Pirot i pirotski kraj

2oct2022 Selo Leskovik i mini-hidroelektrane na Nišavi u belopalanačkom kraju

Iako je izgradnjom auto-puta saobraćaj na relaciji Pirot - Niš uglavnom izmešten iz Dolca, još uvek magistralom projuri poneki automobil, kamion ili prigradski autobus. To me podsetilo na vreme kada je život meštana ovog naselja bio prilično nebezbedan zbog velike frekvencije saobraćaja, posebno u letnjem periodu.

Već sam pisao o Dolcu kao novom naselju, koje se formiralo pored železničke pruge i magistralnog puta naseljavanjem ljudi poreklom iz okolnih brdskih sela. Staro selo Dolac se i dan-danas nalazi na putu između naselja Dolac i sela Gradišta, na rubu Sićevačke klisure. Na mestu prikazanom na prvoj narednoj fotografiji skrenuo sam na uzak put koji vodi kroz južni deo naselja:

To je put za staro selo Leskovik koje se nalazi zapadno od naselja Dolac. Put je ubrzo izgubio karakteristike asfaltnog i ja sam prolazio pored vinograda i voćnjaka. Lep je pogled na Dolac i južne padine Svrljiških planina gde se nalazi još jedno belopalanačko selo - Krupac:

Usledio je izlazak na jedan proplanak, sa koga je bilo lepo posmatrati vrh Pleš na Svrljiškim planinama, kao i prve kuće u Leskoviku (obavezan je naglasak na poslednjem slogu!):

Od skretanja sa magistrale u Dolcu do centra Leskovika ima oko 1.2 km. Meni je bilo potrebno 12 minuta za prelaženje tog rastojanja. Centar sela se lako raspoznaje - čistina trougaonog oblika sa česmom i sa kućama raspoređenim oko nje. Ima starih napuštenih kuća, ali i novijih vikendica. U odnosu na pravac mog dolaska iz Dolca, gore polulevo put nastavlja u pravcu sela Tamnjanice:

Leskovik je udaljen od svog opštinskog centra u Beloj Palanci oko 15 km i jedno je od najzapadnijih palanačkih sela. Po rečima jedne starije žene koju sam sreo, broj stanovnika sela se može pokazati prstima jedne ruke. Zvanično ih je početkom ovog veka, 2002. godine, bilo 24, a popis koji je u toku će pokazati koliko ih je preostalo. Naravno, tokom vikenda, kao i u periodu leta i rane jeseni u selu ima više ljudi koji tu provode slobodno vreme, odmaraju i ubiraju plodove svoga rada. Selo ima prilično lep položaj na padini okrenutoj Svrljiškim planinama i ulazu u Sićevačku klisuru.

Rešio sam da obilazak Leskovika i okoline naselja Dolac organizujem u vidu kružne putanje pa iz centra Leskovika krećem putem naniže, ka naselju Radov Dol, isturenoj mahali Dolca:

Put tokom silaska postaje obična staza. Na pojedinim mestima imao sam utisak da se krećem kroz neku prašumu:

Posle tačno sedam minuta hoda iz centra Leskovika, stigao sam do tunela kroz koji treba proći da bi se izašlo na put koji iz naselja Dolac vodi za susedna sela Crnče i Lanište. Ovako izgleda najkraća veza sa jednim selom u Srbiji u XXI veku:

Mesto na kome sam izašao na put se naziva Radov Dol i to je u stvari železnička postaja na pruzi prema Nišu. Krenuo sam putem prema naselju Dolac. Prolazi se između reke Nišave i železničke pruge. Video sam i neke lepe ekološke poruke:

Povratak do početne tačke u centru Dolca nije bio tako jednostavan. Morao sam da pređem magistralu, da idem putem koji vodi paralelno sa njom pored železničkog nadvožnjaka i da zatim pređem prugu na neobezbeđenom mestu:

Za spust iz Leskovika bilo mi je potrebno oko 20 minuta, a čitav krug oko naselja Dolac je potrajao 35 minuta. Razmišljao sam kako da upotpunim vreme do nedeljnog ručka, nakon obilaska lužničkog kraja i dva sela na zapadu belopalanačke opštine. Verovatno pod uskom pomenutih ekoloških poruka, pala mi je na pamet ideja da u povratku do Pirota zastanem na nekoliko mesta i fotografišem objekte koji su nastali tokom poslednjih nekoliko godina, a vezani su za vrlo aktuelnu problematiku u Srbiji - proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i podizanje mini-hidroelektrana. Koliko znam, na Nišavi, u okolini Bele Palanke, postoje njih dve. Treća je u izgradnji, a četvrta se nalazi u drugom delu opštine, na Koritničkoj reci u selu Donja Koritnica (pomenuta drugim povodom na početku ovog članka).

