Pirot i pirotski kraj

3nov2019 Tupavica - Arbinje - Beleđe - Vražja glava (posledice velikog požara)

Krenuli smo rano ujutru. Prvi put sam došao autom do Tupavice. Obično sam ga ostavljao na Sinošćiru. Znao sam da ćemo u jakom tempu preći veliko rastojanje (ispostavilo se skoro 30 km), dan je kratak, vreme nepredvidivo...

Na Tupavicu nismo ni svraćali, sve u cilju da se što pre domognemo Arbinja. Pošto sam o prolazu kroz njega detaljno pisao početkom septembra, u delu relacije kada sam išao do vodopada Tri kladenca, neću da ponavljam istu priču. Evo samo fotografija najzanimljivijih mesta kroz koja smo prošli i onih koja nismo mogli da ne posetimo u ovom kraju izuzetne lepote.

Rečna poljana:

Arbinjski vodopad i Draganov vir:

Prolaz kroz Arbinje, po mnogima najlepšu rečnu dolinu u Srbiji:

Česma Ladna voda i raskrsnica puteva za Beleđe i Tri kladenca:

Ovde smo bili tačno posle 1h 50 min hoda od Tupavice. Tu sam prošao nepuna dva meseca ranije, 7. septembra ove godine, na putu za vodopad Tri kladenca. Tada sam primetio da je skretanje za Belčin dol i Beleđe u boljem stanju nego ranije. Naime, kada sam poslednji put prolazio Belčinim dolom, 30. jula 2017, sa svojim prijateljem Dejanom Tričkovićem na putu za Bratkovu stranu i Mramor, put prikazan levo na poslednjoj fotografiji bio je u potpunosti neprohodan za terenska vozila, zbog nanosa kamenja i drveća. Posle više od dve godine situacija se promenila, a poslednjih dana je zbog velikog požara na Staroj planini očigledno bio uposlen buldožer koga smo videli pre raskrsnice. Čak je i most na potoku koji prolazi kroz Belčin dol bio obnovljen:

Sada je put kroz Belčin dol odličan. Nama je bilo najvažnije da nema blata. Za one koji ne znaju važna informacija - u ovom području ima mnogo borovnica. Proverite već narednog leta!

Tu u Belčinom dolu Milan i ja srećemo dvoje mladih ljudi iz Beograda, ljubitelja prirode, Stare planine i njenih pejzaža. Do podnožja Belčinog dola su stigli automobilom! Neće zameriti - ne mogu se setiti njihovih imena. Javiće se preko mog bloga pa možemo da im pomognemo da još bolje upoznaju našu Staru.

Beograđani nas upozoravaju na dve stvari - na Belegama su vatrogasci koji ograničavaju dalje kretanje u zoni požara i, na prevoju je gusta magla tako da je pogled vrlo limitiran. To mi se ne sviđa i moji planovi o usponu na Vražju glavu, kako bi se na najbolji način sagledalo područje zahvaćeno požarom, polako nestaju u magli koja nas okružuje.

Produžavamo dalje. U Belčinom dolu postoji nekoliko oštrih serpentina, a poslednja je neposredno pred izlazak na Beleđe. Ovde prolazimo pored vozila vatrogasaca i ispred samog prevoja imamo prvi kontakt sa opožarenom površinom:

Očigledno je ovde bila ,,poslednja linija odbrane'' i od neobične važnosti je bilo ne dozvoliti vatri da pređe put i zahvati četinare u Belčinom dolu. U tom slučaju bi se požar brzo preneo na Arbinje i katastrofa bi bila na pomolu... Sva sreća, do toga nije došlo.

Posle nepunih sat vremena od raskrsnice u podnožju Belčinog dola, izlazimo na prevoj Belege (ili Beleđe kako ga nazivaju meštani). Nalaze se na oko 1700 m nadmorske visine i razdvajaju slivove Studenačke i Javorske reke (na zapadu, prema Toplom Dolu) i Dojkinačke reke (na jugu, prema Arbinju i Dojkincima). Ovo mesto je od Dojkinaca udaljeno oko 17 km, a od Pirota oko 54 km. Milan i ja smo na njemu bili posle 3h hoda i pređena 12 km od Tupavice. Na prevoju zatičemo vatrogasce i njihovog načelnika. Ovde su već šesti dan:

Vidljivost je slaba, ali se situacija menja iz minuta u minut zbog jakog strujanja vazdušnih masa. Evidentno je bilo da je područje severno od prevoja, prema Vražjoj glavi, izgorelo. Vatrogasci su nam rekli da je tu bilo najgore i da je veliki trud uložen kako se vatra ne bi spustila još niže i zahvatila šumu:

Tri čuke su neprestano bile u magli (severoistočno od prevoja Beleđe), ali je bilo jasno da se požar sa Vražje glave grebenom preneo u njihovom pravcu. S druge strane, u pravcu severozapada smo mogli da primetimo dokle se požar prostirao na zapad, prema Midžoru. Bio je zaustavljen malo pre Dugog bila koje vodi upravo na najviši vrh Srbije.

