Pirot i pirotski kraj

7feb2026 Petrovac - Izvorište reke Rogoz - Vojnegovac

Najpre sam otišao do naselja Kavak i Rogoz, tj. do nadvožnjaka gde rečica Rogoz ,,udara'' na periferiju Pirota. Ovo mesto često posećujem, obično u proleće, u vreme jakih kiša i naglog topljenja snega, jer mi najasnije pokazuje rizik od poplava u naseljima na južnoj i jugozapadnoj strani grada. Među njima je i moje naselje Barje.

Međutim, ovog puta sam bio baš iznenađen. Palo je dosta kiše, okolne njive su bile pod vodom, ali korito Rogoza je bilo suvo. Pomislio sam da će možda moj trud biti i uzaludan jer zvuči glupo tražiti izvor reke koja ne postoji...

Nešto se nije uklapalo u moju računicu pa sam odlučio da ipak odem do Petrovca. Uzput, kod razdvajanja puteva za Držinu i Petrovac, stao sam na mestu gde put za Držinu prelazi preko Rogoza. Na moje novo iznenađenje, vode u koritu je bilo, ne preterano, ali dovoljno da se formira dobar potok. Voda u njemu je bila mutna. Da li se to voda Rogoza gubi u daljem toku kroz Pirotsko polje, na deonici od nekih 3.5 km? Odgovor na ovo pitanje ni sada nemam...

Produžio sam u pravcu 5 km udaljenog Petrovca. Put prati tok Rogoza i rečica je sa njegove leve strane. S njene druge, severne strane prostire se dugački Jeminov rid, koji dostiže visinu od nekih 450 m. Pruža se praktično od Vojnegovca do blizu pomenute raskrsnice za Držinu i Petrovac u dužini od oko 4 km, pravcem jugoistok-severozapad. Razdvaja put za Petrovac od magistralnog puta Pirot - Dimitrovgrad i na njemu se nalazi puno vinograda, voćnjaka i vikendica Piroćanaca.

Na ulazu u Petrovac ostavljam auto, na noge navlačim duboke gumene čizme i krećem u obilazak sela planiranom maršrutom:

Uvek kad se nađem u Petrovcu prisetim se priče o starom nazivu sela koje glasi ,,Smrdan''. I dan-danas, stariji ljudi imaju običaj da Petrovac nazivaju njegovim starim imenom, a da njegove stanovnike zovu ,,Smrdanci''. Ovo selo se nekada zvalo ,,Dunje'' ili ,,Dunće'', po dunjama koje su rasle u okolini sela i čiji se opojan miris u jesen širio na sve strane. Njegove kuće su bile rasute po obroncima Padeža, tako da se selo pružalo na širokom prostoru. Međutim, da seljaci ne bi održavali vezu sa hajducima, Turci su naredili da se izvrši preseljavanje i grupisanje kuća na mestu zvanom ,,Kladenac'', gde je bilo dosta izvorske vode i gde se naselje i danas nalazi. Selo je tada imalo blizu 500 stanovnika. Ali, održavanju čistoće oko seoskog izvora nije se poklanjalo dovoljno pažnje, tako da se niže njega stvorila kaljuga u kojoj su se brčkale svinje. Smrad od svinjske balege i ustajale vode, osobito u letnjim danima, širio se selom, ali to ljudima nije mnogo smetalo. Jednog dana novog turskog buljubašu, kad je došao u selo, još pri ulazu zapahnuo je težak smrad. Kad je pitao za ime sela, seljaci su mu rekli da se zove Dunje.

 ,,Kakve dunje!'' - ljutnuo se buljubaša. ,,Dunje lepo mirišu, a ovde smrdi. Od sada će se selo zvati Smrdan.''

I kako je buljubaša rekao, tako je i ostalo sve do 1902. godine, kada je selu dato ime Petrovac, po kralju Srbije - Petru I Karađorđeviću. Tada su nova imena, pored Petrovca, dobili i Srećkovac, Milojkovac, Obrenovac, Veliko Selo, Mali i Veliki Jovanovac. Dojadio je meštanima Petrovca stari naziv njihovog sela i mnoge šale i sprdnje koje su slušali na njegov račun.

(Dr Jovan V. Ćirić i Novica Živković: Legende i predanja o selima pirotskog kraja - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)

 Šetajući kroz Petrovac ili Smrdan dolazim do mesta gde se skreće za obližnje selo Vojnegovac:

Odmah po skretanju nailazim na potočić koji svoj tok započinje jugozapadno od sela i uliva se u Rogoz između Petrovca i Vojnegovca:

Napuštam Petrovac i nalazim se na putu za Vojnegovac. Dva sela su na udaljenosti od oko 2 km i praktično se vide jedno iz drugog:

S desne strane puta se nalazi ogromni mirosani hrast. Jedan je od najvećih u opštini i okrugu. Ovo je obročno mesto - ispod hrasta se nalazi krst na kome razaznajem 1898. godinu:

Od ovog mesta put prema Vojnegovcu kreće da se spušta u dolinu koja razdvaja dva sela i kojom protiče reka Rogoz:

U svojoj najnižoj tački, na mestu prikazanom na zadnjoj fotografiji, put prelazi preko mosta na Rogozu:

Ispod mosta oko rečice se formira močvarno zemljište obraslo trskom. Odlučujem da njega posetim kasnije, a da sada krenem uzvodno, uz Rogoz, i potražim njegovo izvorište. Prema karti, koju pratim na navigaciji svog mobilnog telefona, do tog mesta ima oko 1.2 km. Kraj je nov za mene tako da ovo doživljavam kao neku vrstu istraživanja. To i najviše volim...

