo do Bodinog vrha i Dojkinačkog ponora

Nisam znao da u pirotskom kraju postoji Poligon za obuku kvadova. Nalazi se između izletišta Vrelo i sela Brlog, s desne strane puta. Upravo na tom mestu sam započeo svoju avanturu. Krenuo sam vrlo rano (pre 6:00), kako bih ugrabio jutarnju svežinu i skratio dužinu perioda koji sam zasigurno morao da provedem na jakom suncu:

Nažalost, poligon za obuku se ne održava kako treba, kao ni staza koja najpre vodi kroz šumu i u pravcu suprotnom od krajnjeg odredišta. Bukvalno vas vraća ka Vrelu. Markacije koje se ovde vide su sve od planinarskih oznaka sve do uspona na Bodin vrh, udaljen oko 9 km. Sa porastom visine, postaje lep pogled na susednu planinski kosu, južno od Brloga, i na Rosomački vrh ili Kuklu (1250 m):

Baš negde iznad izletišta Vrelo put povija ulevo i nastavlja najvišim delom grebena u pravcu severozapada. To je planinska kosa koja razdvaja doline Dojkinačke i Jelovičke reke, a koja se pruža u pravcu Ponora, Klisure, Stražne čuke i Koprenskog masiva:

Nažalost, ja sam tu uspeo da nekako izgubim stazu. Narednih 15-ak minuta sam morao da se krećem instiktivno i da se u sebi molim da se što pre vratim na pravi put. Ovakve situacije otežavaju kretanje i oduzimaju planinaru dragocenu energiju:

Srećom, to nije trajalo predugo i ja sam se ubrzo ponovo našao na stazi za kvadove. Vidljivi su bili sveži tragovi prolaska nekog vozila. Ovo mi je ulilo dodatnu sigurnost:

Otvorio mi se pogled uz dolinu Dojkinačke reke i na selo Dojkince, a na suprotnoj strani sam mogao da vidim dolinu Jelovičke reke, kraj gde se nalazi Jelovički ponor, Javorski rid, Mali i Veliki Tupanac, Dobro jutro..:

Posle 1h 5 min od polaska, stižem na blagi vrh Strči krak (1179 m), jedno od prolaznih mesta do cilja. Ovde konstantujem da ću morati najpre da se spustim u dolinu, za nekih 50-ak metara, a da kasnije započnem dugačak i ujednačen uspon. U daljini vidim Bodin vrh, Vrh iznad Vrtiboga sa usamljenom brezom, Kopren:

Taj uspon mi nije pao lako. Konstantan je i dug kao večnost, ne preterano jak. Da li zbog činjenice što sam bio sâm, zbog stvari koje su me opterećivale prethodnih dana ili neprilagođene ishrane, teško sam dolazio do daha i bio prinuđen da pravim česte pauze u hladu retkog drveća:

Pejzaži oko mene su postajali sve lepši:

Pogled unazad, na deo staze koji sam prošao:

Kod vrha Bandera (1476 m), skrećem levo, napuštam stazu za kvadove i krećem se prema Bodinom vrhu, koga sad mogu lepo da vidim. Mogao sam da produžim i stazom jer sam se kasnije ponovo uključio na nju, u podnožju Bodinog vrha. Ovako sam zaobišao jednu ogromnu vrtaču sa suprotne strane u odnosu na stazu. Teren je vrlo nezgodan za kretanje, neravan i prepun busenova visoke i jake trave:

Pogled nisam mogao da odvojim od prelepe kraške uvale Ponor. Veličine je 700x300 m i nalazi se iznad 1400 m nadmorske visine:

Nakon 2h 55 min izlazim na Bodin vrh (1484 m), koji sa južne strane ograničava uvalu Dojkinački ponor:

Ne zadržavam se dugo na njemu (inače je lep vidikovac!) već produžavam u nameri da se što pre spustim do samog Ponora:

Spust do jednog od najspektakularnijih mesta na Staroj planini za mene uvek predstavlja sjajan doživljaj:

