Bego(v)-most i Mladenov jaz na Temštici

2jan2023 Bego(v)-most i Mladenov jaz na Temštici

Neradni dani nakon Nove godine su idealna prilika da se negde izađe sa porodicom. Još ako je vreme lepo, pravo prolećno, kao ovih januarskih dana, ta šetnja se može pretvoriti u jedan veoma lep porodični izlet. Drugog dana 2023. sam sa suprugom Saškom obišao neka meni draga mesta na reci Temštici.

Begov most je lepo izletište udaljeno 10-ak kilometara od Pirota i nedaleko od puta koji povezuje Pirot sa Belom Palankom. Sada je skretanje do ovog mesta odlično obeleženo. Ja ću ga nadalje zvati onako kako smo ga ja i ljudi u mom okruženju zvali oduvek - Bego-most, ali se potpuno slažem da je ispravniji naziv ,,Begov most'' i da ga je ovaj objekat, koji samo do pola premošćuje reku Temšticu, dobio po nekom begu još u tursko doba.

Postoji verovanje da nikada nije završen do kraja. Ja sam pristalica mišljenja da jedna polovina mosta jednostavno nije odolela zubu vremena i da je pala u reku. Uostalom, osamdesetih godina prošlog veka, kada se ovde mnogo prolazilo, posebno leti, moglo se preći preko mosta zaprežnim vozilom ili ,,fićom'', a deo mosta koji sada nedostaje činila je obična drvena konstrukcija. Već dugo vremena Bego-most nije u funkciji. To ne znači da je manje lep i da ne privlači pažnju prolaznika. Ja se pored njega uvek zapitam: Kada je jedno kulturno dobro u ovakvom stanju (Bego-most je od 1987. godine pod zaštitom države), kakva li su onda mesta koja ne uživaju tu ,,privilegiju''?

Idemo putem koji prolazi pored velike Mladenove vodenice. U ovom kraju nekoliko toponima se vezuje za Mladena iz obližnjeg Staničenja. O tome kako se Mladen obogatio i kako je postao gazda, možete da pročitate u članku na blogu koji je na sledećoj adresi: http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/299.

Želja mi je da, posle 20 godina zajedničkog života, Saški pokažem jedno mesto iz svog detinjstva i dečačkih dana. Govorim o osamdesetim godinama prošlog veka. Tada Pirot nije imao bogzna kakav izbor mesta za kupanje leti - brzaci na Nišavi, Dag banjica, Jerma, Zvonačka Banja... Mladi su masovno dolazili na kupalište na Mladenovom jazu i to kako je ko mogao - automobilom, biciklom... Sećam se da sam se jednom vraćao do Pirota peške! Pa ipak, najviše se išlo putničkim vozom, i to do železničke postaje kod Staničenja. Odatle je kolona od nekoliko stotina ljudi išla pored ili preko samog Bego-mosta do Mladenovog jaza. Nosile su se udice, gitare, kasetofoni na baterije, kamp-stolice i stočići, šatori, gajbe sa pivom... Mnogi su tu naučili da plivaju, da pecaju, rodile su se mnoge ljubavi...

Ni ja nisam prolazio ovim putem nekoliko godina. U međuvremenu, krajolik se izmenio, a pojedini objekti niču bukvalno nasred puta:

Posle manje od deset minuta Saška i ja stižemo do izletišta koje se nalazi pored samog Mladenovog jaza:

I dalje je mesto sasvim prijatno, ali mi je nekako ranije bilo i lepše i veće, a i nekako je više išlo ,,u dužinu''. U gornjem delu sada su prevladali drveće, šiblje, visoka trava. Nisam imao čizme pa nisam mogao da se domognem betonskog dela Mladenovog jaza. Nekada sam tu sedeo satima na suncu i pecao na plovak. Stariji i hrabriji su skakali u vir ispod jaza. Na obali s druge strane, nekada se nalazio izvor sa ledenom vodom. Pitanje je da li i danas postoji:

Malo uzvodno, na mestu gde je tok Temštice neobično miran, uređen je na levoj obali reke jedan prijatan kutak za ljubitelje prirode. Dubina vode je nekada ovde bila veća, a sa stene na suprotnoj obali su se skakale ,,laste'' i ,,prelomi'':

Pre sumraka trebalo je obići još jedno mesto. Mnogi ne znaju za njega. Pisao sam o njemu nedavno, ne lepim povodom, nakon nesreće koja se desila jesenas na Zapadnoj Moravi. Reč je visećem mostu na Temštici. Znao sam da odavno nije upotrebljiv, da su mu daske istrulele i popadale u vodu, a da su debele čelične sajle pri kraju svog upotrebnog veka. Teško mu je i prići sa leve obale reke. Preko ovog mosta sam prešao bezbroj puta i uživao da se klatim na njegovoj sredini:

Sa desne obale viseći most je malo pristupačniji. Pre puno godina vodio sam Sašku tamo da vidi ostatke naše stare vodenice, koja je bila u vlasništvu moje familije iz Temske. Navodno, moji preci su je otkupil od nekog Turčina. Nije bila tako velika kao Mladenova, ali je bila priznata u čitavom kraju. Imala je nekoliko kamenova, svoju vadu u kojoj sam kao dete hvatao ribe rukama, pomoćne zgrade... Baba mi je pričala da su meštani okolnih sela čekali ovde sa svojim zaprežnim kolima leti i po nekoliko dana i noći kako bi stigli na red i samleli svoje žito i kukuruz.

Dan je kratak u ovo doba godine. trebalo je pripremiti se za sutrašnju planinarsku akciju...