Pirot i pirotski kraj

21mar2026 Stari put i rimske iskopine iznad klisure Ždrelo i Gornje Koritnice

Sa Sašom smo otišli do mesta koje se nalazi na samom ulazu u klisuru Ždrelo iz pravca Babušnice. Neki je zovu i Koritnička klisura. Udaljenost od Pirota - 27 km, od Babušnice - 11 km i od Bele Palanke, u koju ovog puta nismo bili, a čijoj opštini pripada kraj koji smo istraživali - 12 km.

S desne strane puta je Bežiška reka, koja malo uzvodno prima svoju najveću pritoku, Šljivovičku reku. Upravo ona protiče kroz klisuru Ždrelo. Ja sam oduvek smatrao da je to Koritnička reka, ali izgleda da se tako zove tek po izlasku iz Ždrela, počev od jakih izvora iznad Gornje Koritnice. Nizvodno od sela Mokra, sve do Bele Palanke i ušća u Nišavu, zove se Mokranjska reka. Kako god, Saša ima više iskustva sa njom i kaže da je količina vode veća nego što je očekivao. Tako smo morali da našu planinarsku relaciju započnemo preskakanjem rečice:

Ovde počinje put koji vodi u Gornju Koritnicu obilazeći klisuru Ždrelo. Reč je o starom putu kojim se nekada išlo iz Babušnice za Belu Palanku i obrnuto. Iznenađen sam onim što vidim: solidan put širine bar pet metara, drvene bandere sa strane (istina posečene), postepen porast visine... Iako sam često prolazio automobilom ovom deonicom, prepešačio i samu klisuru Ždrelo s jednog na drugi kraj, nisam obraćao pažnju na taj put i nisam znao da on postoji:

Zanimljiva je priča o ovom putu. Saznao sam je od mog eksperta za belopalanački kraj, Bratislava Petrovića, rodom iz obližnjeg Šljivovika:

MALE ZANIMLjIVOSTI IZ MOG KRAJA - PISANI KAMEN U KANjONU,,ŽDRELO" KORITNIČKE REKE
Regionalni pravac Bela Palanka - Babušnica je u živopisnom predelu kanjona ,,Ždrelo" Koritničke reke. Taj pravac je probijen i izgrađen 1928. godine. Drum koji je do 1928. povezivao Belu Palanku sa Babušnicom je bio po obodu kanjona Ždrelo. Naime, išao je kroz Donju Koritniicu, pa kroz Gornju, potom se peo po obodu kanjona i u reonu šljivovičke Sokolice se spuštao ka Bežištu. Tu, u reonu Sokolice, je bila raskrsnica gde se put odvajao za Šljivovik preko Dubrave.
E, kada je drum u kanjonu izgrađen 1928. godine, inženjeru koji je projektovao drum, kome za sada ne znam ime, je u znak zahvalnosti na jednoj potkapini u steni izdubljena kvadratna osnova dimenzija oko 20x30 cm. Na tom mestu je stajala njegova fotografija sa imenom i prezimenom a preko toga staklo. Zbog toga ova potkapinina nosi naziv ,,Pisani kamen''. No, nažalost, to je polomljeno i uništeno...

S desne strane je pomenuta Sokolica (702 m), a s leve, tj. s druge strane klisure - Kula (805 m). Ispod Kule put iz pravca Babušnice ulazi u Ždrelo:

Idemo laganim hodom. Na nekoliko mesta zastajemo i razgledamo okolinu. Put nije više onako širok:

 Posle 15 minuta od polaska dolazimo do mesta gde ćemo skrenuti na prvu od ukupno tri izbočine ka kanjonu Ždrelo. Privremeno napuštamo stari put:

Na levoj, suvoplaninskoj strani, u daljini možemo da vidimo vrhove Trešten (iznad Rakoš česme, 1470 m) i Divnu goricu (iznad Mokre i Bele Palanke, 1389 m). Sa suprotne strane otvara se sjajan pogled na Šljivovički vrh (1258 m), na kome sam nedavno bio sa Sašinim i mojim zajedničkim prijateljem Milanom Jovanovićem:

Boravak na prvom isturenom delu, iznad samog kanjona, bio je za mene prava atrakcija:

Nastavili smo kretanje u pravcu Gornje Koritnice. Najpre smo sišli u dolinu koja razdvaja prvo i drugo rtasto uzvišenje iznad klisure Ždrelo. U vreme jakih kiša ovde protiče potočić koji se sliva u klisuru i gotovo na sam put. Tako se formira bujični vodopad visine veće od 10 metara. Ja sam bio uporan i snimio ga 19. maja 2024. godine (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/1121).

U povratku, kada smo manje-više koristili iste staze i puteve kao u dolasku, najnaporniji deo je bio uspon baš uz ovu dolinu.

Drugo uzvišenje nad klisurom nismo obilazili. Uputili smo se na treće, najinteresantnije, iz razloga što se na njemu nalaze rimske iskopine. Malo smo se vraćali na glavni put, malo pronalazili zarasle staze kojima je Saša poslednji put prolazio pre nekoliko godina:

I onda ono najinteresantnije. Tragovi starog rimskog grada, utvrđenja, kastela, štagod - na prilično velikoj površini što me izuzetno iznenadilo. Naravno, nezaobilazni tragovi delovanja zlatara:

Posebno su me oduševili velika količina rimske opeke, očuvanost potpornih zidova i velika površina koju je nekadašnji objekat (tj. više njih) zauzimao. U tom obimu ove stvari nigde nisam video, ni na jednom arheološkom lokalitetu od nekoliko njih koje poznajem u pirotskom i babušničkom kraju.

Iskoristio sam priliku da skoknem i do vidikovca koji je najbiliži selu Gornja Koritnica. Duboku u dnu, ispod puta na samom ulazu u klisuru iz pravca Bele Palanke, mogao sam da vidim vrelo koje vodom hrani Koritničku reku. Pogled niz dolinu, između Suve planine i Šljivovičke planine, bio je nezaboravan:

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: laka (2/5)

Karakteristike: stari put koji prolazi obodom klisure Ždrelo, a koji je nekada predstavljao vezu između Babušnice i Bele Palanke; sjajni vidikovci sa pogledom na klisuru sa visine, ,,zid'' Suve planine, Šljivovički vrh i dolinu Koritničke reke prema Divljani i Beloj Palanci; veoma zanimljive iskopine na mestu nekadašnjeg većeg rimskog objekta - neistražene od strane stručnjaka i na meti lokalnih zlatara

Rizici: nema nikakvih obeležja; treba biti obazriv na isturenim mestima nad klisurom Ždrelo