4sep2021 Belski krst - Kaliman - Del - Jama Propas - Vrtibog - Bislava

Subota je po svim prognozama trebala da bude idealan dan za planinarenje. Još nedelju dana ranije pala je odluka da taj dan provedem na visoravni Vrtibog, ,,carstvu'' nepreglednih pašnjaka (suvata), smeštenoj u centralnom delu staroplaninskog masiva koga okružuju Studenačka i Javorska reka na severu, Toplodolska reka i Temštica na zapadu, Visočica i Zavojsko jezero na jugu i Dojkinačka reka na istoku.

Nalazim se na oko 23 km od Pirota i na nadmorskoj visini od oko 780 m. Oko 1.5 km iznad Belskog mosta na Zavojskom jezeru je mesto zvano ,,Belski krst'', gde se put za selo Belu odvaja od puta za bivšu Veliku Lukanju i ,,kameno selo,, Gostušu. Prvi put sa ovog mesta krećem put Vrtiboga. Ranije sam se uvek sa asfaltnog puta odvajao na skretanju pre objekta ,,Vodovoda'' u Lukanji. Naime, od svog kolege i prijatelja Rajka iz Gostuše dobio sam informaciju o prečici koja od Belskog krsta vodi pravo do borova na Kalimanu, izbegavajući vrlo lošu početnu deonicu puta u podnožju Kalimana (tzv. ,,Lukansći put'').

Prečica je duga nešto preko 1 km i otprilike za toliko rastojanje smanjuje put do Vrtiboga (u jednom smeru) u odnosu na pomenutu početnu deonicu koja se obično i koristi. Zbog toga je vredna pomena, uz napomenu da je prva polovina prečice vrlo strma i naporna, a da je druga polovina ravnija i prijatnija za kretanje. Omogućava lep pogled na Zavojsko jezero i Belski most. Treba voditi računa da u prvom, zahtevnijem delu prečice postoje dva skretanja udesno koja treba ignorisati jer vode u pravcu Bele.

Posle tačno 20 minuta izlazim na glavni put za Vrtibog. Sledi deonica uz Kaliman do prevoja u podnožju Popuščevice. Ovde je put širok i utaban, sa blagim usponom. Svaki savladani metar nadmorske visine daje lepši pogled na okolinu:

Popuščevica je zaobljeno, pošumljeno brdo sa najvišom kotom na 1317 m. Zapadno od nje, prema Gostuši, nalaze se Gavran dol, sa malo poznatim vodopadom, i stene zvane ,,Vešala''. Ta zanimljiva mesta sam posetio 4. maja ove godine, u društvu svog kolege Milana Nikolića. U podnožju Popuščevice, s njene južne strane, nalazi se prevoj Presedlina. Tu, na nadmorskoj visini od oko 1105 m, nalaze se jedna suva česma i raskrsnica seoskih puteva za Gostušu i Belu. Ja sam na ovo važno prolazno mesto na putu za Vrtibog stigao posle nepunih sat vremena od Belskog krsta:

Kreće strm i nezgodan uspon istočnom stranom Popuščevice. Osim što ga ne vole planinari, nije omiljen ni među vozačima terenskih vozila jer je kvalitet puta veoma loš. Na sreću deonica nije dugačka:

Zatim put povija ulevo, prolazi pored jedne kolibe i, nakon još jedne kraće loše deonice, izbija na ravniji teren. Ovde se nalazi i skretanje desno za Bislavska korita i Bislavu. Na mestu prikazanom na drugoj od sledećih fotografija ću se nakon nekoliko sati u povratku uključiti na glavni put:

Put dalje vodi južnom stranom Vrha (1588 m), planinskog masiva koji s južne strane ograničava visoravan Vrtibog. Za razliku od do sada pređenog, ova deonica duga oko 3 km predstavlja odmor i pravo uživanje u pešačenju. Tome doprinosi i prelep pogled na dolinu u kojoj je smeštena Gostuša, na Gostuški zaliv i Zavojsko jezero na mestu gde se nekada nalazila Velika Lukanja. Na jednom mestu, u drugoj polovini ove deonice, može se na put za Vrtibog izaći i iz pravca gostuških mahala tj. stočarskih naselja Srbenica i Luč'c. Ovaj pravac koriste pojedini planinari, a još češće stočari iz Gostuše jer predstavlja najkraću vezu njihovog sela sa pašnjacima na Vrtibogu.

Od mesta gde put povija udesno do Vrtiboga nema još puno. S leve strane puta se nalazi isturena zaravan Del (1401 m) i na noj odmorište za planinare. Ovo mesto pruža sjajan pogled na obližnji Sirmanički vrh (1480 m), ali i na Stražište (1496 m), s druge strane Jovanovačke reke. U daljine se vide i Babin zub i Midžor:

Moj cilj nije bio posmatranje dobro poznatih vrhova. Želja mi je bila da sa ovog mesta osmotrim teren gde bi, po priči meštana Gostuše, trebalo da se nalazi jama Propas. Međutim, osim da se nalazi na istočnim padinama Sirmaničkog vrha, nisam imao nikakve preciznije informacije.