U prijatnom razgovoru sa iscrpljenim i promrzlim vatrogascima iz Pirota saznajemo da je tog jutra požar u potpunosti pod kontrolom. Rekli su nam da jedino dogorevaju neki panjevi na području Vurnje, u dolini zapadno od prevoja. Uveravali su nas da je tokom gašenje požara s njihove strane postupljeno u potpunosti po pravilu službe. Ovi ljudi su istinski heroji, zajedno sa svojim kolegama iz drugih mesta u Srbiji, meštanima i hrabrim dobrovoljcima iz Pirota, Niša... Mi smo samo prolaznici...

U trenutku kada je magla bila najgušća i svodila pogled na minimum, preleteo nas je čuveni ruski avion ,,Iljušin''. Nosi 42 tone vode, ali nismo uspeli da vidimo njegovo dejstvo.

Pošto sam ja iskusan planinar, moj drug Milan ekspert za protivpožarstvo, a uz to poznajemo vatrogasce, dobijamo njihovo odobrenje da se popnemo na Vražju glavu koja se nalazi tačno u pravcu severa od prevoja Beleđe. Krećemo uskom planinarskom stazom koja se i dalje prepoznaje na području koje je bilo zahvaćeno vatrom:

Vrlo brzo postajemo svesni da se nalazimo u ,,epicentru pakla'':

Posledice požara su nam sve jasnije:

Zamišljao sam kako je do pre neki dan ovde bilo ljudima u borbi sa vatrenom stihijom, na teškom i nepristupačnom terenu. Rizikovali su i svoje živote. Nije se smelo dozvoliti da u nedelju, 27. oktobra, vatra pređe sa bugarske na našu teritoriju i zahvati greben Stare planine. Odmah je morala da dejstvuje protivpožarna avijacija. Ako je nema naša mala zemlja, trebalo je odmah potražiti pomoć iz Bugarske, Grčke, Rusije...

Približavamo se Vražjoj glavi, vrhu karakterističnog kupastog oblika. Nalazi se na samoj srpsko-bugarskoj granici, na 1934 m visine. Na njemu je veliki beli granični kamen, vidljiv izdaleka. Sa približavanjem vrhu vetar postaje sve jači, nanosi nam pepeo u lice i teško se diše. Još je teže kada sa porastom visine sve jasnije procenjujemo veličinu površine zahvaćene požarom:

Na vrhu smo posle 40 minuta od polaska sa prevoja Beleđe. Nemamo mnogo vremena za zadržavanje, vetar je orkanske jačine. Sličnu jačinu vetra osetio sam samo nekoliko godina ranije na Koprenu.

Požar je izbio sedam dana ranije na bugarskoj strani, u okolini obližnjeg sela Martinova. Nošen vetrom brzo se proširio do granice.

Za razliku od Midžora i Koprena, gde je naša strana blaža a bugarska strma i odsečena, na Vražjoj glavi je suprotno - severno prema Martinovu i Čiprovcima je prilično pitomije nego na srpskoj strani:

Odavde se požar očigledno širio grebenom u dva suprotna pravca. Na istoku je zahvatio područje prema Tri čuke i zaustavljen je u njihovoj okolini, nadam se pre Koprenskog platoa, izvora Tri kladenca i šume u nižim delovima:

Najviše je stradalo područje severozapadno i zapadno od vrha Vražje glave: Odoško lice, Ivankovica, Martinova i Golema čuka, Krmolj, Čungulj... Malo je falilo da požar zahvati Dugo bilo i prenese se prema Midžoru i Toplom Dolu:

Mogli smo da vidimo i ,,prašumu'' Vurnju sa poslednjim ostacima ovog nezapamćenog šumskog požara na Staroj planini:

Ako možemo govoriti o nečem dobrom u ovoj katastrofi, to je sledeće: niko nije stradao, vatra nije zahvatila naseljena mesta, izgorela je uglavnom suva trava sa klekom na grebenu, ne bi trebalo da su zahvaćena veća šumska prostranstva. Priroda će učiniti svoje i već na proleće ili leto sledeće godine sve će izgledati mnogo lepše nego sada. Žao mi je prostranih planinskih suvata, lekovitih i endemičnih vrsta biljaka, ali sam uveren da će se to obnoviti u doglednom periodu. A šuma se može posaditi za naredne generacije.

Za povratak sa Vražje glave do Tupavice, Milanu i meni je bilo potrebno oko 2h 20 min brzog hoda, bez većih pauza. Nezaboravna avantura!

Trajanje relacije: oko 8.5 h

Zahtevnost relacije: izuzetno teška (5/5), samo za najspremnije planinare!

Karakteristike: fantastična planinarska relacija sa prolaskom kroz najlepše delove Stare planine, prelep pogled sa Vražje glave na sve četiri strane sveta

Rizici: veliko rastojanje, opožarena površina jako prlja odeću i obuću, jak vetar na Vražjoj glavi, vode ima na nekoliko mesta pre Arbinja i na njegovom kraju (česma Ladna voda)