Pirot i pirotski kraj

14mar2026 Kamenica - Boljevski vrhovi - Boljev Dol

Kao polazno mesto za uspon na Boljevske vrhove obično se bira Kamenica, dimitrovgradsko selo udaljeno oko 37 km od Pirota i 32 km od centra svoje opštine u Dimitrovgradu. Tako je bilo i unašem slučaju, samo što smo boravak u ovom kraju (dimitrovgradski Gornji Visok) iskoristili da Bocetu pokažemo staru kameničku crkvu posvećenu Svetoj Bogorodici. Nalazi se na desnoj obali Kameničke reke, u podnožju prelepih stena, na oko 1.5 km uzvodno od Kamenice i par stotina metara od puta za Senokos. Staza do crkvice je obeležena putokazom:

Kasnije smo od ljudi iz Kamenice saznali da se planira da se crkva konačno stavi pod krov i spreči njeno dalje propadanje. Kažu da se tu nekada nalazilo staro selo.

Vratili smo se u centar Kamenice. Nekada je bila centar opštine za okolna sela, a sada u njoj stalno živi svega pet stanovnika:

Sa raskrsnice pored česme, izgrađene pre skoro sto godina (1927. godine), tročlana ekipa kreće u osvajanje Boljevskih vrhova:

Prelazimo most na Kameničkoj reci (nastaje u Senokosu spajanjem Vodeničke reke i Grdeščice) i na izlazu iz sela nas ispraća lavež pasa koji čuvaju stoku i imovinu svojih vlasnika:

Prolazimo kroz nešto nalik tunelu od drveća i pored starog zavetnog krsta (ima ih mnogo u čitavom dimitrovgradskom kraju, posebno u Zabrđu i Gornjem Visoku). Obilazimo seosko groblje i započinjemo uspon uz planinsku kosu koja se pruža u pravcu istoka i naziva se Bilo. Prolazimo pored objekta lokalne protivgradne stanice i još jednog kamenog krsta:

Za nama ostaju Kamenica, Izatovsko polje, ravno brdo u obliku pegle zvano Ploska (826 m) i najviši deo planine Vidlič (Guvnište, 1413 m):

Uspon je dug i konstantan, ne preterano naporan:

Sa porastom visine polako se otvara sve bolji pogled na dve strane: na istoku i jugoistoku ka začetku Vidliča i bugarskoj teritoriji istočno od Vlkovije i Donjeg Krivodola, a u pravcu severoistoka na padine Stare planine (dominiraju Crni vrh - 1830 m, Srebrna glava - 1932 m i Kom - 2016 m). Pogled na belu kupu prelepog Koma u Bugarskoj bio je i obeležje naše planinarske akcije jer se ona sa platoa Boljevskih vrhova vidi u svakom trenutku. U pozadini, pored venca Vidliča dominantan je Rosomački vrh (1236 m):

U gornjem delu staza nije tako široka kao u začetku Bila. Posle 1h 20 min od početka uspona, dolazimo do mesta gde treba odmoriti pre završnog uspona na Boljevske vrhove. Odatle je prelep pogled na Senokos i ogromni atar ovog sela, u kome se nalaze neka od najlepših mesta na srpskom delu Stare planine:

Plavo nebo i prelepi beli oblaci upotpunjuju sliku koju imam u glavi. Posle 1h 35 min od izlaska iz Kamenice stižemo do mesta na platou Boljevskih vrhova gde se nalazi prvi mobilijar:

Mesto se nalazi na 1234 m nadmorske visine, a info tabla na kojoj stoji natpis ,,Boljevski vrhovi'' odavno leži u travi. Pogled je fantastičan:

Sa severne strane ovde se Boljevski vrhovi strmo obrušavaju u doline Grdeščice i Karibanjskog potoka, stvarajući na taj način i prirodnu ,,terasu'' sa koje je Dragani i meni bilo lako da osmatramo mesta u okolini Senokosa koja smo minulih godina obilazili. Meni se posebno dopao pogled na desnu stranu - na Karibanjsko brdo i Karibanju, mesta koja smo prolazili u povratku sa Srebrne glave:

U klipu koji sledi nabrojao sam neke od vrhova koji se sa ovog vidikovca vide. Rekao sam ,,Gradište'', a mislio na ,,Skrivenu'' (1338 m) iznad Senokosa, zaboravio Begovu kulu, Mučibabu, Pregradu, Boljevsko letniće... Teško je biti skoncentrisan pored tolike lepote:

Krenuli smo dalje. Naredenih 2.5 km išli smo ne menjajući mnnogo nadmorsku visinu. Ovo je bio najlepši deo naše akcije. Uživali smo na suncu i u pogledu na okolinu. To je i razlog zašto uspon na Boljevske vrhove i kružnu stazu sa polaskom iz Kamenice, a sa povratkom preko sela Boljev Dol, smatram jednom od najlepših u čitavom pirotskom kraju:

Pred nama je sve vreme kretanja preko Boljevskih vrhova bio vrh Čiker (1349 m), iznad Gornjeg Krivodola. Boljevske vrhove i njega razdvaja dolina Krivodolštice.

