15feb2021 Dimitrovgradsko selo Radejna i uspon na Golem Bratkov vrh

Na Dan državnosti, 15. februar, uvek sam odlazio na neko lepo i zanimljivo mesto u prirodi. Tako je bilo i ovog puta. Sa svojom porodicom sam bio na kratkom izletu do Sukovskog manastira, ali sam rano tog jutra posetio još jedan kraj Pirotskog okruga koji nije toliko poznat javnosti. To je okolina sela Radejna.

Radejna se nalazi u centralnom delu dimitrovgradske opštine, na putu koji Dimitrovgrad povezuje sa Zabrđem i Gornjim Visokom. Od Dimitrovgrada je udaljena 8 km, a od Pirota oko 32. Selo se nalazi na oko 700 m nadmorske visine i ima povoljan položaj, na lepom i osunčanom mestu. Ovog puta iz Radejne sam krenuo u istraživanje kraja u kome nisam bio ranije, a nalazi se istočno od sela, u blizini srpsko-bugarske granice. Krajnji cilj je bio uspon na Golem Bratkov vrh (826 m), koji u ovom delu opštine Dimitrovgrad predstavlja najvišu tačku. Upravo taj kraj sam posmatrao sa puta za Radejnu i Smilovce i pokušavao da razaznam cilj svoje relacije:

Iako fotografije ne ostavljaju takav utisak, tog jutra je na jugoistoku Srbije bilo izuzetno hladno. U Pirotu se živa termometra spuštala do 18. stepena ispod nule, u Dimitrovgradu i koji stepen niže, ali je u višim delovima bilo znatno toplije. Tako je temperatura vazduha u Radejni bila skoro deset stepeni viša u odnosu na obližnji Dimitrovgrad koji je na skoro 250 m nižoj nadmorskoj visini.

Nalazim se na ulazu u Radejnu iz pravca Dimitrovgrada. Ovde ostavljam automobil i krećem peške kroz selo. Nekoliko kamenih korita i stara pumpa za vodu ukazuju da se tu nalaze izvori iz kojih se vodom napaja i samo selo. Zbog toga se ovo mesto zove Kladenci:

Dolazim do raskrsnice na kojoj se levo skreće za selo Petrlaš. Tamo sam poslednji put bio 1. januara 2017, takođe po snegu. Posetio sam obe crkve ovog zanimljivog sela, kao i Crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice koja pripada Radejni. Ovu relaciju sam opisao u članku od 30. januara 2020. Sada prvi put na ovoj raskrsnici skrećem desno i idem u meni nepoznati deo Radejne:

Smatra se da je Radejna naselje gde se nekada u prošlosti doselio izvesni Rade. On je navodno bio jedan od starešina zbega koje su seljaci formirali u strahu od Turaka krdžalija. Selo se pre XIX veka zvalo Ahmedov Čiflik. U njemu su 2011. živela 84 stanovnika. Radejna je nekada brojala puno više ljudi pa ih je 1948. popisano 549.

Brzo dolazim do prizmene građevine za koju pretpostavljam da je nekad bila škola, a sada se koristi povremeno i kao seoska ambulanta:

Dalje prolazim pored seoske zadruge i ,,Pančine kavene (krčme)''. Valja je posetiti u letnjem delu godine, u povratku sa Smilovskih jezera i zanimljivih mesta u dimitrovgradskom Visoku:

Krećem se polukružno kroz selo, posmatram njegove interesantne stare kuće i ubrzo sam na putu koji vodi na istok, u pravcu bugarske granice:

Put je pokriven snegom i u njemu se razaznaju jedino tragovi životinja:

Nakon manje od deset minuta hoda od poslednjih kuća u selu, nailazim na jedan veliki, stari mirosani hrast. U podnožju njegovog ogromnog stabla je obročni krst. Radejna je poznata po njima. Viđao sam ih i ranije, na putu za Petrlaš.

