Pirot i pirotski kraj

11oct2025 Crnogorci, napuštena mahala babušničkog sela Gorčince

Na izlazu iz Gorčinca prema Ljuberađi nalazi se most na Lužnici. Ona je ovde pravi potok i tek par kilometara nizvodno, od Ljuberađe i njenih Komaračkih vrela, kao i ulivom Murgovice, postaje prava reka. Ovde ostavljam auto, prelazim most i odmah nakon njega skrećem levo na bočni put:

Plašim se da su sve kuće u ovom delu sela napuštene. Produžavam pravo naviše. Put je blatnjav. Jesen je uveliko stigla:

Posle pet minuta stižem do prve kuće u mahali Crnogorci. Prolazim pored napuštenih kuća, bunara i česme. Prema jednoj umrlici zaključujem da je ovaj zaseok bez ljudi oko 15 godina. Da li njegov naziv ima veze sa poreklom stanovništva koje se ovde doselilo? Verovatno DA.

Produžavam dalje. Sneg koji je pre nedelju dana pao napravio je ogromne probleme u babušničkom i crnotravskom kraju. Posledice su vidljive i ovde, gde retko ko prolazi:

Izlazim na jedan proplanak sa koga imam lep pregled puta koji iz Babušnice vodi u Gorčince. Mogu da vidim dobar deo Lužničke kotline i vrhove na severu - Strvnu, Korbes, Mali stol i krajičak Golemog stola:

Put ide dalje severnom stranom brda koje se zove Mali sip. Praktično razdvaja Gorčince i Ljuberađu i doseže visinu od 760 m. Na jednom mestu odlučujem da se okrenem i vratim:

Moj cilj je da obiđem tajanstvene bunkere kod Gorčinca. Od Saše Aranđelovića, mog eksperta za lužnički kraj i šire, dobijam instrukcije. Bunkeri se nalaze veoma blizu mesta odakle sam krenuo, nedaleko od mosta na Lužnici i prvih napuštenih kuća po skretanju sa glavnog puta. Tu se nalazi jedno skretanje levo (gledano odozdo):

Dva bunkera su tu, ali ih treba pronaći. Sada mogu da kažem da je prvi na oko 50, a drugi na svega 200 m rastojanja od proširenja na zadnjoj slici. Nažalost, staza do njih je urasla i utonula u vegetaciju. Treba skrenuti desno i pokušati pronaći stazu koja vodi prema obližnjem brdu. To nije lako:

Posle nekoliko minuta mučenja pojavljuje se ulaz u prvi bunker. Zašao sam u njegovu unutrašnjost nekoliko desetina metara, ali dalje napredovanje nije moguće bez jakog svetla. Saša me je upozorio da su bunkeri prilično dugački:

Na moja pitanja - zna li se starost ovih bunkera, kakva im je bila namena, Saša je odgovarao neodređeno. Nema pouzdanih informacija. Voleo bih da ih dobijem u komentarima na Facebook-u od ljudi koji su poreklom iz ovog kraja ili tu žive. Prema betonu i kvalitetu gradnje, siguran sam da su bunkeri kod Gorčinca iz XX veka i to posleratni, kao i da su imali vojnu namenu. Verovatno su građeni u isto vreme kad i oni kod Modre Stene.

Drugi bunker se nalazi iza prvog, u pravcu njegovog pružanja, bliže brdu. Putić koji ih povezuje izgleda ovako:

Drugi bunker je po svemu sličan prvom. Malo sam dublje ušao u njega i snimio klip. Ne volim previše ovakva mesta:

U povratku sam malo istraživao kraj u kome se bunkeri nalaze. Između njih je jedan proplanak. Na njegovom obodu sam pronašao još jedan manji, već urušen ulaz:

Za manje od pet minuta spustio sam se do svog polaznog mesta:

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: napuštena mahala Crnogorci i betonski bunkeri u vidu dugačkih podzemnih hodnika

Rizici: nema obeležja; staza do bunkera je teško prohodna; u bunkere ne ulaziti bez jakog svetla i vrlo oprezno!