Kretanje uz Rogoz nije lako i uglavnom koristim desnu stranu (gledano uz tok reke):

Izbijam na neki put koji mi jedno vreme olakšava napredovanje. Prolazim pored jedne napuštene kolibe:

Prelazim na desnu obalu reke, put počinje da se udaljava od nje pa ga i ja napuštam u nameri da pređem preko jednog brdašca. Pomalo lutam bez jasnog cilja, držeći se karte na telefonu i procenjenog položaja izvorišta. Razrovana zemlja me upozorava da ovde dominiraju divlje svinje. Pomalo nepotrebno komplikovanje situacije, ali tako je kada se prvi put nađete na nepreglednom mestu:

Ponovo sam na samom potoku i odlučujem da naviše idem prateći sam tok. Gmacam kroz vodu jer je sve njome natopljeno:

Od polaska sa mosta na putu između Petrovca i Vojnegovca prošlo je pola sata. Dolazim do izvorišta Rogoza na kome su objekti podignuti u cilju vodosnabdevanja obližnjih sela:

Nisam uopšte znao da ovo mesto tako izgleda. Nikada ranije nisam video nijednu fotografiju napravljenu ovde. Zbog toga me trenutak u kome sam se našao, sâm u ovom pustom kraju, oduševio. U pozadini su bili brdo Crna drma (644 m) i planina Padež (988 m):

Ovde se voda sliva sa svih strana. Primetio sam i jedan potočić koji se spušta sa brda na istočnoj strani. Interesantno je da se sa druge strane tog brda nalazi Vojnegovačko vrelo. Njega sam posećivao više puta (potražite moje reportaže o njemu koristeći pretraživač bloga) i po mojoj proceni ono se nalazi u dolini koja je na nešto većoj nadmorskoj visini. Vazdušno rastojanje između dva vrela nije veće od 1 km. Voda Vojnegovačkog vrela se ne sliva u Rogoz, već se uliva u Nišavu ispod naselja Belo Polje.

Vratio sam se do mosta za 15-ak minuta, na dosta lakši način nego u dolasku, poučen malopređašnjim iskustvom.

Produžio sam putem za Vojnegovac. S leve strane sam imao lep pogled na močvaru sa trskom koju formira Rogoz:

Počinje da pada kiša. Posle nepuna deset minuta od mosta na Rogozu, nalazim se na ulazu u Vojnegovac:

Kratko obilazim centar Vojnegovca:

Odlučujem da se do polaznog mesta u Petrovcu vratim kružnom putanjom. Zbog toga idem iz centra Vojnegovca na sever i dolazim do mesta gde se završava asfaltni put. Upadam u blato:

Vrlo brzo se odlučujem na jedini logičan potez, a to je da izbegnem gmacanje kroz blato i put skratim kretanjem u vidu dijagonale. Huk kamiona i automobila koji prolaze auto-putem mogu jasno da čujem, a vide se i dalekovodni stubovi na Jeminovom ridu. On upravo ovde negde počinje, a možemo smatrati i da se Vojnegovac nalazi na njegovom začetku, severno od padine Padež.

U dolini kojom protiče Rogoz upadam na močvarni teren. Dolazim do mesta gde preko reke prelazi put. Voda u glavnom toku reke je bistra, a u pritoci koja dolazi sa petrovačke strane mutna. Nalazim se oko 1.2 km severno od mosta na glavnom putu između dva sela:

Odavde rečica Rogoz nastavlja svoj tok uz obod Jeminovog rida. Ja idem u drugom pravcu, najkraćim putem preko livada i njiva do ulaza u Petrovac. Sve je mokro, mnogo je blata i kretanje po takvom terenu mi oduzima dosta energije. Prilično sam se umorio...

Oko 15 minuta nakon udaljavanja od toka Rogoza našao sam se na ulazu u Petrovac...

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: teška (4/5), u povoljnijim vremenskim okolnostima za nijansu lakša

Karakteristike: izvorište reke koja protiče periferijom Pirota i nosi vodu iz jugoistočnog dela Pirotske kotline, a koje se nalazi se između sela Petrovac i Vojnegovac i planine Padež

Rizici: raskvašen i blatnjav teren van glavnog asfaltnog puta - nezgodan za kretanje; močvarno zemljište u gornjem toku Rogoza (obavezne gumene čizme!); nema nikakvih usmerenja