Na području opštine Dimitrovgrad do sada je evidentiran veliki broj obročnih krstova koji svedoče o običajima i verovanju ljudi ovog kraja u minulim vremenima. Obroci vode poreklo još iz paganskog perioda, kada su se na specijalnim mestima, obročištima, prinosile žrtve božanstvu. Iz te paganske tradicije, ovaj obred je nastavio da živi i kasnije u vidu traženja zaštite od hrišćanskih svetaca.
Ono što se može uočiti kod obroka je to da su oni raspoređeni tako da sa svih strana okružuju, odnosno ,,štite'' selo. Neka pravilna orijentacija u odnosu na strane sveta nije uočena.
Obročni krstovi se obično postavljaju u blizini sela, u polju ili na manjim visovima, pored crkvi, starih crkvišta ili pored mirosanog (svetog) drveta vekovne starosti (u većini slučajeva to su hrast ili divlja kruška). Najstariji obročni krstovi potiču iz XVIII veka, ali je najveći broj podignut u XIX veku. Izuzetno je mali broj krstova podignut početkom XX veka. Sveci kojima je posvećen najveći broj obroka su: Sveti Georgije, Sveti Dimitrije, Sveti prorok Ilija, Presveta Bogorodica, a takođe je veliki broj obroka posvećen Svetom Vaznesenju i Svetoj Trojici.
Natpis na obročnim krstovima je na zapadnoj strani krsta. Tu se nalazi uklesano ime sveca, imena onih koji podižu krst, godina postavljanja krsta, kao i ornamentika. Ono što je karakteristično za većinu krstova to su uklesani inicijali ,,IS HS'' i ,,NI KA'', koji se nalaze u gornjem delu krsta iznad centralnog ornamenta, ili levo i desno i gore i dole od centralnog ornamenta. Ono što je karakteristično za mesta gde su postavljeni obročni krstovi, to je i postojanje obročnog kamenja, poređanog ovalno ili u obliku pravougaonika ispred krsta, odnosno sa njegove zapadne strane.
Mesto zaveta je najsvetije mesto, gde se određenog dana, koji je posvećen tom svecu ili za vreme pojedinih praznika, okupljaju ljudi na obrednoj molitvi, gde se izražava zahvalnost kao i nada za bolju budućnost. Potomak porodice koja je podigla krst iznosi ,,molitvu'', specijalno pripremljeno jelo za tu priliku i postavlja ,,trpezu'' pored obroka. Obredu prisustvuju i drugi članovi te familije, a na nekim obrocima ,,izlazi na krs'' celo selo.
Postojanje velikog broja obročnih krstova svedoči o vrlo razvijenom duhovnom životu čoveka ovog podneblja. Njegova duhovnost i religioznost se ispoljava u njegovoj prirodnoj težnji i verovanju da će on, njegova porodica i njegova zajednica biti zaštićeni pod okriljem sveca, čuvara i zaštitnika od svih nedaća u životu. Njegova zahvalnost se ogleda u postavljanju obroka - zaveta između poštovanog i obožavanog sveca, s jedne strane, i njega, njegove porodice i familije ili manje zajednice, s druge strane.
Broj obročnih krstova evidentiranih na području dimitrovgradske opštine je oko 150, ali je njihov broj sigurno veći s obzirom na to da nije istražena celokupna teritorija opštine, odnosno jedan deo Burela i Derekula nije u potpunosti istražen. Najveći broj zabeleženih krstova je u Visoku, na obroncima Stare planine, i Zabrđu, a nešto manji broj u dolini Nišave odnosno Ginske. U ovim oblastima se u ataru jednog sela može naći u proseku 5 do 9 krstova. Selo gde je zabeležen največi broj obročnih krstova, ukupno 14, je selo Radejna.
Do današnjih dana, kada se prolazi pored obročnih krstova, stariji ljudi zastanu, skidaju kapu i prekrste se, u znak velikog poštovanja koje takva mesta imaju. Skrnavljenje krstova obroka ili seča mirosanog drveta je težak prestup i čoveka koji se drzne da to učini očekuje ,,prokletinja'' koja prati i njega i njegovu porodicu, pa čak i buduće naraštaje. Takvih je tragičnih događaja bilo, a narod ih je vezivao sa skrnavljenjem svetih mesta.
Svi ovi nekada vrlo poštovani običaji danas su se samo delimično sačuvali u narodu. Na mnogim obrocima tradicija izilaženja je prekinuta, neki krstovi su savim zarasli u korov i skoro uništeni, čak se izgubilo sećanje o tome kome su svecu bili posvećeni i kojim porodicama je pripadao. U drugoj polovini XX veka ovaj običaj je sasvim nestao, odnosno bio je, ako ne zabranjivan, onda se nije blagonaklono gledalo na tu pojavu od strane vlasti. Poslednjih godina se na mnogim obrocima ljudi ponovo okupljaju i pokušavaju da ožive lepu tradiciju.

