Pirot i pirotski kraj

28dec2025 Poganovo - Dragovita - Podgreben - Poganovski manastir

Ostavio sam auto malo pre Poganovskog manastira, na skretanju za selo Poganovo. Ovde je granica dve opštine – pirotske i dimitrovgradske:

Neposredno pred ušće u reku Jermu, Poganovska reka useca kratku klisuru, kroz koju prolazi put za Poganovo. Zanimljivo je da u samoj klisuri Poganovska reka ponire, korito je suvo u dužini od nekoliko desetina metara, a zatim se neposredno iznad mosta voda ponovo javlja. Ovako izgleda mesto poniranja vode:

Posle svega stotinak metara dolina Poganovske reke se širi. Stari put za Poganovo je nekada prolazio gore desno, iznad leve obale reke.

Prolazim skretanje za mahalu Šumje (pripada pirotskom selu Vlasi). Ovim putem se za najviše 30 minuta može stići na atraktivan vidikovac Mumulj, iznad kanjona Jerme:

Drugo važno skretanje nalazi se na ulazu u Poganovo. Odličan put vodi za Banjski Dol, Bugarsku Planinicu i Željušu. Ovo je najkraća veza Dimitrovgrada sa Poganovom (oko 17 km) i selima u južnom delu opštine.

Poganovo je lepo i interesantno selo, pravi ,,šampion’’ etno-turizma u ovom delu Srbije. Ima nekoliko kafana (rade leti), prenočišta, a nisam znao da od nedavno u selu postoji i pravi spa-centar sa saunom.

U Poganovu su mahale označene lepim drvenim tablama. Ovaj način obeležavanja mi se mnogo više sviđa od onog koji je primenjen u opštini Babušnica, gde su gotova sva sela dobila ,,ulice’’ nazvane prema imenima mahala odnosno zaseoka.

U centru sela su zgrada pošte i napuštena škola. S druge strane Poganovske reke su veliki zadružni dom, spomen-česma i jedna zgrada koja je bila zamišljena kao planinarski dom:

Na kraju sela je svojevrsni etno-park, posvećen čuvenom crepu – ,,poganovskoj šopki’’:

Ovde se put deli. Levo se može za vodopad Borovsko ripalo, selo Barje i Borovsko polje. Desno, preko mosta, produžava se za 5 km udaljenu Dragovitu. Ovo selo je na 860 m nadmorske visine i na ovoj deonici potrebno je savladati preko 300 m visinske razlike. Ja odavde dobijam vernog ,,pratioca’’ u vidu jednog seoskog psa:

U ovom delu Poganova nalazi se mahala Kljundinci:

Posle mesta na sledećoj slici put naglo povija desno i počinje konstantan uspon, maltene do same Dragovite. Visoko gore je Meovski vrh (923 m):

Sa porastom visine postaje lep pogled na sever. Dominira vrh Basara (1028 m), južno od Borovskog polja, sa karakterističnim stubom. Put za Dragovitu je odličnog kvaliteta:

S desne strane puta za Dragovitu je dolina potoka koji se zove Ljulja. Susret sa lovcima na drumu me podseća i upozorava na jednu skrivenu opasnost u drugom delu relacije. Ovde dobijamo društvo još jednog mlađeg, crnog psa:

Sa približavanjem Dragoviti lep je pogled na venac planine Greben i njene padine. Postaje izvesno da se neću vraćati istim putem u Poganovo pa mogu lepo da osmotrim trasu svog kretanja u delu koji se naziva Podgreben:

Pred ulazom u Dragovitu, iznad puta, s leve strane, uzdiže se jedna okomita stena:

I u Dragoviti su pojedina mesta lepo obeležena putokazima:

Danas selo Dragovita nema crkvu, ali je u prošlosti imalo dve - u mahali Vr', u mestu Crkvište (Sveta Petka), i u mestu Ribni dol, pored stena nazvanih ,,Baba i deda'', gde se nekada nalazilo selo Topli Dol. 

Cvetko Ivanov i saradnici: ,,Vera i kamen (crkve i manastiri)''; Dimitrovgrad, 2018)

Iako prilično zabačena, Dragovita ne spada u grupu najmanjih dimitrovgradskih sela. Ovde je u periodu posle Drugog svetskog rata živelo blizu 1000 ljudi. Nagli pad broja stanovnika počeo je sa iseljavanjem šezdesetih godina prošlog veka i po poslednjem popisu iz 2022. godine u selu živi 21 stanovnik. Oni su se u pogledu etničke pripadnosti izrazili šaroliko (Srbi, Bugari), a interesantno je da iz Dragovite vodi poreklo majka Bojka Borisova, bivšeg gradonačelnika Sofije i premijera Bugarske (u nekoliko navrata).