Malo odmora, razgledanja okoline i uživanja u pesmi ptica... Ovde sam poslednji put bio u avgustu 2022. godine, na dugom ,,proputovanju'' od Dojkinaca do vrha Kopren:

Silazak u samu rupu, gde se nalazi pećina sa podzemnim vodopadom, izaziva još veće uzbuđenje. Ovde, u euforiji, treba biti jako oprezan, jer je teren vrlo strm, a u mom slučaju je bio i raskvašen i izuzetno klizav:

Obradovala me prilična količina vode. Vodopad je formirao bezbroj kapljica koje su se presijavale na suncu. Temperatura je osetno niža nego nekoliko desetina metara više. Mogao sam da vidim i svoj dah:

Po izlasku iz rupe usledili su kraći odmor i priprema za dug i naporan povratak do mesta gde sam tog jutra ostavio auto. Obično planinari i ljubitelji prirode za dolazak do Ponora i za povratak u Dojkince koriste stazu koja vodi uz Duboki do i planinsku kosu koja se zove Bobenica. Ja sam odlučio da se u selo spustim kraćom stazom, koja vodi nešto istočnije i pravo u centar sela. Već sam je bio oprobao sa Marjanom, mojim kumom, avgusta 2011. godine.

Staza je markirana i najpre vodi niz južne padine Bodinog vrha. To je tzv. Bodina strana. Tamo se nalazi još jedna velika kraška uvala, nalik na Ponor:

Zatim put povija u desnu stranu i nadalje vodi kroz borovu šumu:

Spust u Dojkince traje oko sat vremena. Ipak preporučujem pomenutu planinarsku stazu (Planinarski dom iznad Dojkinaca - Duboki do - Bobenica) za dolazak do Ponora jer je ova kojom sam se ja vratio u selo prilično strma i verovatno vrlo nezgodna za uspon (uvek sam je koristio samo u povratku).

Usledio je prolaz kroz Dojkince:

Moje polazno mesto je iz centra sela udaljeno oko 5.5 km. Usledio je spust niz dolinu Dojkinačke reke, pored čuvenih polja najboljeg krompira. Zvezda na nebu je već uveliko bila opekla:

Na otprilike pola puta između Dojkinaca i Brloga nalazi se dojkinačka crkva, posvećena Svetom Nikoli. Smatra se da se na ovom mestu nekada nalazilo staro selo, koje se zbog zuluma Turaka krdžalija iselilo nekoliko kilometara uzvodno. Ovde se, pored crkve, nalazi dojkinačko groblje.

Ono što je posebno interesantno, a dokazano je bojenjem vode na Dojkinačkom ponoru (oko 3.5 km vazdušne linije), jeste da voda na česmi ispred crkve i u obližnjem potoku Žuberna potiče sa kraške uvale Ponor i pećine koju sam ja posetio:

Dojkinačka crkva zaslužuje obnovu. Usledio je prolazak kroz lepo selo Brlog:

...a zatim i povratak do polazišta, sa koga sam krenuo 5h 45 min ranije:

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: lepa planinarska staza, koja se u jednom delu poklapa sa stazom za kvadove i vodi planinskom kosom između dolina Dojkinačke i Jelovičke reke; prelepi pejzaži i staroplaninski suvati; Ponor - jedno od najatraktivnijih i najspektakularnijih mesta na Staroj planini sa podzemnim vodopadom; strm spust u Dojkince i povratak do pred izletište Vrelo dolinom Dojkinačke reke, sa prolaskom pored dojkinačke crkve i kroz selo Brlog

Rizici: markacija postoji na samom početku staze (iznad Poligona za obuku kvadova), pred sam Bodin vrh i na spustu u Dojkince; u početnom delu (iznad Vrela) staza je dosta zarasla u travu i trnje; prelazi se veliko rastojanje pa leti ,,neprijatelj'' mogu da bude jako sunce (kao u mom slučaju) ili grmljavina i kiša; biti oprezan prilikom spusta u pećinu na Ponoru zbog jako strmog i klizavog terena!