Pirot i pirotski kraj

9jul2022 Vranište, Osmakovo i pet stabala hrasta

Do skretanja za Vranište i Osmakovo sa puta Pirot - Bela Palanka ima oko 16 km. Put je relativno nov i odličnog kvaliteta i sve bi bilo idealno da neposredno pre skretanja već duže vreme ne postoji jedna ,,crna tačka'', pravi simbol našeg nemara:

Pomenuto skretanje se nalazi pored mahale koja se zove isto kao i rečica koja dolazi sa severa - Vranašnica. Mislim da pripada obližnjem belopalanačkom selu Sinjac. Odavde do Vraništa ima oko 3 km, a do Osmakova 6.5 km. Nastavljam peške:

Put vodi uz lepu i pitomu dolinu reke Vranašnice. Odavno nisam prolazio ovuda i primećujem da je sve manje njiva, voćnjaka i bašti, a na kraju krajeva i ljudi:

Posle dvadesetak minuta hoda od mesta gde sam ostavio automobil, stižem do Crkve Svetog Pantelejmona. O njoj i susednom selu Vraništu sam pisao još 14. decembra 2018. (,,Arhiva predloga''):

Iz pravca Vraništa je obeleženo skretanje za crkvu. Nakon samo pet minuta nalazim se na ulazu u selo. U njegovom centru je česma gde sam nameravao da dopunim rezerve vode. Međutim, nemoguće joj je bilo prići jer je punjenje velikog plastičnog rezervoara na prikolici traktora već bilo u toku. Školska zgrada je u istom onom stanju kakvu sam je zatekao i pre osam godina. Postavljene skele su tada obećavale brzo renoviranje, ali se to očigledno iz određenih razloga nije desilo:

Ovde put za Osmakovo povija ulevo. Prelazim most preko potoka koji prolazi kroz selo, kao i obično fotografišem lepu belu kuću sa isturenim balkonom iznad samog puta, a onda primećujem putokaz koga ranije nije bilo. Odlučujem da nakratko skrenem sa glavnog puta i potražim Vrelo:

Put me vodi kroz deo Vraništa u kome ranije nisam bio:

Na Vrelu se nalazi spomen-česma, a čitavo mesto meštani su uredili kao odmorište. Bio sam srećan što sam posetio jedno mesto za koje desetak minuta ranije nisam ni znao da postoji:

Posle posete Vraništanskom vrelu, produžavam putem ka Osmakovu. Ispod Vraništa se potok, koji nastaje na Vrelu i u dolini severno od sela, spaja sa Osmakovskom rekom. Oni grade Vranašnicu, pritoku Nišave. Sada idem dolinom Osmakovske reke koja se posle Vraništa prilično širi:

Dok idem ka Osmakovu posmatram sa svoje desne strane greben koji čine Šiljast kamen (675 m) i Ravni kamen (722 m). Razmišljam o ideji koju mi je dao jedan čovek u Vraništu, a koji je izvesno vreme živeo u Sloveniji i dobro poznaje planinarenje i potrebe planinara. Predložio mi je planinarsku stazu koja bi počinjala kod vrela u Vraništu, išla grebenom prikazanim na sledećoj slici, a zatim preko Bazovika i Orljanskog kamena (990 m) završavala na istaknutom Paješkom kamenu (1162 m). Izgleda izvodljivo, ali kao problem vidim verovatno teško prohodan teren. Vredi razmisliti...

I tako ja fotografišem okolinu i uživam u prirodi, kad staje auto na putu za Osmakovo i iz njega izlazi dobro poznati lik - Boban, poreklom upravo iz ovog sela. Iako više volim da pešačim, njegov poziv za vožnju do sela ne mogu da odbijem, kao ni kratak odmor u kući gde žive njegovi roditelji.

Tako moja priča o Osmakovu ovog puta počinje iz centra sela i od Crkve Svetog Đorđa. O njoj i mestu na kome sam se uputio takođe sam pisao na blogu pa više informacija potražite u ,,Arhivi predloga'' i članku od 30. jula 2020.

Boban me uputio na jedan drugi put do brda Golaš, koje se nalazi severozapadno od sela i na kome se nalaze pet stabala hrasta. Put kojim sada idem vodi u pravcu Babine glave, prevoja na starom putu Bela Palanka - Svrljig, između beloplanačkog sela Babin Kal i pirotske Orlje:

Na jednom mestu skrećem desno. U početku pratim kakav-takav put, ali ubrzo se odvajam od njega i započinjem uspon uz Golaš. Provlačim se kroz trnje i šiblje, upadam u koprive i granje do pojasa (često u šali kažem da od toga ne bih pobegao ni kad bih krenuo sa jednog na drugi kraj Pariza ili Njujorka :):

Srećom, sve to ne traje dugo. Nakon 20 minuta hoda od crkve u Osmakovu, izlazim na Golaš i mirosanim stablima hrasta prilazim sa suprotne strane od one koju sam prvobitno planirao:

Na ovom mestu nisam bio od 3. maja 2014. Ništa se nije promenilo za poslednjih osam godina - ovo je obredno mesto gde meštani Osmakova pale sveće, a pogled na okolinu je prelep. Vide se: Orljanski i Paješki kamen, padine Svrljiških planina i vrh Suligata, dolina Osmakovske reke, planina Belava, Šiljast i Ravni kamik sa dolinom Vlaške reke koja se nedaleko od Osmakova uliva u Osmakovsku reku:

Način na koji sam ja iz sela došao do pet stabala hrasta nije uobičajen. Postoji drugi, mnogo lakši način uspona na brdo Golaš. Ja sam se ovom stazom spustio u selo, a vi prateći fotografije u obrnutom smeru pokušajte da sklopite svoju predstavu o usponu koji iz centra sela ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta. Takođe, ovo je i apel mlađim meštanima Osmakova i ljudima poreklom iz ovog sela da se ugledaju na svoje komšije iz Vraništa i obeleže put do pet stabala hrasta koji predstavljaju simbol njihovog mesta.

Najpre spust kroz borovu šumu:

Prolaz pored seoskog groblja i silazak u selo:

U Osmakovu je puno napuštenih kuća. Zadružni dom u centru ovog nekada perspektivnog, velikog i živog sela sada izgleda ovako:

Seoska škola se nalazi odmah ispod zadružnog doma:

Izgled sela na ulazu iz pravca Vraništa i Pirota:

Kod automobila, na skretanju blizu auto-puta, bio sam nakon 1h 20 min hoda od mesta gde se nalaze pet stabala hrasta. Nisam baš najbolje procenio vreme pa sam se u Pirot vratio po pomračini.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepa rečna dolina na zapadu pirotske opštine; atraktivna hrastova stabla koja rastu iz istog korena, jedno uz drugo, i predstavljaju prirodnu retkost i obredno mesto

Rizici: put, odnosno staza od Osmakova do vrha brda Golaš, na kome se nalaze mirosana stabla hrasta, nije obeležen, ali ćete se prateći moje instrukcije ili usmerenja meštana lako snaći