7may2025 Od Velikog Krčimira do Štrbovca

Poslednji put sam u Štrbovcu bio u martu 2021. godine. Od tada se na putu do sela i u samom selu mnogo toga promenilo, u najpozitivnijem smislu. Asfaltirana je najproblematičnija deonica puta, renovirana škola, podignuti crkva i veliki krst, uređen centar sela. Imam osećaj da sam sve to video u svojim mislima prethodnih meseci. Preostalo je samo da do sela ponovo odem i lično doživim sve ono što je urađeno...

Jedva sam čekao odlazak u Štrbovac. Iskoristio sam za to slobodan dan na poslu. Vremenska prognoza nije bila obećavajuća, ali vredelo je rizikovati...

U selu Veliki Krčimir bio sam posle nešto više od sat vremena vožnje od Pirota. Nalazi se u opštini Gadžin Han i, da bi došao do njega, morao sam da prođem Babušnicu, Ljuberađu, Grnčar, Modru Stenu, Veliko Bonjince, Zavidince, Gornji Prisjan i Ravnu Dubravu. Odluka je bila da ne obilazim seosku crkvu, niti izletište Ropot, kao i da se ne zagleđujem u visove Suve planine, već da se usredsredim na put do Štrbovca. Rastojanje između dva sela je 6.8 km, a nadmorska visina na polaznom mestu oko 550 m:

Na mestu na sledećoj fotografiji levo se ide na planinarsku stazu za Liticu (1683 m), a desno se produžava za Ropot i Štrbovac:

U početku nema nikakvih naznaka da je na putu Veliki Krčimir - Štrbovac bilo šta rađeno. Sve je kao i pre:

Put se zatim spušta u dolinu potoka Ropot. Suva planina liči na zid:

Nakon 3.2 km, otprilike na polovini rastojanja do Štrbovca, dolazi se do mosta na potoku Ropot. Meni su za to bila potrebna 35 minuta. U potoku ima vode, ali mnogo manje nego u proleće 2021. godine. Kasnije sam dobio informaciju da Ropot još uvek nije ,,proradio'' ove godine i da su aktivni samo manji izvori koji daju nešto vode potoku. Ovo mesto je granica dve opštine - gadžinhanske i babušničke:

Počinje uspon. Put vodi kroz šumu. Prethodne noći je padala kiša i u vazduhu je puno vlage. Evo i malo životinjskog sveta sa ove deonice. Počinje i asfalt:

Na kilometar od mosta na potoku je skretanje za izvorište i izletište Ropot. Čitajte o njemu na adresi: https://www.pirotskikraj.com/arhiva/501

Od ovog mesta produžava krivudav put. Uspon je još jači:

Sledi dugačak pravac uz veliku strminu. Duša mi je u nosu. Ovo je dugo bila najproblematičnija deonica na putu do Štrbovca. Zbog toga su ljudi poreklom iz ovog sela, pre par godina, rešili da ne računaju više na obećanja lokalne samouprave, da se sami organizuju i da od svog novca upravo ovde krenu sa asfaltiranjem puta:

Dolazim do prvih štrbovačkih kuća u mahali Brest. Ovde prestaje asfalt. Počinje da pada kiša:

Sledi još jedan uspon:

I konačno, posle 1h 15 min hoda, dolazim u centar Štrbovca (oko 830 m nadmorske visine). Mnogo se promenio od mog poslednjeg dolaska pre četiri godine. Ovaj trenutak sam dugo čekao:

Krajolik je potpuno izmenjen. Fotografišem crkvu. Podignuta je prošle godine, na mestu starog crkvišta koje ranije nisam ni primećivao. Posvećena je patronu moje porodice - Svetom Dimitriju:

Čujem glasove. Na mestu za okupljanje, na platou ispred crkve, srećem Slavoljuba Jovanovića, čoveka najzaslužnijeg za transformaciju koju je Štrbovac doživeo poslednjih godina. Preko njega sam bio u vezi sa svim što se događalo u selu. Nisam mu se najavio jer nisam želeo da ga opterećujem. Prvog maja ovde je imao preko 200 gostiju iz cele Srbije, prethodnog dana se slavio Đurđevdan... Tu su i majstori zidari iz obližnjeg Zavidinca. Došli su da odrade završne poslove na crkvi. Jedan od njih, Miroslav, aktivan je planinar. Završio je školu u Pirotu, imamo zajedničke prijatelje. Razgovoru nema kraja...

Kroz Gornje Zaplanje i preko Suve planine prolazi nevreme. Slabo sam obučen. Slavoljub me vodi u svoj dom da se zagrejem. Priča mi o selu u kome zvanično više nema stalnih stanovnika. Međutim, stalno je prisutno bar desetak ljudi koji često dolaze u svoje rodno mesto tj. mesto odakle su im roditelji. Kao i iz susednih sela, iz Štrbovca se najviše ljudi odselilo u Požarevac pa nije čudo što možete steći utisak, na osnovu registarskih tablica automobila u selu, da se nalazite u okolini tog grada, a ne na teritoriji Pirotskog okruga. Oko 70-80 kuća i parcela u selu ima redovno izmirene obaveze. To je dokaz da ih njihovi vlasnici nisu zaboravili i da možda planiraju povratak. Upravo to je i cilj Slavoljuba i njegovih drugara - da vrate na selo ljude nakon njihovog odlaska u penziju.

Nevreme je protutnjalo i ja se vraćam u centar sela:

Ulazim u crkvu. Prelepa je i spolja i iznutra:

Sa platoa iznad crkve je lep pogled na selo i Ostatovički kamen. Greben Suve planine je u magli. Pre četiri meseca sam se peo na obližnji Golemi vrh (1535 m), posmatrao Štrbovac čiji je centar blistao na suncu i maštao kako ću ga uskoro posetiti. Želja mi se ispunila.

Obilazim i seosku školu. Još dosta ima da se radi u njoj. Odnedavno, ispred nje stoji veliki metalni krst:

Još malo uživam u predivnim pejzažima. Oduševljen sam onim što vidim, ali nisam iznenađen - sve sam to i očekivao:

Iako sam planinar i volim da pešačim, Slavoljubov poziv, da s njim džipom krenem za Veliki Krčimir, ne mogu da odbijem. Osećam zadovoljstvo i čast što s njim prelazim najproblematičniju deonicu puta od mahale Brest do Ropota:

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: sjajna planinarska tura i prelazak trase ,,čuvenog'' puta od Velikog Krčimira do Štrbovca (oko 6.8 km), koja se može iskombinovati sa obilaskom prelepog izvorišta Ropot; jedno od najlepših sela u pirotskom kraju koje svoju lepotu duguje vrednim, upornim, preduzimljivim i sposobnim ljudima poreklom iz ovog kraja

Rizici: strm i dugačak uspon od Ropota do prve štrbovačke mahale Brest