Pirot i pirotski kraj

19jul2025 Gostuša - Dubrovič - Jeremiski krst - Vilan* - Glogovica - Stražište - Rsino grmje*

Podrazumeva se da sam bio rano u selu, kako bih izbegao vrućinu u najtoplijem delu dana. Gostuša me dočekala uspavana i obasjana jutarnjim suncem:

Posle prve seoske česme skrenuo sam levo i prešao mostić na Gostušici. Od vodopada Ćirćin do nije ostalo ništa. Kad ima vode, vidljiv je sa glavnog puta koji vodi kroz selo:

Krenuo sam kamenitim putem naviše. Ne znam da li u pirotskom kraju postoji gori i teži put. Ovde se može jedino peške. Ćirćin do se nastavlja na Kukoljski dol, nazvan po brdu Kukolj, severozapadno od sela (841 m):

Sledeći prizor mi je prijao na izuzetno napornoj deonici:

Prvo gostuško stočarsko naselje u ovom kraju i praktično stočarsko naselje najbliže selu, bio je Dubrovič. Deli se Donji i Gornji:

Sa jednog mesta u Donjem Dubroviču mogao sam da vidim delić Zavojskog jezera, u delu gde se nekada nalazila Velika Lukanja:

U Gornjem Dubroviču jedna pojata je bila ,,živa''. Video sam mlađeg čoveka sa krdom goveda. Nažalost, on nije video mene pa nismo stigli da popričamo. Već je bio poveo stoku na obližnji izvor Stubol, u susednoj dolini. Tu sam morao da savladam i prvu ,,ozbiljnu'' prepreku na putu:

Na mestu Rt, malo iznad Gornjeg Dubroviča, nalazi se krst posvećen Svetoj Petki Trnovoj:

,,...Nekada je tu bio veliki hrast koji je imao u svom stablu veliku rupu u koju je moglo da se smesti pet osoba, ali kako je ostario, polako se jedna po jedna grana lomila. Jednom prilikom je udario i grom i skoro ga prepolovio. Tako je hrast u svojoj dubokoj starosti nestao. Krst i dan-danas stoji na svom mestu... Mesto pored krsta je bilo, a i danas je na meti tragača na zakopano blago, a teren oko krsta i mesta oko nekadašnjeg hrasta je oduvek prekopavano...'' Borisav Nikolić: Gostuša, Pirot 2011.

Nastavlja se uspon. Ima markacija. S leve strane, iznad pomenute doline, uzdiže se brdo Bodin del (1010 m):

Posle 50 minuta od polaska iz Gostuše, našao sam se na mestu Jeremijski krst (Jeremisći krs). Otvorio mi se pogled na Koprivšticu i Pokrovenik, drugi deo Zavojskog jezera, na Suvu planinu u daljini, kao i na kraj u koji sam krenuo:

Pošto pri prolasku naviše nisam video nikakav krst, nekoliko sati sam živeo u ubeđenju da se mesto ,,samo tako zove'' i da je stari krst verovatno nestao. Na sreću, uočio sam ga u povratku. Nalazi se s desne strane puta, kada se ide naviše. U njegovoj blizini su dva velika stabla hrasta:

,,...Drugi krst je Jeremisći krst na Ržište. Tam izlazi celo selo. Tihomir R. Đorđević je, boraveći u pirotskom kraju 1897. godine, u svojim beleškama o obrocima, zapisao da je ovaj obrok po kazivanju meštana 160 godina star... Priča se da je podignut kad su nekad bile gladne godine...''

 Usledio je uspon kroz borovu šumu i mesto Golemi slog. Sa desne strane se ovde priključuje put koji polazi iz gornjeg kraja Gostuše i vodi preko Kukolja:

Uspon je konstantan. Stigao sam i do jednog izvora, čije ime, u moru toponima koji okružuju Gostušu, nisam uspeo da saznam. Iz šopke je curila voda, a zanimljivo je da nešto kasnije, kada sam na ovo mesto svratio u povratku, vode nije bilo. Sa ovog mesta mi se otvorio prelep pogled na dolinu u kojoj su se nekada nalazila gostuška stočarska naselja Valjeva padina, Vilan i Zasek. Odlučio sam da u povratku posetim Vilan i njegov čuveni izvor.

Skretanje za Vilan je svega stotinak metara od izvora i izgleda ovako:

Sledeći je uspon uz planinsku kosu koja se zove Glogovica. Razdvaja sliv Belske reke (treba je razlikovati od istoimene reke koja protiče pored sela Bela, ova Belska reka je pripadala ataru nekadašnje Male Lukanje), u čijem se najvišem delu nalaze pomenuta stočarska naselja, i dolinu Gostušice, koja je duboko dole, desno od puta. S druge strane doline Gostušice, uzdižu se dobro poznati visovi: Sirmanički vrh (1480 m) i Vrh iznad Vrtiboga (sa usamljenom brezom i mobilijarom, 1588 m):

Pored puta na Glogovici je svojevremeno postavljen mobilijar. Nažalost, kao i mnogi drugi na Staroj planini, u međuvremenu je pao. U blizini ovog mesta, na strmom delu Glogovice, u mesto zvanom Malo lice, okrenutom na istok ka Sirmaničkom vrhu i Sirmanici, stočarskom naselju u njegovom podnožju, nalazi se pećina Šajtin zevnik (turska reč za ,,podrum''). ,,Ime je dobila po tome što su neke od porodica iz familija Šajtini ovde čuvale namirnice u hladu, ili ih krile od raznih osvajača''. Borisav Nikolić: Gostuša, Pirot 2011.