Sa vidikovca na Delu spustio sam se niz strmu stazu u dolinu. Ona je u ovo doba godine suva i spušta se ulevo ka Jovanovačkoj reci i Sirmanici. Njen desni, početni deo zadire u masiv Sirmaničkog vrha. Malo sam tumarao, zagledajući svaki kamen, stablo i grm...:

Za svaki slučaj imao sam i ,,džokera''. Pozvao sam telefonom gospodina Borisava Nikolića, autora monografije ,,Gostuša'' (Pirot, 2011) i od njega dobio najkorisnije moguće informacije - jama se nalazi u dolini koja vodi u pravcu Sirmaničkog vrha, malo više s desne strane. Nije prošlo ni desetak minuta, a ja sam bio nad otvorom jame Propas. Podsetila me na brojne druge jame u pirotskom kraju koje sam obilazio. Koliko sa ekipom speleologa iz Beograda nismo imali sreće dva meseca ranije u rejonu vrha Kozji kamen na Vidliču, toliko sam ovog puta bio miljenik rimske boginje Fortune:

Jama Propas se nalazi na blizu 1400 m nadmorske visine. Praktično se može videti sa vidikovca Del, u dolini ispod Sirmaničkog vrha, na mestu gde je najgušće grmlje. Udaljena je vazdušnom linijom od puta za Vrtibog oko 600 m. Smatram da bi ovo mesto trebalo obeležiti, a samu jamu bolje ispitati, bez obzira na to što se ovde sada retko prolazi. Ranije, kada je u gostuškom kraju bilo mnogo više stoke i pastira, ljudi su otvor jame prekrivali stablima i trnjem, kako u nju ne bi upala stoka. Kao i za druge jame u pirotskom kraju, i za ovu je vezana priča o zaljubljenom paru koji je tu nastradao. Ja sam je pročitao u navedenoj monografiji čika Bore. Navodno su se ,,žltice'' (zlatnici), koje je devojka nosila oko vrata, godinama kasnije pojavile na vrelu u selu Bela, udaljenom oko 6 km...

Oduševljen činjenicom da sam pronašao jedno skrovito i zanimljivo mesto, najkraćim putem sam se vratio na drum koji vodi ka Vrtibogu. Na traženje jame Propas potrošio sam oko 50 minuta. Vrlo brzo bio sam na mestu koje me oduševi uvek kada posećujem Vrtibog. Smatram ga nekom vrstom kapije ili ulaznih vrata Vrtiboga i, po mom mišljenju, to je jedan od najlepših prizora koji se može doživeti u pirotskom kraju. Poslednji put sam ovde bio pre dve godine, u avgustu 2019, i nažalost više nema velike informativne table...Sunce je zašlo za oblake i na momente osvetljavalo rubove Vrtiboga, stvarajući zanimljivu igru svetlosti i senke:

Desno su Ručka čuka (1534 m) i Golema bara, pravo gore - Delnica, Asanica i Mutna bara, levo dolina Šundaderice, Nincov kamen i Modrež... Trebalo mi je dvadesetak minuta da od ovog mesta dođem do Arbanaškog kladenca, ,,centra'' svih zbivanja na Vrtibogu. Meštani ga nazivaju i ,,Jerbanačći kladenac''. Nalazi se na 1475 m nadmorske visine. Dugo suvo leto je učinilo svoje i iz šopke je u tankom mlazu jedva curila voda:

Tu je i baraka stočara iz Gostuše, a malo dalje i bivša mlekara koju su nekada koristili meštani ovog sela. Od polazne tačke na Belskom krstu do ovog mesta prešao sam 10 km za 3h 10 min. Ako ne računam vreme koje sam utrošio na traženje jame Propas, mogao sam da stignem za 2h 30 min, što bi trebalo da predstavlja dobar rezultat.

Kada sam ovde poslednji put bio 10. avgusta 2019, Milanu i meni je stara gostuška mlekara predstavljala krajnji cilj relacije. Ovo mesto je najudaljenija tačka do koje se ranije dolazilo i od nje je uvek sledio povratak nazad. Za razliku od Milanove i moje relacije od pre dve godine, kada smo se istim putem vratili do asfaltnog puta iznad Zavojskog jezera, ovog puta sam rešio da to učinim na drugi način i da uzput posetim još lepih i zanimljivih mesta. Nastavljam putem koji od mlekare vodi na jug, uz obronke Ručke čuke:

Idem u pravcu Bislave, stočarskog kraja jugoistočno od Vrtiboga. Uživam u lepoti dela Vrtiboga koji se nalazi između Ručke čuke i Vrha, kao i u pogledu na Bratkovu stranu, Ravno bučje, Tri čuke i Koprenski plato:

Petnaestak minuta nakon bivše gostuške mlekare, dolazim do ruinirane zgrade mlekare koja je nekada bila u posedu Lukanjaca. Ispod nje se nalazi izvor vode sa nekoliko korita za stoku. Dolina koja se pruža ispod ovog mesta vodi do Rečne poljane na desnoj obali Dojkinačke reke i nekadašnje karaule ,,Lise''.