Četrdeset minuta od polaska sa prvog mobilijara stižemo do drugog. Nalazi se u mestu Raskršće, na krajnjem istočnom delu Boljevskih vrhova. Na nešto je većoj nadmorskoj visini (ovaj deo Boljevskih vrhova dostiže 1278 m):

Boravak na ovom mestu smo iskoristili za odmor i nastavak uživanja na martovskom suncu i u prelepim pejzažima:

U toku pripreme za ovu akciju, jedna od ideja je bila vezana za obilazak karaule Ravnište. Nalazi se oko 2.5 km vazdušnom linijom severoistočno od mobilijara na Raskršću. Malo dalje od nje, na samoj srpsko-bugarskoj granici je još jedna karaula - tzv. ,,Potporučnika karaula''. Planirao sam da do nje nekada odem sa vrha Čiker. Međutim, nisam dugo bio u ovom kraju pa sam malo zaboravio kako izgleda konfiguracija terena. Naime, između Raskršća i brda Momčelj (1352 m), na kome se karaula Ravnište nalazi, je široka dolina, pa bi odlazak do karaule podrazumevao spuštanje u nju i penjanje na brdo. S druge strane, izgled vrha Čiker me podsetio da je on sa severne strane strmo odsečen i da je do Potporučnika karaule (1363 m) najbolje doći ili sa karaule Ravnište ili možda čak iz Gornjeg Krivodola, prolaskom kroz usku dolinu Krivodolštice. Nekako mi je ipak izgledalo najbolje da se obe karaule obiđu s polaskom iz Senokosa i putem pored seoske crkve uz doline Grdeščice i Karibanjskog potoka. Neka buduća akcija... U svakom slučaju, rešio sam da od obilaska karaule Ravnište odustanemo i to se pokazalo kao ispravan potez.

Na Raskršću se put deli (prva naredna fotografija). Jedan njegov krak vodi na sever, u pomenutu dolinu i na brdo Momčelj odnosno do Ravništa. Drugi krak, kojim smo mi krenuli, vodi na jug i spušta vas sa Boljevskih vrhova u polje između Gornjeg Krivodola i sela Boljev Dol.

U jednom trenutku smo skrenuli levo, kako bi smo bolje osmotrili Čiker, planinske kose Strmbu i Dobrogled koje vode do njega i prostrano polje koje se formira na prelasku reke Visočice iz Bugarske u Srbiju. Pored našeg Gornjeg Krivodola u dnu, tu su i bugarska sela Brlja, Smolča i Komštica (Visočicu u ovom kraju nazivaju i Komštičkom rekom!). Ispod samog vrha Čiker je visoka osmatračnica bivše JNA:

Spust po kamenitom terenu u polje trajao je oko 45 minuta:

Spustili smo se nešto bliže Gornjem Krivodolu. Podnožjem Boljevskih vrhova prolazi put koji povezuje ovo selo sa selima Boljev Dol i Kamenica. Sa desne strane se spušta nekoliko manjih i većih dolina. Na deonici između Gornjeg Krivodola i Boljev Dola one su suve:

Posle pola sata ulazimo u selo Boljev Dol. Iz ovog sela se može na Boljevske vrhove usponom uz neku od planinskih kosa:

Važno mesto u ovom malom dimitrovgradskom selu je ,,Turska česma'':

Metalna šolja privezana lancem obeležje je česama u dimitrovgradskom (caribrodskom) kraju. Ova je vrlo stara (preko 400 godina) i njen natpis na arapskom jeziku je rastumačen na Balkanološkom institutu u Sofiji. Kaže se da je ovu česmu podigao neki Turčin Sara, povodom odlikovanja za vojne zasluge:

Od Turske česme skrenuli smo desno i krenuli uz Boljevdolski potok. Boraviti u selu Boljev Dol, a ne obići njegovu staru crkvu, koja se nalazi pored seoskog groblja, oko 500 m od centra sela, za mene je prosto nezamislivo. Do nje usmeravaju putokazi. Staza najpre vodi uz desnu, a zatim uz levu obalu potoka:

Crkvica je na skrovitom mestu:

Znao sam da će se mojim prijateljima svideti:

Vratili smo se u samo selo. Oduševila nas je bistra voda Boljevdolskog potoka. Kod napuštene školske zgrade skrenuli smo desno, na put za Kamenicu. Pitanje je da li u selu Boljev Dol ima stalnih stanovnika...

Do Kamenice ima oko 3 km. Za razliku od deonice od Gornjeg Krivodola, koju smo prethodno prošli, na ovoj je teren mekši i ima dosta vode. Na pojedinim mestima Izatovsko polje je zabareno. Kao posledica toga, puno je blata. Deo polja se i obrađuje, a u obližnjim Izatovcima je aktivna farma na kojoj se čuvaju konji.

Poslednji zraci sunca su obasjavali južne padine Boljevskih vrhova. S leve strane nam je ostala ravna Ploska. Ušli smo u Kamenicu sa istočne strane, praktično na istom mestu gde smo tog jutra započeli uspon:

Predosećao sam da ćemo u Kamenici, u najlepšem dvorištu u selu, sresti mog kolegu Bobana Danoilova. Po ocu je poreklom odavde. Ugostio nas je i omogućio da se osvežimo i rezimiramo utiske. Lep završetak jedne nezaboravne planinarske akcije:

Trajanje relacije: oko 10h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: po mom mišljenju jedna od najlepših i najsadržajnijih kružnih relacija u pirotskom kraju, dužine oko 20 km; izlazak na sucem okupane Boljevske vrhove (konstantan, ali nikada preterano jak uspon), kreatanje po prilično ravnom terenu Boljevskih vrhova uz fantastičan pogled na okolinu (posebno na Staru planinu i Kom); spust u polje i obilazak sela Boljev Dol sa lepom Turskom česmom i skrivenom starom crkvom; povratak preko Izatovskog polja u Kamenicu

Rizici: deonica između sela Boljev Dol i Kamenica može da bude pod vodom i jako blatnjava