Završni uspon do mobilijara na Stražištu:

Od polaska iz Gostuše prošlo je nekoliko minuta preko 2h. Pažnju mi je privukla ostavljena kosilica za travu:

Sa ovog mesta se pruža prelep pogled na venac Stare planine na granici sa Bugarskom. Dominiraju: Bolvan, Babin zub, Žarkova čuka, Midžor i Martinova čuka. U prednjem planu je Belan (1576 m):

Stražište je sa severne strane markantan vrh (1496 m). Danas je bio najviša tačka moje planinarske akcije. Obično sam do njega dolazio iz pravca juga, sa Zavojskog jezera i atara nekadašnjeg sela Zavoj. Važno je prolazno mesto na putu za Belan:

Pre otprilike 11 meseci, u avgustu 2024. godine, ovde sam prošao sa Draganom Šopkom na putu za Belan. Sada sam rešio da malo odmorim u hladu bukvi, a da potom produžim do mesta zvanog Rsino grmje. To je nekadašnje stočarsko naselje Gostuše, jedno od najudaljenijih od sela, koje se nalazilo na oko 2 km severoistočno od Stražišta, u pravcu Belana. Jedna mogućnost je bila da krenem putem za Belan pa da zatim skrenem desno, ka Rsinom grmju i Belanskom dolu. Ja ne bih bio Goran Mitić kada ne bih krenuo nekim svojim putem, preko brda i dolina:

Ne mogu da budem 100% siguran, ali mislim da sam na mestu prikazanom na poslednjoj i prvim narednim fotografijama prošao kroz potes na kome se nekada nalazilo stočarsko naselje Rsino grmje. Bilo je smešteno ,,u zavetrini između Belana i mesta zvanog Poljana, na nadmorskoj visini od oko 1200 metara''. U prilog tome i činjenica da sam na dnu doline prošao kroz mesto na kome sam video tragove boravka većeg broja grla stoke:

Ja sam na drugoj strani doline izašao na neki put i praktično se spustio do potoka Belansći dol. Kraj je izuzetno teško prohodan u ovo doba godine:

Moram da priznam da je najlakša varijanta odavde za povratak u Gostušu bila da se spustim niz dolinu potoka Belansći dol do mesta Sastav reka (ušće potoka Šundaderica na kome je vodopad Ninčov kamik) i dalje kroz Sirmanicu, dolinom Gostušice. Ja sam odlučio da se vratim istim putem kojim sam i došao, preko Stražišta i niz Glogovicu. Već sam ranije bio doneo odluku da u povratku posetim Vilan.

Povratak do mobilijara na Stražištu je potrajao oko 40 minuta:

Nakon kraćeg odmora spust sa Stražišta je započeo ovako:

Već posle pola sata sam bio na skretanju za Vilan. Do samog mesta ima još oko 500 m:

Nažalost, nisam uspeo u svojoj nameri da detaljnije istražim ovo lepo mesto i vidim njegov izvor vode. Ispostavilo se da je u pitanju privatni posed, a ja nisam želeo da ga narušavam. Ono što je važno, ustanovio sam da se u Vilanu čuvaju konji. Uspeo sam da vidim (ne i da fotografišem izbliza) veliko krdo. Takođe, do ovog mesta s druge strane vodi prilazni put iz pravca nekadašnjih sela Mala Lukanja i Zavoj. Lep je pogled niz dolinu na Zavojsko jezero:

,,Po legendi, u tursko doba kraj izvora na Vilanu je prolazila turska vojska i tu stala da se odmori, rashladi i napije vode. Kako se voda dopala turskom agi koji je vodio tu vojsku, kad su došli u selo i tu ulogorili, on je zahtevao da mu meštani donose vodu sa izvora Vilan, ali da je tako brzo donesu da bude hladna i sveža kao na samom izvoru. Kako je u to vreme bilo neizvodljivo da se agi udovolji, meštani su pribegli lukavstvu i umesto sa Vilana zahvate vodu sa izvora Kukolj. Celim putem su kvasili burad vodom. Kada je aga pio tu vodu, izgovarao je ,Vilan pa vilan', ne znajući da je obmanut. I danas se često izgovara ,Vilan pa vilan' .'' Borisav Nikolić: Gostuša, Pirot 2011.

Povratak u selo iz Vilana je potrajao tačno sat vremena (oko 5 km):

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: uspon iz Gostuše do Stražišta, važnog prolaznog mesta na putu za Belan, uz prolazak kroz i pored bivših gostuških stočarskih naselja, kao i uz planinske kose Golemi slog i Glogovica; markirana staza i prelepi krajolici; izvori sa vodom za piće na nekoliko mesta pored samog puta

Rizici: veliko rastojanje; put iznad Gostuše je u očajnom stanju, a uspon uz Glogovicu do Stražišta je vrlo strm i naporan; kraj u kome se nalazi Rsino grmje je teško prohodan