Pirot i pirotski kraj

10sep2025 Putešestvije po Staroj planini (prvi deo): Visočka Ržana - Vrelo - Rosomački vrh

Na oko 12 km od Pirota, putem prema Visoku, ulazi se u nekadašnji Park prirode, a sada Nacionalni park ,,Stara planina'' (u procesu zaštite od 2022. godine):

Tročlana ekipa, u sastavu Lidija, Robert i moja malenkost, produžava još 16 km dalje, u srce Gornjeg Visoka, predeone celine koja se nalazi u slivu reke Visočice, između glavnog grebena Stare planine i planine Vidlič. Tačnije, nalazimo se u nekadašnjem administrativnom centru ovog kraja, selu Visočka Ržana, mestu koje je nepravedno zapostavljeno od strane onih koji najčešće u punoj brzini prođu kroz njega ne znajući za njegovu prošlost i nekadašnji značaj:

U poređenju sa selima u nižim krajevima, Visočka Ržana nikada nije bila posebno veliko selo, ali je zahvaljujući svom povoljnom položaju, na ušću velikih reka (Dojkinačke u Visočicu) i raskrsnici važnih puteva, oduvek predstavljala središte Gornjeg Visoka.

Zanimljivo je da je selo imalo 386 duša po popisu iz 1879. godine, nakon oslobođenja od Turaka. Jedno vreme tu su se nalazili carinarnica (ćumruk) i sedište Pogranične žandarmerije. Kada je 1955. godine formiran Pirotski srez (imao čak 128 hiljada stanovnika!), sedište jedne od sedam njegovih opština bilo je upravo u Visočkoj Ržani. Predstavljala je centar za šest susednih sela: Rsovce, Slavinju, Rosomač, Brlog, Dojkince i Jelovicu.

Selo se smestilo u senci najvišeg dela planine Vidlič (preko 1400 m). Pre nešto više od godinu dana gore je besneo veliki požar:

U centru Visočke Ržane nekada su se nalazile pošta, stanica milicije, ambulanta, mesna kacelarija, čak i zatvor. U selu je radio veliki broj učitelja, policajaca, vojnika, oficira, činovnika... Visočka Ržana je poprimala izgled žive planinske varošice:

Došla su vremena kada jednocifreni broj meštana sela mora da brine o vodi, resursu čijim su se bogatstvom decenijama ranije unazad ponosili, a da sa jednog od dva mosta u selu nemate utisak da se ispod njega nalazi jedno od najvećih ušća u pirotskom kraju:

Oko 3.5 km uzvodno uz Dojkinačku reku, na 50-ak metara većoj nadmorskoj visini (oko 750 m), nalazi se izletište Vrelo. Ovde se u Dojkinačku reku uliva njena najveća pritoka - Jelovička reka:

Nekada (osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka) je, uz Planinarski dom, Temački i Poganovski manastir, Vrelo važilo za najpopularnije izletište u okolini Pirota, a radnici protskih fabrika su dolazili ovde leti na odmor. Od tadašnje popularnosti ostalo je malo toga:

Najveća atrakcija ovog izletišta oduvek je bilo Jelovičko vrelo, po kome je čitav izletnički kompleks i dobio svoje ime. Tek nedavno sam saznao da se nalazi u ataru Brloga i da meštani ovog sela ne prihvataju rado činjenicu da se vrelo naziva po imenu susednog sela Jelovice. Pogotovo što se blizu ušća Jelovičke u Dojkinačku reku nekada nalazila stara lokacija njihovog sela koja je napuštena krajem XVIII i početkom XIX veka zbog zuluma krdžalija, odmetnutog turskog vojskovođe iz Vidina - Osmana Pazvanoglua.

O ovom vrelu je svojevremeno pisao čuveni Jovan Cvijić. Nekako je odolelo velikoj letnjoj suši, ali to nije uspela Jelovička reka uzvodno od njega. Prizor suvog korita ove reke me toliko začudio i naveo na razmišljanje, jer sam nekoliko dana ranije bio u Jelovici, uzvodno oko 1.5 km i bilo je vode. Jedini zaključak je da rečica ispod sela ponire:

I na kraju prvog dana - Rosomački vrh ili Kukla (1236 m). Da bi smo stigli do njega, morali smo nazad od Vrela do ulaza u Visočku Ržanu, a zatim levo - prema Slavinji i farmi ,,Eva'' (oko 1.7 km). Tu smo skrenuli na put za Rosomač i na sledećem mestu krenuli u, za mene, svojevrsnu avanturu, dugačku oko 2.7 km:

,,Dasterom'' smo nekih 360 m visinske razlike savladali za 15-ak minuta. Put je veoma loš, čak i za terenca. Za mene je ovo bilo nezaboravno iskustvo, zato što gotovo nikada ranije nisam na neki staroplaninski vrh izašao na taj način. Uvek sam to činio peške, nogu pred nogu, a sam put do Rosomačkog vrha mi je izgledao boljim nego što zapravo jeste.

Na vrhu nas je zatekao sumrak. Od očekivanog lepog zalaska sunca nije bilo ništa zbog oblaka. Pogled na okolinu sa inače fantastičnog vidikovca bio je prilično ograničen:

Ovde sam bio po magli 15. februara ove godine. Nisam obratio pažnju, ali bih rekao da nije postojalo odmorište na vrhu:

Do puta za Rosomač smo se spustili po mrklom mraku...

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5) - terenskim vozilom

Karakteristike: neka od lepih i zanimljivih mesta u krugu prečnika nekoliko kilometara - Visočka Ržana kao nekadašnji administrativni centar Gornjeg Visoka, izletište Vrelo sa ušćem Jelovičke u Dojkinačku reku i jakim kraškim vrelom koje snabdeva vodom Jelovičku reku, kao i jedan od najlepših vidikovaca u pirotskom kraju (Rosomački vrh)

Rizici: vrlo loš, strm i kamenit put od podnožja do Rosomačkog vrha; sa severne strane vrha je duboki ambis!