Pirot i pirotski kraj

17mar2026 Nišor, Ljuti dol i Srpski kladenac

Ovaj put sam bio rešen da do Srpskog kladenca dođem na malo drugačiji način, u odnosu na ranije odlaske sa puta za Zavojsko jezero, nešto posle Nišora.

Uvek za početak obilaska sela Nišor biram sam ulaz u selo iz pravca Pirota. Udaljen je oko 7.5 km od centra grada i nalazi se na oko 740 m nadmorske visine:

Duž puta koji vodi u centar ređaju se nekadašnje najvažnije zgrade u selu. Među njima su i škola i stočarsko-mlekarska zadruga:

U Nišoru je, po popisu iz 2022. godine, ostalo svega 33 stalnih stanovnika. Posle Drugog svetskog rata u selu je živelo oko 800 ljudi, a u vreme oslobađanja ovih krajeva od Turaka - oko 250. Škola u Nišoru je počela da radi 1867. godine. Sam naziv sela ukazuje na tragove romanskog življa i Crnovunaca (Karakačana ili Aromuna), mada najverovatnije potiče od turske reči ,,ni-šor'' (,,selo na brdu'').

 Zatim sam krenuo levo, u deo sela u kome ranije nisam bio. Tamo sam zatekao još jedno obročno mesto i krenuo putem koji vodi na sever, u pravcu mesta koje sam želeo da posetim:

Interesantno je da sam odavde praktično mogao da vidim mesto gde se nalazi Srpski kladenac, na udaljenosti od oko 1.5 km vazdušnom linijom - između borovih šumica na levoj strani zadnje fotografije. Od njega me odvajao duboki Ljuti dol, koji se naniže, u pravcu jugozapada i Sopotskog hana nastavljao Bezdetskim dolom. Birao sam mesto gde bih mogao najlakše da obavim prelaz na drugu stranu Ljutog dola. Imao sam lep pogled na Pravac (1037 m), Marine livade i brdo Veliku kuklu (862 m):

Desetak minuta mi je bilo potrebno da se nađem u dnu Ljutog dola. Kroz njega teče jedan potočić:

Prepreku mom prelazu na drugu stranu dola predstavljalo je brdašce koje sam morao da obiđem s leve strane. Tako sam se našao u drugoj dolini, koja je bila suva i kroz koju je vodila staza kojom su očigledno prolazile ovce:

Na jednom mestu sam primetio poniranje vode:

Neobična i ne tako česta pojava... Krenuo sam naviše, i dalje prateći stazu:

Silazak u Ljuti dol i uspon uz njegovu severnu stranu bili su najnaporniji deo moje relacije. Pri vrhu doline naišao sam na kolibu. Bila mi je dobro poznata kao orijentir do puta za Srpski kladenac:

Bilo je očigledno da sam iz Ljutog dola izašao na pogrešnom mestu i da moram da pređem na drugu, zapadnu stranu brda kako bih dospeo do željenog mesta. Na sreću, to je bilo prilično lako:

Do Srpskog kladenca me nepogrešivo odvela staza utabana papcima ovaca. Prošao sam pored još jednog važnog ,,orijentira'', koji sam dobro zapamtio sa ranijih dolazaka - tabla sa ne baš prijatnim natpisom:

Nisam uspeo da saznam odakle ovom mestu takav naziv. Možda se našlo na putu srpskoj vojsci, koja je u zimu 1877. godine nadirala iz pravca  Staničenja i Sopota ka turskom utvrđenju na brdu iznad Nišora? Možda se na njemu vodom okrepio i heroj tih borbi, kapetan Milutin Karanović? Spomenik na mestu njegove pogibije, u mestu Vrba, nalazi se severno, s druge strane brda Velika kukla.

Izgled samog kladenca nije bio reprezentativan. Kako je izgledao ranije, pogledajte na linku: http://www.pirotskikraj.com/arhiva/267

Odluka je bila da se do Nišora vratim drugim putem, onim kojim sam ranije stizao do Srpskog kladenca. Najpre sam krenuo naviše i izašao na put:

Zatim sam se popeo do puta za Zavojsko jezero. S leve strane su mi ostali brdo Velika kukla i Pravac, stenski odsek vidljiv izdaleka:

Od Srpskog kladenca do izlaska na asfaltni put trebala su mi 25 minuta. Ostalo mi je samo da se vratim do polaznog mesta na ulazu u Nišor, što je potrajalo još oko 15 minuta:

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prolazak kroz staro pirotsko selo Nišor; kladenac do koga je najlakše doći putem koji sam ja koristio u povratku, sa puta za Zavojsko jezero; lep pogled na Pravac i Marine livade, kao i niz Bezdetski dol, prema Budinom delu i Belavi 

Rizici: nema obeležja pa će svako ko prvi put dolazi u ovaj kraj imati malo muke da pronađe Srpski kladenac; voda sa njega nije za piće!