Dragovita ima neobičan raspored svojih delova. To važi i za njene udaljene zaseoke (npr. Selište se nalazi s druge strane planine Greben, bliže Trnskim Odorovcima). Na platou u centru sela je, slično Poganovu, ogromna zgrada zadružnog doma, odavno pusta:

Odavno nisam bio ovde. Pokušavam da se setim – poslednji put marta 2019. godine, kada sam sa svojim zetom Darkom i kumom Marjanom išao na Beženište, najviši vrh Grebena (1338 m).

Sada je Beženište visoko gore u magli, a moj cilj je da se bezbedno vratim do Poganovskog manastira. To ću učiniti na način koji do sada nisam praktikovao – severozapadnim podnožjem Grebena. Sa parkinga ispred škole spuštam se strmom i zaleđenom stazom u dolinu seoskog potoka:

Sledi kratak strmi uspon i izlazak na put s druge strane doline. Levo smo ranije išli za prevoj u podnožju Izvorske glave (1202 m), sa koga smo započinjali atraktivan uspon uz ,,nož’’ Grebena, prema Beženištu. Sada idem desno, sledeći put:

Prolazim kroz zapadni deo sela. Postoje markacije:

Počinje da duva jak vetar, koji nanosi sneg. Postaje hladno. Gubim put i polako se krećem niz dolinu. Moji četvoronožni pratioci ostaju verni:

Prolazim kroz nekadašnju mahalu Dragovite, koja se nalazi u podnožju najvišeg dela Grebena i zove Podgreben:

Narednih 30 minuta krećem se po instinktu, van bilo kakvih staza, zaobilazeći trnje i gazeći na pojedinim mestima dubok sneg. Od velikog značaja mi je navigacija na mobilnom telefonu, koja pokazuje da se na 2 km severozapadno od centra Dragovite nalazi šumski put.

Probijajući se kroz šumu, gubim iz vida svoje male drugare. Čujem lavež lovačkih pasa, što nije prijatno saznanje. Dobro je, pomislio sam, još na izlazu iz Poganova obukao sam žuti fluoroscentni prsluk, mada nisam siguran koliko je on od značaja po maglovitom vremenu i u pustom kraju gde lovci najmanje očekuju da vide usamljenog planinara. Izlazak na put doživljavam kao događaj od izuzetnog značaja:

Do Poganovskog manastira imam još oko 4.5 km. Prijatan i blag spust kroz šumu. Srećem lovce – ovog puta nemam nikakvih problema i lepo ćaskam sa njima. Dive se mojoj planinarskoj turi. Levo od mene, visoko na grebenu planine, nalazi se vrh Promka (1184 m). Retki planinari su bili na njemu i kažu da je lep vidikovac, sa koga se pruža lep pogled na kanjon Jerme.

U nižem delu temperatura je viša. Uskoro će ovde biti puno blata:

Izlazim na zaravan u mestu Barnica. Ovde se nalazi mala farma. Interesantno i lepo krdo goveda mirno pase u podnožju Greben planine:

Barnica je od Poganovskog manastira udaljena oko 1.5 km. Put nastavlja kroz šumu. Ima nekoliko koliba i vikendica:

Visoko gore, iznad leve obale Jerme, su okomite padine Vlaške planine. Nakon dva sata od polaska iz centra Dragovite silazim na glavni put Pirot – Sukovo – Vlasi – Trnski Odorovci – Zvonačka Banja, neposredno ispred tunela u drugom delu kanjona Jerme:

Prolazim pored proširenja ispred Poganovskog manastira. Kafana ne radi, ali su tu prodavci suvenira i domaćih proizvoda. Mesto je prolazno, ima puno turista Bugara, čak i po ovako hladnom decembarskom danu:

Odlučujem da pređem čelični most na Jermi, prođem kroz portu manastira i vratim se do auta preko drugog, betonskog mosta:

Trajanje relacije: oko 5.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: kružna planinarska akcija (dužina trase oko 16 km); u prvom delu po odličnom asfaltnom putu, u drugom podnožjem planine Greben; prolazak kroz sela i napuštene mahale

Rizici: problematičan je drugi deo relacije jer raspored puteva u delu koji se naziva Podgreben nije najjasniji, a markacija je već izbledela; pust kraj, lovci, divlje životinje