Pirot i pirotski kraj

5jun2021 Staroplaninska avantura (prvi deo): Arbinje - Vodopad Tri kladenca - Kopren

Tamo gde smo se zaputili, nije lako doći. Pešačenje od Dojkinaca, uz Dojkinačku reku, postoji kao opcija samo za ekstremno spremne planinare. Pošto nismo na tom nivou, Marjan i ja pribegavamo opciji koju preporučujemo svima - vožnji kamionom od planinarskog doma u Dojkincima do mesta Ladna voda, na kraju Arbinja. Podrazumeva se povratak u Dojkince na isti način. Na taj način se ukupno 28 km rastojanja (po 14 km u oba smera) prelazi za mnogo kraće vreme, a što je najvažnije - čuva se energija neophodna za izazove koji slede. Tako smo se moj kum i ja našli u kamionu Dragana Ćirkovića, zajedno sa 35 Smederevaca i dvoje Pančevaca. Put do Ladne vode i mesta gde se nalazi okretnica šumarskih kamiona potrajao je nešto duže od sat i po vremena:

Grupa koju predvode Aca Stevanović i Srđan Cicmil kreće u avanturu sa nekih 1480 m nadmorske visine. Prelaze se dva betonska mosta, preko potoka Belčin dol i Dojkinačke reke, a zatim se nastavlja uz sam izvorišni krak Dojkinačke reke:

Planinarska staza je uglavnom dobro obeležena i, sem jedne kraće deonice, vodi uz sam potok. Ja sam ovde poslednji put prolazio 7. septembra 2019:

Kao i prilikom kretanja uz druge staroplaninske potoke, i ovde, u gornjem toku Dojkinačke reke, treba biti posebno pažljiv jer se više puta u skokovima prelazi s jedne na drugu stranu. Posle malo duže od sat vremena hoda, uz par pauza pošto je u pitanju prilično heterogena grupa, stižemo do jednog od najlepših vodopada na Staroj planini - Tri kladenca. Nosi isto ime kao i izvorište Dojkinačke reke, koje se nalazi nedaleko, na Koprenskom platou i na par stotina metara većoj nadmorskoj visini.

Kladim se da velika većina učesnika ove planinarske akcije nije ni slutila šta ih očekuje u narednih sat vremena, nakon uživanja u žuboru vodopada i njegovom predivnom okruženju. To je bio uspon na čuvenu ,,Masnu banderu''. Nadimak ove deonice najslikovitije opisuje o kakvom se usponu radi. Trebalo je savladati visinsku razliku od oko 170 m. Moje divljenje svima koji su u tome uspeli, jer kako sam rekao - grupu smo bukvalno mogli nazvati ,,od 7 do 77''. Bilo je svega i svačega, najviše hoda četvoronoške, proklizavanja i čestih pauza da bi se došlo do daha:

Posle zasluženog odmora, ulepšanog fantastičnim pogledom na Tri čuke, krenuli smo ka Koprenskom platou, kroz kleku:

Prvi put na plato velikog koprenskog masiva dolazim iz ovog pravca. Ranije sam to činio sa južne strane - preko Klisure, Stražne čuke i uz obilaženje Malog Koprena. Dolazimo do korita potoka koji predstavlja izvorišni krak Dojkinačke reke. Ovde zatičemo sjajan prizor - sneg u junu i ljubičaste šafrane, razbacane po polegloj i požuteloj travi:

Ja sam ovde napravio jednu grešku pa vas molim da obratite pažnju kako i vi ne bi ste popstupili na isti način kada se nađete na ovom predivnom mestu. Naime, još iz Dojkinaca nisam poneo preveliku količinu vode, znajući da ću svoje rezerve dopuniti upravo ovde - na Tri kladenca, izvorištu Dojkinačke reke. Međutim, to je trebalo učiniti u nižim delovima gde je voda protočna i formira potočić. Zanesen fotografisanjem i pričom sa Smederevcima, ja sam propustio da to učinim. Kada sam se setio svog plana, već je bilo kasno - u gornjem delu korito potočića se sastoji od odvojenih barica, koje se u udubljenjima (tzv. ,,koprenskim ulokama'') formiraju topljenjem snega. Ova voda nije bila dobra za piće, nisam imao vremena za povratak nazad jer je grupa planinara hitala ka vrhu Kopren. Posledice nepromišljenog poteza sam osećao kasnije...

Možete da vidite da je pogled na venac Stare planine sa ovog mesta izuzetan: Babin zub, Žarkova čuka, Prilepski vrh, Tupanar, Midžor, Orlov kamen, Martinova čuka, Golema čuka, Vražja glava, Tri čuke... Završni uspon na Kopren je dugačak, ali prilično blag. S leve strane, kroz procepe u grebenu, pomaljala se teritorija Bugarske, a s desne smo videli puno kamenih blokova i formacija kakve ćemo u nastavku relacije sretati baš često:

Za osvajanje Koprena (1963 m), jednog od najlepših i najatraktivnijih vrhova na Staroj planini, trebalo nam je oko 50 minuta od proplanka na vrhu ,,Masne bandere'', oko 2h 15 min od vodopada Tri kladenca i 3h 35 min od Ladne vode u Arbinju. Kopren nije nikakav izraziti vrh, već samo najviša tačka ogromnog masiva koji je strmo odsečen na bugarskoj strani. Nije čudo što je ovde oduvek prolazila granica dve države i dva naroda.

Mesta i vrhove do kojih dopire pogled sa Koprena nemoguće je nabrojati: bugarska varošica Čiprovci, selo Kopilovci, jezero Ogosta pored koga je grad Montana, fenomenalni Kom (2016 m, izvorište Nišave i Visočice!), Srebrna glava, Tupanac, Kaca-kamen...:

Marjan i ja se nakratko izdvajamo od grupe i idemo nekoliko stotina metara na jug. Želja mi je da Marjanu pokažem dolinu Jelovičke reke, Stražnu čuku, Mali Kopren, izvorište Dabidžinog potoka i dolinu u kojoj se formira Veliki Koprenski vodopad, kaskadnog tipa, zvanično najveći vodopad u Srbiji. Nažalost, poseta samom izvorištu ostaje za neku drugu priliku, a na momenat sam se prisetio dolaska do Velikog Koprenskog vodopada u maju 2019. sa Kaca-kamena i spektakularnog povratka niz Dabidžin potok.

Usledila je pauza za ručak na vrhu Koprena, druženje sa Smederevcima i prikupljanje snage za nastavak relacije... O tome u sledećem članku.

Trajanje relacije: oko 7h (u jednom smeru!), računato sa polaskom iz Pirota, vožnjom kamionom od Dojkinaca do kraja Arbinja i pešačenjem do Koprena preko vodopada Tri kladenca

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: planinarenje kroz jedan od najlepših krajeva na Staroj planini i u našoj zemlji - prelepa dolina Dojkinačke reke sa Arbinjem, vodopad Tri kladenca, Koprenski plato sa izvorom Tri kladenca i vrh Kopren sa fenomenalnim pogledom, pre svega na teritoriju Bugarske

Rizici: samo za najspremnije, najteži deo je ubedljivo uspon sa vodopada Tri kladenca na Koprenski plato uz tzv. ,,Masnu banderu''; potreban je oprez prilikom fotografisanja na vodopadu i boravka na samom Koprenu, strmo odsečenom na istok u pravcu Bugarske!