Veliko krdo krava je ,,razbacano'' po okolnim dolovima i bregovima. Prizor je fantastičan. Približavam se vrhu Velika Bislava (1534 m), na kome se nalazi dobar deo krda:

Velika Bislava nije neki istaknuti vrh. Naprotiv, zaobljen je i udaljen je svega par stotina metara od puta koji vodi kroz ovaj kraj. Južno od njega su Mala Bislava i Vidličevo krajište:

Pogled sa Velike Bislave je fantastičan:

U podnožju Velike Bislave put koji vodi na jug se deli na dva dela. Desno se ide za Vrh, najviši u ovom kraju, a ja produžavam pravo, u pravcu Bislavskih korita. Južno od Velike Bislave, stotinak metara od puta kojim prolazim, nalazi se još jedan manji, napušteni objekat. Mislim da je nekada davno pripadao stočarima iz Pakleštice.

Brojne mlekare (ili barake, kako ih nazivaju meštani) na ovom uskom području od svega nekoliko kilometara kvadratnih, ukazuju na kvalitet suvata. Ovde se ,,sreću'' atari nekoliko staroplaninskih sela - Gostuše, Dojkinaca, Pakleštice, pa nije čudo što su u prošlosti u ovom kraju vođeni pravi mali ratovi za pašnjake sa najkvalitetnijom travom. Takođe, činjenica da su svoje ,,barake'' ovde imali i stočari iz Bele i Lukanje, govori o tome da su se ovde proizvodili čuveni pirotski kačkavalj, najkvalitetniji sir i drugi mlečni proizvodi i da su glavnu ulogu u tome imali upravo Vrtibog i Bislava sa svojim nepreglednim suvatima i pojilima sa vodom. Nekada je ovde napasano na desetine hiljada ovaca i za svakoga je bilo mesta... Današnja slika je tužna, a veliko krdo krava koje sam video dalo mi je nadu da će ovaj kraj nekada ponovo zaživeti.

Oko 1 km južno od Velike Bislave, na početku doline koju put kroz Bislavu obilazi oštrim zavojem, nalaze se Bislavska korita, čuveno pojilo za stoku. Ne mogu da se setim da li sam negde video više kamenih korita i veće pojilo na Staroj planini. Čak je i stoka izbrazdala stranice doline na putu do mesta gde vode ima mnogo više nego na Arbanaškom kladencu. Interesantno je da se ova dva značajna izvora vode, međusobno udaljena oko 3.5 km, nalaze na istoj nadmorskoj visini - 1475 m. Voda sa Bislavskih korita otiče u dolinu u kojoj se formira Bislavski potok, a na njemu i Bislavski vodopad.

Ovde sam napravio dužu pauzu, osvežio se i krenuo dalje. A onda se desilo nešto zaista retko i lepo. Krdo od pedesetak krava je dolazilo na pojilo. Zastao sam i uživao u prizoru sa visine:

Vratio sam se na glavni put, oduševljen onim što sam video u poslednjih nekoliko sati. Nakon desetak minuta došao sam do važne raskrsnice lokalnih puteva. Levo se ide za Pakleški vrh i Paklešticu, desno za nekoliko puta pomenuti Vrh, a ja sam nastavio pravo. Važno je pomenuti da su svi navedeni putevi prohodni za terenska vozila:

Prošao sam kroz lep kraj na južnim padinama Vrha, koji se zove Stojanov trap...:

...a zatim se spustio na put za Vrtibog iznad Popuščevice, na mestu koje sam opisao ranije u ovom članku. Pre toga imao sam fenomenalan pogled na dva zaliva Zavojskog jezera - Belski (levo) i Gostuški (desno):

Od Vrtiboga do ovog mesta sam prešao 6 km, a od Bislavskih korita do njega mi je bilo potrebno svega 35 minuta. Vratio sam se istim putem, kao i u dolasku, preko Presedline i Kalimana, do auta koje me čekalo kod Belskog krsta. Ukupno sam tokom opisane relacije prepešačio oko 23 km.

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: jedna od najlepših i najzanimljivijih relacija u pirotskom kraju, koja vodi kroz krajeve prelepih pejzaža; jedan od nekadašnjih centara stočarstva na Staroj planini sa najkvalitetnijim suvatima i pojilima sa vodom

Rizici: markacija ima, ali su retke; prelazi se veliko rastojanje uz savladavanje visinske razlike od skoro 800 m; vodite računa o jami Propas - mesto je neobeleženo, neobezbeđeno i veoma opasno!

Komentari

Novi komentar