Pirot i pirotski kraj

14dec2025 Svrljiške planine: Babin Kal - Mala i Velika Suligata - Mezilica

Jutro nije počelo dobro. Već na prelazu iz Đurđevpoljske u Belopalanačku kotlinu pokazalo se ono čega sam se pribojavao - više delove Svrljiških planina obgrlila je magla. Ništa bolji utisak nisam imao ni u selu koje sam izabrao kao svoju početnu tačku - Babin Kal, na istočnim padinama ovih planina:

Dodatno, moj pokušaj da uspon započnem putem kod prvih seoskih kuća, na mestu gde sam se po jakoj kiši spustio sa Suligate na glavni put poslednjeg dana aprila 2019. godine, propao je. Seoski psi su me naterali da se vratim nekoliko stotina metara i svoju relaciju započnem na samom prevoju između Gornje Glame i sela Babin Kal. Ovo mesto se zove Dubje i nalazi se na 750 m nadmorske visine. Do vrhova Male i Velike Suligate treba savladati tačno 400 m visinske razlike. Put vodi pored lokalne protivgradne stanice:

Ne smem da zaboravim jedan važan detalj, koji je uz maglu dao obeležje mojoj novoj planinarskoj akciji. Prvi put sam u svojoj dugogodišnjoj planinarskoj karijeri morao da navlačim fluorescentni prsluk iz auta. Znao sam da je kraj u koji idem ,,lovni'', vrlo popularan među lovcima i da se svake zime tamo organizuje hajka na vuka. Na proplanku iznad Gornje Glame, na mestu gde počinje ,,stari put'', primetio sam desetine automobila i džipova kojima su došli lovci. Ponadao sam se da su otišli u pravcu Osmakova ili Ljubatovice, ali šta ako su krenuli uzbrdo, na drugu stranu i u kraj gde sam se ja uputio? Gusta je magla... Rešio sam da rizikujem i pogazim ,,obećanje'' koje sam sebi dao pre nekoliko nedelja, ali i da preduzmem minimum neophodnih aktivnosti kako bih ostao bezbedan. Na sreću, nisam imao nikakvih problema...

Krenuo je stalan i ne tako jak uspon:

Na ovom mestu (oko 45 minuta nakon polaska) je bitno pratiti levi put:

Prolazi se podnožjem Male Suligate, dolinom između ovog vrha (1153 m) i Bila (1051 m):

Sunce je sve više. Uz to, sa porastom visine potpuno izlazim iz pojasa magle i izbijam na proplanak sa koga mi se otvara pogled u pravcu Belopalanačke kotline, Sićevačke klisure i Suve planine:

Sada se nalazim u podnožju Male Suligate, prvog vrha koji želim da osvojim. Polako započinjem uspon jugozapadnom padinom:

Na Malu Suligatu izlazim posle 1h 10 min od polaska sa prevoja u mestu Dubje. Sam završni uspon, iz podnožja, trajao je oko 15 minuta. Pogled sa ovog vrha je teško opisati rečima, pogotovo zbog vremenskih okolnosti koje su vladale u ovom delu Srbije:

Na sledećoj adresi pročitajte kako sam na vrh Mala Suligata stigao iz sasvim drugog pravca, dolinom pored Golemog vrha i Gole struge, u proleće 2019. godine, kao i to kakvo me vreme dočekalo na njemu - http://www.pirotskikraj.com/arhiva/117

Sada nije bilo ni kiše ni nevremena i mogao sam na miru da uživam na suncu:

,,Premeštanje'' sa Male na Veliku Suligatu je trajalo manje od 10 minuta. Najpre silazak u dolinicu između dva vrha, prolaz pored lovačke čeke i kratak uspon. Oduševio me plato Paješkog kamena iznad pojasa magle (oko 6.5 km vazdušnog rastojanja, najviša kota 1162 m):

Usledilo je još jedno uživanje, na severnijoj i dva metra višoj Velikoj Suligati (1155 m):

Posle dve Suligate, na red je trebalo da dođe Mezilica, blagi vrh ili proplanak, oko 1.2 km jugozapadno od Velike Suligate. Prstom pokazujem na njen položaj. Visoka je 1077 m:

Da dođem do Mezilice podstakle su me dve priče o jami koja se tamo nalazi. Prvu sam preneo i u svoju drugu knjigu:

