Pirot i pirotski kraj

10aug2025 Kalna (crnotravska) - Biljine bare - Daščani kladenac - Nedelkova čuka

Polazno mesto naše nove avanture je Kalna, lepo crnotravsko selo, čiji su iseljenici u prošlosti osnovali naselje istog imena na putu od Pirota za Knjaževac. Tačnije, naše polazište je nekadašnji zadružni dom u gornjem delu ovog sela, na oko 985 m nadmorske visine. Posetu čuvenoj Mirkovoj kafani, koja radi u sastavu zgrade zadruge, ostavljamo za povratak:

Odmah počinje uspon uz padine planine Tumbe. Put je relativno dobar i blago krivudav. Tako je narednih 2.5 km:

Posle 40 minuta hoda, dolazimo do važne raskrsnice lokalnih puteva, na oko 1185 m nadmorske visine. Levo se ide za proplanak na kome se nalazi veliki spomenik i na kome se svakog 21. jula održava čuveni vašar na Tumbi (oko 2.5 km), pravo se spušta u dolinu reke Tegošnice i to je najkraći put do kamenoloma ,,Rakov Dol'' i sela Crvena Jabuka (oko 8 km do centra sela), a desno je put kojim mi idemo grebenom Tumbe u pravcu Samara i Biljinih bara:

Ovaj put vodi na istok i moram da naglasim da je prelep. Dobrim delom prolazi kroz šumu, nema većih varijacija u visini, a u njegovom drugom delu se strmo nadvija nad izvorišnim delom Tegošnice, pritoke Vlasine. Sa pojedinih mesta je izuzetno lep pogled na jug i jugoistok, u pravcu planine Gramade (ili Plane) i Rudine (na granici sa Bugarskom), ali i na sever, na planinu Talambas sa Crvenojabučkom čukom, vrhom Gnoj i Crnim vrhom. Nema putokaza i planinarskih markacija pa to može da predstavlja mali problem jer ima dosta odvajanja na šumske puteljke. Međutim, pravilo je da se prati glavni put, bez nekih naglih promena pravca kretanja:

Ovo je putni pravac kojim meštani Zvonca, Rakite i sela Vuči Del dolaze na Tumbu. Na narednoj slici je mesto zvano Samar. Upravo na njemu su se 1913. i 1914. godine vodile prve borbe srpske i bugarske vojske, koje su prethodile mnogo većim i krvavijim okršajima na nešto daljoj Tumbi. Iznad Samara je vrh Čuka (1224 m). Od Samara kreće blagi uspon ka prevoju Biljine bare (oko 1.5 km):

U pravcu zapada pruža se sjajan pogled niz dolinu Tegošnice. Lako se uočavaju pomenuti kamenolom kod sela Rakov Dol (opština Babušnica) i kupasto uzvišenje Crtavo (granica vlasotinačke i babušničke opštine). U daljini se mogu videti planina Kukavica i Suva planina:

Posle nešto više od dva sata hoda od raskrsnice puteva iznad Kalne, Gaga i ja stižemo na novo raskršće (oko 7 km). To je mesto Biljine bare, na nadmorskoj visini od oko 1150 m. I ovde putevi vode na različite strane - levo dole za Crvenu Jabuku, desno dole za izvorište Rakitske reke i Rakitu, pravo gore za mahalu Baćov Del, a pod oštrim uglom desno, na jug, za Daščani kladenac, granicu sa Bugarskom, selo Vuči Del i Ruj. Na Biljinim barama se ,,susreće'' nekoliko planina (Talambas, Tumba, Rudina) i razdvajaju se slivovi Jerme (Rakitska reka) i Vlasine (Tegošnica). Mesto ima veliki lokalni značaj jer se tu sakupljaju i odmaraju šumari, lovci, drvari, retki planinari... Signalizacija nije najbolja:

Mi nastavljamo blago uzbrdo do 2.5 km udaljenog Daščanog kladenca. On se nalazi na stotinak metara većoj nadmorskoj visini (oko 1250 m) i deonica do njega je veoma lepa:

Na Daščani kladenac dolazimo nakon 45 minuta od polaska sa Biljinih bara. Veoma je toplo, ali to nas neće sprečiti da detaljno istražimo ovo izuzetno mesto. To je prevoj koji se nalazi na tromeđi opština Babušnica i Crna Trava i Republike Bugarske. Razdvaja dve planine - Ruj (na severu) i Rudinu (južno), a slično kao i Biljine bare - i slivove Jerme (izvorišni kraci Rakitske reke) i Vlasine (Levača, pritoka Pepeljštice, kasnije Kalanske reke). Ovde se ulazi u pogranični pojas:

Na Daščanom kladencu se nekad, u XIX veku, nalazio granični prelaz sa carinarnicom ili tzv. ćumrukom. Tu je postojalo i malo naselje sa nekoliko kuća. Pogledajte narednu fotografiju / razglednicu koju sam preuzeo sa sajta www.jugmedia.rs (tekst: Deščani kladenac - zaboravljena carinarnica od istorijskog značaja za Leskovac i okolinu, autor Saša Stanković, 05.01.2025) i uporedite je sa ,,slikom sa lica mesta'':

Naselje Daščani Kladenac je navodno 1895. godine imalo 14 stanovnika i pripadalo je Kalanskoj opštini i Vlasotinačkom srezu. Nalazilo se na putu koji je nekadašnji Leskovac povezivao sa Trnom, Sofijom i Carigradom. Lokalno stanovništvo ovo mesto zove Deščani kladenac ili Deščanac. Mi smo pokušali da pronađemo ostatke nekadašnjih kuća ili carinarnice, ali u tome nismo uspeli. Nisu ostali nikakvi tragovi...