Prva mini-hidroelektrana koju sam obišao (u daljem tekstu MHE) bila je ona koja se nalazi između naselja Dolac i sela Crvena Reka. Izgrađena je na 2 km uzvodno od Dolca i dobila je ime ,,Crveni Breg'', po obližnjem selu koje se nalazi iznad magistrale. Parkirao sam auto, prešao železničku prugu i došao do mesta sa koga se pruža najbolji (i najbezbedniji) pogled na ovaj objekat:

Malo sam surfovao po netu. Reč je o protočnoj hidroelektrani koja radi od 2018. godine. Građevinske radove je izvodila jedna firma iz Republike Srpske. Ekološka udruženja iz Niša su odavno prepoznala njen negativan uticaj na rečni ekosistem, riblji fond reke Nišave, okolni pejzaž, a na kraju krajeva i na obližnje vrelo u selu Krupac, koje je uključeno u sistem vodosnabdevanja grada Niša. Na YouTube se može naći i kvalitetno odrađen informativni film o ovoj MHE, o toku njene igradnje i glavnim karakteristikama. Instalisana snaga je 1.52 MW, a planirana prosečna godišnja proizvodnja struje 7 GWh.

Oko 7.5 km uzvodno od MHE ,,Crveni Breg'' nalazi se najpoznatiji objekat ove vrste u palanačkom kraju - MHE ,,Vrgudinac''. Takođe je nazvana po obližnjem belopalanačkom selu. Prilaz njoj je malo teži, nalazi se u neposrednoj blizini magistralnog puta, ali je od njega odvojena drvoredom. Smeštena je u visini skretanja za Novo Selo. Da bih došao do nje, takođe sam morao da prelazim železnićku prugu (po ko zna koji put tog dana!):

MHE ,,Vrgudinac'' je otvorena u oktobru 2017, tako da je nešto ,,starija'' od one nadomak Crvenog Brega. Sličnih je karakteristika kao MHE ,,Crveni Breg''. Iako su otvaranju prisustvovali predstavnici Privredne komore i pojedine poznate ličnosti iz javnog života Srbije, prati je fama da je podignuta u tajnosti, pod velom izgradnje obližnjeg auto-puta i izmeštanja korita reke Nišave. Kasnije su joj u ,,prilog'' išli i fokusiranje ovdašnje javnosti i medija na odbranu reka na području Stare planine i Rakite, kao i pandemija korone. Tako je MHE ,,Vrgudinac'' stupila na javnu scenu praktično na ,,mala vrata'', a taj čin smo očigledno mi u Ponišavlju, najblaže rečeno, prespavali. Moram da priznam da sam se i ja sam, kao osoba koja je prethodnih godina mnogo putovala na relaciji Pirot - Niš i obilazila zapadni deo belopalanačke opštine, u jednom trenutku veoma iznenadio kada sam kroz krošnje drveća ugledao betonski objekat na Nišavi i jezero iznad njega.

Treća MHE u nizu nalazi se istočno od Bele Palanke, oko 8 km uzvodno od ove varošice. Najbliža je Pirotu od sve tri i udaljena je od njega oko 23 km. Još uvek je u izgradnji. Prema onome što sam pročitao na internetu, nije nazvana po obližnjem selu Ljubatovici već joj je ime ,,Žuta stena''. Interesantno je da se na njenom primeru lepo i lako može videti uticaj izgradnje MHE na okolinu - staro korito Nišave je pregrađeno, reka je usmerena na drugi tok dok se ne završi izgradnja objekta. Uskoro će ,,ukrašavati'' pejzaž onima koji od Bele Palanke putuju ka Pirotu novim alternativnim putem:

Neosporna je činjenica da izgradnju MHE na NIšavi u palanačkom kraju nije pratila pompa i da je cela priča planirana dugotrajno i veoma temeljno. Činjenica je da ljudi iz tog kraja nisu pokazali ni delić zabrinutosti niti otpora, poput komšija iz Pirota, Toplog Dola, Visoka, Rakite... Utisak kome se ne mogu otrgnuti je da će verovatno veoma uspešno raditi zahvaljujući protoku vode sa Zavojskog jezera odnosno kolebanju nivoa reke Nišave. Vreme će pokazati kakve će to posledice ostaviti na našu životnu sredinu i reku koja je sinonim za jugoistok Srbije.

Trajanje relacije: oko 2h (računato sa polaskom iz Pirota)

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: staro selo Leskovik u zapadnom delu opštine Bela Palanka, iznad magistrale, železničke pruge i reke Nišave

Rizici: neobezbeđeni prelazi preko međunarodne železničke pruge