Podzemni kraški reljef Svrljiških planina predstavljen je većim brojem jama (koje meštani zovu ,,propas”, ,,duvka” ili ,,pešter”), kao i manjim pećinama tipa okapina (udubljenja na stenovitim odsecima u kojima su se u vreme nepogoda ranije sklanjali čobani). Nekada je u ataru sela Kozja i Vitanovac bilo desetak jama. Njihova dubina uglavnom nije prelazila desetak metara, ali je bilo i nekoliko dubljih jama. Neke od njih su vremenom prekrivene obrušenim materijalom. Najpoznatija jama je Mezilica, jugozapadno od Suligate, koja se sastoji od jednostavnog vertikalnog kanala dubokog 18 m. O dešavanjima oko ovih jama u narodu je ostalo mnogo uzbudljivih priča i legendi. Navodno se u dubini nekih od njih čuje tok vode i oseća hladan vazduh. Smatra se da neke imaju veze sa jakim kraškim vrelima u podnožju, npr. sa Krupačkim vrelom. (Gradimir Marinković: ,,Belopalanački Budžak”; Beograd, 2008)

Od podzemnih kraških oblika na obodnim planinama Belopalanačke kotline najzastupljenije su jame, sa skoro potpunim odsustvom značajnih pećina. Na Svrljiškim planinama ispitano je 8 jama, od kojih se najveći broj nalazi na Rinjskoj i Gulijanskoj površi. Počinju u bunarastim, kamenitim vrtačama, na dubinama i do 10 m. Kako se najčešće završavaju omanjim kružnim dvoranama prečnika i do 15 m, po svom obliku spadaju u jame zvekare. Na Rinjskoj površi otkriveno je pet jama:

1. Gornji vrtop – ulazni otvor je nalik procepu dužine 2,8 m i širine 1,6 m, a dubina je 38 m.
2. Jama pod Kršem – počinje grotlom dužine 1,6 m, širine 1,2 m, a dubine do 18 m.
3. Latinska duvka – iznad sela Klenja, jednostavna propast duboka 12 m.
4. Careva duvka – iznad sela Ljubatovice, duboka 18 m.
5. Jama Mezilica – između Vrtopa i Suligate je tipična zvekara dubine 28 m. (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Крашки_рељеф_Белопаланачке_котлине)

Ali, doći do Mezilice sa Velike Suligate nije lako. Po položaju magle bilo je jasno da moram da se spustim u dolinu pa da se popnem na proplanak. Uz to trebalo je proći kroz šumu. Kroz ovaj kraj prolaze jedino lovci. Planinari su vrlo retki.

Ohrabrio sam se kada sam izašao na put koji je vodio na zapad. Međutim, situaciju je pogoršala činjenica da sam ponovo ušao u maglu:

Na sreću, jedan krak tog puta je skretao levo i vodio me uz brdo, pravo do odredišta:

Tako sam na Mezilici bio posle pola sata od polaska sa Velike Suligate:

U pripremi za ovu akciju kontaktirao sam još jednog prijatelja iz Bele Palanke - Igora Krstića. Nadao sam se da će mi njegove informacije, vezane za položaj jame Mezilice, biti dovoljne da je pronađem. Ali, na terenu sve izgleda drugačije. Obilazio sam oko pola sata Mezilicu sa svih strana, zavlačio se u okolne vrtače i žbunove, posebno ,,prečešljao'' njenu južnu stranu (šta mi je Igor sugerisao), ali jamu nisam pronašao...:(

Trebalo je vratiti se nazad. Deonica od Mezilice do mesta gde sam iz pravca Babinog Kala izašao na proplanak u podnožju Male Suligate bila je ubedljivo najteža - najpre spust kroz šumu u dolinu, prolaz pored još jedne lovačke čeke, a zatim naporan uspon na drugu, istočnu stranu doline. Sve je trajalo oko 30 minuta:

Do mesta Dubje, gde sam ostavio automobil, trebalo mi je još 45 minuta:

Bližilo se podne. Magla se podigla. Sa svog polaznog mesta mogao sam da vidim jedan od tri vrha na koje sam se popeo - Malu Suligatu:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: najlakši i najbrži način da se izađe u ovaj deo Svrljiških planina i do vrhova Mala i Velika Suligata; lep pogled na okolinu i mogućnost da se, kada je dan duži, relacija produži obilaskom još nekih vrhova (Butanjski vrh, Pažiralac, Kovina, Kovna...)

Rizici: ne ugledajte se na mene - na zahtevnije relacije po Svrljiškim planinama ne smete ići sami već samo u društvu čoveka koji dobro poznaje kraj; Svrljiške planine su lepe i izazovne, ali i nezgodne za planinarenje - prilično nepregledne i puste (velika je verovatnoća da u krugu od nekoliko kilometara nema žive duše), duboke suve doline, velike vrtače, težak kamenit teren, prilikom provlačenja kroz šumu stalno morate voditi računa da vam trnje ne povredi lice ili oko, ali i da izbegnete loše stajanje jer iz trave vire oštro kamenje i stene; apsolutno nema nikakvih planinarskih markacija (ovaj deo Svrljiških planina planinari retko obilaze), niti izvora vode za piće; vodite računa da je kraj popularan među lovcima i prilično bogat divljim životinjama!