Gaga i ja najpre obilazimo veliku poljanu koja se nalazi na samoj granici sa Bugarskom, desno od puta koji vodi u pravcu sela Vuči Del i Ruja. Ovde sam bio pre gotovo tačno tri godine, avgusta 2022. Tada sam na Daščani kladenac stigao iz pravca napuštene karaule ,,Vuči Del''. Tu je prvi granični kamen, a po mom mišljenju upravo ovde se nalazio stari granični prelaz. Postoje priče da su se na ovoj poljani dešavale čuvene ,,srešte'' i ,,otvaranja granice'':

U neposrednoj blizini je drugi granični kamen. Tu primećujemo sasvim dobar put koji prati graničnu liniju. Pre tri godine ga nije bilo. Kasnije smo saznali da je prosečen nedavno, ovog leta:

Prvi put idem ovim putem, južno od prevoja na Daščanom kladencu. Granična linija je s naše leve strane, u šumi, udaljena stotinak metara:

Na jednom mestu skrećemo u šumu i obilazimo vrh Nedelkova čuka (1253 m). Od Daščanog kladenca je udaljen vazdušnom linijom oko 800 m:

Vraćamo se na naš patrolni put i produžavamo još dalje na jug. Dolazimo do mesta na kome je Dragana bila pre nekoliko godina. U pitanju je još jedna pogranična poljana, na proplanku na kome se verovatno nekada nalazila srpska karaula ,,Daščani kladenac''. Sledeći takav objekat u pravcu juga je karaula ,,Barnos'', na padinama planine Rudine. Obišli smo je u jesen 2024. godine iz pravca crnotravskog sela Preslap. Dragana poljanu ili livadu na koju smo došli zove meni čudnim i nepoznatim imenom - ,,promka'':

Gaga ovo mesto poznaje mnogo bolje od mene. Tu se nekada obrađivala zemlja, s obe strane granice, u širini od po 400 m. Moglo je lako da se utvrdi da li je neko ilegalno prelazio granicu po tragovima na pooranoj zemlji. Poslušajte njenu zanimljivu priču:

Granični kamen na gornjim fotografijama predstavlja najudaljeniju tačku naše relacije koju smo započeli u 14 km udaljenoj Kalni. Ovde planina Rudina počinje da se uzdiže i ubrzo dostiže visinu od preko 1400 m (vrhovi Štrbi kamik i Pipel).

Vraćamo se na Daščani kladenac i do mesta gde glavni put menja pravac pod uglom od 90 stepeni. Prosečeni i potpuno novi šumski putevi nam omogućavaju za nas ,,senzacionalno otkriće''. Uspevamo da u dolini ispod puta i u bukovoj šumi pronađemo mesto po kome je čitav potes dobio svoje ime - čuveni izvor Daščani kladenac. Prema gore navedenom sajtu leskovačke medijske kuće, to je bio jak izvor vode, uređen i skovan od dasaka, sa drvenim koritom koje je služilo kao pojilo za stoku. Nekada, kada se ovde mnogo češće prolazilo nego danas, putnici su baš ovde zastajali da se odmore i osveže vodom, naročito trgovci stokom. Nemam reči da opišem naše oduševljenje ovim mestom:

Još se naše impresije nisu slegle a mi doživljavamo još jedno iznenađenje. U obližnjoj šumi, nedaleko od izvora Daščani kladenac i graničnog kamena, nalazimo ostatke starih bunkera i tajanstvenih kamenih ploča. Nije nam najjasnija svrha njihovog postojanja - odbrambena uloga, poligon za vežbu vojnika ili nešto slično. Kakogod, izuzetno interesantni objekti, neobičnog oblika, koji upotpunjuju priču o jednom prelepom i izuzetno interesantnom mestu kao što je Daščani kladenac:

Ispunjeni svime što smo videli i otkrili na fenomenalnom Daščanom kladencu, napuštamo ovo mesto. Vraćamo se u Kalnu istim putem, preko Biljinih bara, Samara i grebena Tumbe. Povratak je potrajao puna dva i po sata. Nezaboravna celodnevna avantura!

Trajanje relacije: oko 14h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: izuzetno lep kraj (Bukovik) i izuzetno interesantno mesto Daščani kladenac, nekadašnji granični prelaz a sadašnji planinski prevoj na oko 1250 m nadmorske visine; veoma lepa planinarska staza koja bi mogla da bude adekvatno obeležena i marketinški mnogo bolje promovisana

Rizici: dug put iz Pirota do polaznog mesta - Kalne (74 km, preko Babušnice, Svođa, mesta Sastav Reka i Gradske); nema gotovo nikakvih putokaza niti planinarskih markacija; kraj je pust i nenaseljen, posećuju ga jedino šumari, lovci, drvari i retki planinari; kretanje u pograničnoj zoni; poneti dovoljne količine vode!