(Sajt Narodne biblioteke ,,Detko Petrov'' u Dimitrovgradu/Krstovi/Obročni krstovi u dimitrovgradskom kraju - tekst iz 2009, autor Vesna Nikolov - arheolog)

Nastavljam dalje. S moje leve strane je brdo Spasova čuka (776 m). Po njegovom obilasku uočavam da se sa iste, leve strane nalazi jedna ovalna dolina ili velika vrtača:

Severno od ove doline nalazi se masiv Golemog Bratkovog vrha, na koji nameravam da se popnem. Sada prvi put mogu da vidim njegov istureni, jugozapadni deo, koji je go i izdvaja se u odnosu na okolinu. Odlučujem da produžim putem na istok, da obiđem ovu dolinu i da vrhu zađem s njegove jugoistočne strane:

S moje desne strane je blago zaobljeno brdo Baba Luga (778 m). Nailazim na jedan put. Tragovi u snegu ukazuju da je skoro njime prošlo neko terensko vozilo. Ne poznajem najbolje ovaj kraj pa konsultujem kartu - ovaj put predstavlja najkraću vezu između farme na Bačevskom polju (oko 2.5 km udaljenosti od mesta gde se nalazim) i Manastira Sveti Dimitar, jugozapadno od Brebevnice (oko 3.5 km). Oba mesta poznajem, na Farmi ,,Bačevsko polje'' sam bio pre mesec i po, poslednjeg dana 2020. godine. Ako bih ovim putem krenuo desno, mogao bih da stignem do napuštene karaule Drbeš i dalje do Lipinskog jezera, na samoj granici. Ovo mesto je zanimljivo i namera mi je da ga nekada posetim. Tamo se slivaju vode iz okruženja, a ime je dobilo po bugarskom pograničnom selu Lipinci, iako se nalazi na teritoriji naše zemlje.

Vraćam se malo pre ovog mesta. Primetio sam odvajanje jednog puta koji vodi u pravcu Golemog Bratkovog vrha. Odlučujem da pođem njime:

Put se ubrzo gubi u rastinju. Prelazim preko jedne veće livade, a zatim prolazim kroz retku šumu. Na sreću, vrh ka kome idem je stalno u mom vidokrugu i lako se orijentišem:

Zatim počinje uspon i poslednju deonicu prelazim po kamenjaru. Mekan sneg delimično ublažava kontakt sa nezgodnim kamenjem i čini kretanje po njemu lakšim u odnosu na neki drugi deo godine:

Posle nešto manje od sat vremena hoda od centra Radejne, izlazim na markantni, istureni deo Golemog Bratkovog vrha:

Ovo mesto je desetak metara niže od najvišeg dela zaravnjenog Golemog Bratkovog vrha, ali je pogled sa njega fantastičan: na severozapadu - na Odorovsko polje i planinu Vidlič sa njenim najvišim delom, na jugozapadu - na Radejnu, Petrlaš, Neškov vrh, Kozaricu, i na jugoistoku - ka Bugarskoj:

Najveći ,,neprijatelj'' mi je hladan vetar koji ovde šiba bez milosti. On me sprečava da duže uživam u pogledu na okolinu. Osmatram trase za povratak u Radejnu i odlučujem da se ne vratim istim putem, odnosno da sada zaobiđem dolinu južno od vrha sa njene zapadne strane, prema Radejni:

Bežeći od ledenog vetra, brzo smanjujem svoju visinu. U podnožju dolazim do jednog zanimljivog mesta na kome se očigledno okupljaju lovci. Tu se nalazi i jedan objekat od velikih kamenih blokova, koji sam uočio još sa vrha. Njegovu tačnu namenu ne znam, ali pretpostavljam da je reč o napuštenoj pojati lokalnih stočara:

Ono što je najvažnije, odavde pratim put koji će me odvesti do istog onog kojim sam došao iz Radejne. Prolazim pored još jedne lovačke čeke, a u polju uočavam jedno veoma čudno mesto. U pitanju je ogromna rupa za koju nisam siguran da li je nastala radom prirodnih sila ili je rezultat rada čoveka:

Izlazim na dobro poznat put koji me vodi ka selu. Pred njim, odlučujem da u povratku ne prođem kroz Radejnu, već skrećem levo, u nameri da do mesta gde sam ostavio automobil dođem najkraćim mogućim putem:

U najnižem delu, ispod sela, nailazim na lep potok. Nije mi baš jasno gde izvire i kuda teče. Morao sam ponovo da proučavam kartu - nastaje od više izvora u južnom delu Radejne, a jedan njegov krak dolazi i sa mesta odakle sam započeo relaciju. Teče na jug, verovatno u pravcu Bačevskog polja. Pretpostavljam da služi za vodosnabdevanje farme, da možda tamo u pojedinim delovima godine obrazuje jezerce i da se gubi poniranjem.

Sve je zaleđeno i osećam da se ispod leda, preko koga gazim, nalazi voda. Ubrzo ,,zatvaram krug'' i završavam ovu lepu i neobičnu relaciju. Za povratak sa Golemog Bratkovog vrha mi je trebalo samo 40 minuta.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepo i zanimljivo selo Radejna sa velikim brojem obročnih krstova u okolini; Golem Bratkov vrh je markantan i sjajan vidikovac

Rizici: kraj je pust i najčešće ga posećuju lovci; opasnost od divljih životinja!

Komentari

Novi komentar